... ala si vredan. Ovo je tipična uzrečica koju ti upićuju svi redom kada te vide da radiš neku zajebanu rabotu, a nikom ne pada na pamet da se i sami late posla posebno ako se to i njih tiče.
Pao je sneg i naravno prekrio puteve tako da automobili i sa lancima jedva izlaze na kraj, a čistači snega ne prolaze mojim krajem. Latim se lopate i krenem da čistim svoje parče ulice, a i šire. A komšiluk prolazi, neki me belo gledaju, ali generalno me svi smaraju svojom moralnom podrškom od koje i te kako nemam vajde. - Srećan rad komšija, ti si najvredniji ovde ...... I drugi su izašli da čiste svoje parče ulice ali, pogađajte, većina nije.
Ovo je priča koje se jedva sećam. Gotovo zaboravljena. Bio sam poprilično pijan to veče. Potpuno odvaljen tabanjao sam pločnikom tada ne tako tihog grada. Prošlo je dosta vremena od kad sam je poslednji put video. A opet stajala je nikad više lepša, nikad manje moja, sa nebitnim tipom. Zaboravio sam je, al' je podvesno uvek bila tu. Nastavio sam dalje, i opet sam sve zaboravio. Međutim. Probudio sam se rano ujutru u maloj zamračenoj sobi, u isparenju alkohola koji sam sinoć pio. Probudio me je mamurluk, i neka iritantna buka koja je dopirala spolja. Uz mamurluk i tešku glavobolju uspeo sam da se opet setim nje. Plave kose, očiju plavih i dubokih kao okean, kože bele kao kokain, ili neki spid, uglavnom bila je žućkasto-bela, ili sam to istripovao zbog spida, ne znam. Setio sam se prvog susreta s njom. Njenih reči kako ne zna da se ljubi, i pijanog odgovora, da ne znam ni ja, al' da ćemo naučiti zajedno. Svaka misao o njoj me je terala na povraćanje. Hteo sam sve te misli tad da zapišem, ali kako krenem u meni se stvori još veća mučnina. Svakim potezom olovke stvarao se sve veći bol. Nema ništa lepše kad patiš. Razmišljao sam u sebi o sebi, i pokušavao sam da se nateram da plačem. Al' nije išlo. Setio sam se prvog vođenja ljubavi (da ne kažem jebanja). Bio sam klinac, klinac u tripu: "hehe vidi me ja jebem, a moj drug, vršnjak, ne jebe." Onda sam je zamislio u krevetu, kako se osmehuje, dodiruje mi dlanom lice, grli me, i govori da će sve biti u redu. To je stvorilo toliku mučninu, da sam otrčao do toaleta da se ispovraćam. Umio sam se. Nisam mogao da se pogledam u ogledalo. Vratio sam se u sobu. Gledam u bele patike, prljave od blata, bačene, u izlizane đonove, i poredim ih sa sobom i svojim životom. Trebao bih da uzmem neke druge, zamenim ove stare. Da uzmem neke udobnije i s njima krenem nekim drugim putem, u nekom drugom pravcu.
Šta sam ono hteo da kažem? Nema veze, opet sam zaboravio.
Lik koji je vec duboko zagazio u 40te, ali se i dalje ponaša kao da ima samo 20 leta. Uglavnom izlazi sam posto je ostatak društva okupiran problemima bračnog zivota i uzgojem sitne dece. Tada se zakuca za šank i vreba neko mlađe društvo kojem bi mogao da se prikači i prosipa svoje godinama akumulirane praistorijske fazone. Uglavnom pikira društva sa pretežno ženskim, maloletnim sastavom jer tada ima osećaj kao da je kobac među pilićima što je preko potrebna hrana za njegov ego. U zavisnosti od stepena njegove ofucanosti i stepena naivnosti dotičnih klinki, M.O. uspeva ili ne uspeva da smuva nešto. Veza traje sve dok ne počne da oseća grižu savest pedofila usled konstantnog podjebavanja njegovog kruga prijatelja ili dok se ne umeša otac devojke s kojim se M.O. poznaje još iz srednjoškolskih dana (tu stvari postaju jako zajebane). M.O. je pretežno bezazlen i ne treba ga se plašiti, gadno samo postaje kada popije previše pa ogorčenost za propalim i neispunjenim životom propliva na površinu pomucene svesti, tada postaje neprijatan, a u svakom slučaju dosadan. Ipak, ništa na svetu nije crno belo pa tako ni M.O. Postoje i dobri likovi koji ne poseduju gore pomenute negativne kvalitete, već su prava riznica znanja i dobrog raspoloženja. Na njih mlađi uglavnom gledaju kao na strica ili ujaka kog nikad nisu imali (ili želeli da imaju mesto onog škrtog i dosadnog skota koji se seti jednom u godini da kupi "Galeb" čokoladu), a oni s druge strane gledaju na nove naraštaje zaštitnički. Iako su naizgled negde omanuli u zivotu, treba ih slušati jer puno toga ima što mogu da vas nauče. Takvi likovi nemaju više epitet matore ojebine već nose titulu Stari As.
Prepuna piksla/plastična flaša pepela i opušaka od cigareta i vutre sa sinoćne žurke.
