Sofisticirana taktika koju koriste pojedinci u svrhu svoga reklamiranja a koja je vešto formulisana teko da, pored sažaljenja, inspiriše i fascinaciju, zavist ili poštovanje kod slušalaca.
Ortak 1: Jao, mnogo me bole ledja, imam upalu mišića i muda su mi otečena, neću moći sa vama večeras u grad.
Ortak 2 (tužno i zabrinuto): Jao, šta ti se desilo?
Ortak 1: Ma sinoć sam nagazio dve klinke bliznakinje, 4 sata su me držale u svom krevetu, dehidrirao sam i totalno iscrpljen posle sveg tog sexa.
Ortak 2: !?=)! ....
Ortakinja 1: Jao, bole me prepone, ne mogu da sedim niti da imam sex sa dečkom sledeća dva dana, previše mi je iziritirana koža.
Ortakinja 2: Mukice, pa šta si to radila?
Ortakinja 1: Pa bila sam u onom fancy new salonu na full body masažu, kozmetički tretman, kolon terapiju i brazilsku depilaciju, pa me sada prepone bole i peckaju.
Ortakinja 2 ne reče ništa, sleže ramenima, izvadi Gillette jednokratni brijač i dohvati se posla.
- A da nije možda hladnjak rikn'o? Čitao sam u Svetu Kompjutera o tome. - Hladnjak!? E ajde samo skloni se odatle. Šta se trtiš tu koji kurac, kada ne znaš ni digtronom da rukuješ. Sedi na trosed, upali TV, gledaj Teletabise i ne smetaj.
Vrlo neugodno pitanje, koje postalvjamo sebi u jos neugodnijoj situaciji: svi oko tebe se smeju, a ti ne znas razlog i zbunjeno ih gledas, pa se onda zapitas: Je l' se to, mozda, oni meni smeju?
Ulazim u bus, sva sedista u busu zauzeta, i samo ja stojim ko budala. Stanem kod srednjih vrata i gledam pejzaz. Odjednom, sa zadnjih sedista se zacuje smeh koji ne prestaje u narednih nekoliko minuta. Ne mogu da skontam cemu se smeju pa pomislim: ''Je l' se to mozda meni smeju?'' i krenem da se zagledam sa svih strana: da mi nisu pocepane pantalone, da nisam obukao rasparne carape...
-Pa gde si ti, Miloje, sto godina te nema na belom svetu! Pa šta ti je to sa rukom, nesrećo jedna? -Ćuti, ništa me ne pitaj! Podjem ti ja neku noć kod Smiljke, a njoj ćale bio kući, i ja šta ću, gde ću, pa ajd kroz prozor, a on visok 2 metra. Stavi ona meni neke lotre ispod prozora, kad 'oću kurac da se popnem! Pukne meni letvica od lotre, noga opikne i ja se srgam s metar i po visine. Dobro glavu nisam izgubio! -Hoće to tako, ne znam šta da ti kažem...
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda? -Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam! -Heh. Imate li neki hobi možda? -Da. Pišem pripovetke i crtice. -Uuu. Baš lepo. -I pravim lampe od papira! -Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni? -Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako. -Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M? -U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe? -Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate! -Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t -Sledeći! -Čьto?
Rečenica koja se koristi za povlačenje "nema seksa / nema muvanja" granice. Uopšteno se koristi na ljudima sa kojima vam je ugodno, ali vas seksualno ne privlače. Suptilan način da se kaže: "Nikada se ne bih mogao(la) naložiti na tebe."
- "Znam da se družimo često, ali mi se sviđaš samo kao drugar(ica)."