- Uuu braćori! :zeva: Dobro smo se proveli sinoć. Ubili se k'o majke. - Vala da znaš. Tebra, budi se! Zoki, diži guzicu! Zoki! - A?! Ko me zvao? - Ja! Treba srediti stan i isprazniti urne. Šta me gledaš belo k'o da si celu noć duvao? Ajd požuri, Maretov ćale samo što se nije vratio sa puta! - Jebote! Njegova ćerka! - Ne brini, nisi je ni pipnuo. Koliko si bio urađen, okačio si je na ofinger pre nego što si zaspao.
Univerzalni podjebavački odgovor fantoma koji previše vremena provode za računarom na bilo koje pitanje.
(Slovo) je obavezno početno slovo radnje ili predmeta oko kojeg se neko raspituje.
- E, a el znaš kako se sejvuje u vordu? - Na "s". - (pokušava, ne pritiska CTRL, gleda belo u ekran dok se u dokumentu ispisuje ssssssss)
- Jao, što je slatka ova mala Mirkova ortakinja... Samo, kako da joj priđem, majkumu? - Probaj na "p". - Šta ti je to, kao neka fora, a?
- E, brate, a kako da otvorim konzervu? - Na "o". - (mozak implodira)
- E, znaš kako ću sledeći put da odjebem ove džibere što mi zvone svaki dan s njihovim šugavim pamfletima za samootkrivanje unutrašnjeg deteta! - Na "dž"! - Totikaem.
Izraz koji upotrebljavate na buvljaku, upucen kinezu ili rumunu, koji pokusava da vas zadivi, svojim skupocenim, zardjalim i oronulim proizvodom, s namerom da ga odjebete na najfiniji nacin.
Gligorije: izvini kolko ti je ovaj duks ? Kinez: hiladu cetristo Gligorije: hmmmmmm (pu jbt, mnogo je) Kinez: (skida dukseve sa civiluka i pokazuje vam 3 razlicita broja u 4 razlicite boje) to dobro, kvalitetno, ima veci, manji, sivo, belo, zimzeleni. Gligorije: pa ne znam Kinez: (trpa ga u kesu i snizava cenu za 100 dinara) za tebe za hiladu tristo, izvoli Gligorije: vraticu se ja kasnije, samo jos malo da pogledam tu okolo
Ultimativni alfa mužjak, ideal domaćica. Njegove mišice sa kojih se cedi znoj, dok kopa kukuruze kako bi nahranio gladne u Africi ili dok cepa drva lokalnoj starici, kao da su fotošopirane, al nisu. Po njegovom stomaku može i da se pegla. Razonoda mu je da jaše go do pasa. Da se videti na naslovnicama lkubića. U društvu je laf, obrće ture i bez straha staje na crtu petorici kako bi zaštitio prolaznicu. Pobeđuje naravno. Ribe vlaže na pomen njegovog imena;kad je u blizini lipti ko na Nijagarinim vodopadima. Ali i pored svega toga on ne jebe. Čuva se za onu jednu.
Lik: Pa što odbi Nataliju? Takva riba, ne da se loži na tebe, nego nam trebaju tri zogera da pokupimo baru koja ostane kad ti prođeš pored nje! Fabio: Ali ja imam osecanj prema Marini! Lik: Ma moronu sa roze naočarima, ona se trpa sa Fićom iz kadrovskog! Fabio: Al ja je volim! Shvatiće ona to i bićemo srećni do kraja života. Lik: Bolje idi jebi nešto, udarilo te belo u mozak.
Duvački muzički instrument koji ce u slengu koristi za alkometar. Odnosno aparat za utvrđivanje koncentracije alkohola u krvi. Učestal naziv je i melodika.
Dobro veče - dobro veče
- Jesmo pili šta večeras? - Ma jok. Možda jedan mali Jelen grejp. I to je sve. - Jelen grejp, kažeš. Hoćemo li duvat da vidimo na čemu si? - Ne bih stvarno, ne mogu. Duvanje će mi glave doći ali ako imaš koksa mogo sam jednu lajnu izvuć. - Ti si kurčevit neki, a? Izlaz' iz vozila, brzooo... Mile deder mi gajde, izgleda da je mali presaugo. ........................................... - Udahni duboko i duni ovdje. - Fuuu, fuuu... - Ne tako kilavo, jače. Iz muda ga izvuci. - Fuuuuuuu, fuuuuuuuuuuuu... ... 1,88 ‰ - Pazi Mile, Boga ti, šta Jelen grjep uradi od malog. - Šta kažu gajde? - 1,88 ‰ - Lijepo, Boga mi, lijepo. To je cijelo krdo Jelena.
Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.
Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.
Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.
Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.
Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.
Kada zbog ličnih principa ili neprijatniih iskustava konzumiraš strogo određen spektar pića.
- Evo je kume piva, 'ladna k'o kurvino srce. - Jel' to bogati ono govno tvist? Čibe, ba, to od mene, ne pijem ja ta pederska pica. ---------------------------------------------------------------------- - Imamo piva, likera od čokolade za pičoke, belo vino, one moje rakije i 'oš da uzmemo crno vina ono čisto da se nađe? - Uzmi ako hoceš, samo da znaš da ja to ne pijem. Otkako sam se ispovraćao za onu Novu godinu, ja i crno smo na Vi. Samo po slavama, radi običaja.
