Lažem, malopre sam ih obuo, al mi i dalje mnogo smrde noge! Davaj neke papuče da ne zaginemo!
„dan mrmota“
Tačno ta rečDan mrmota8 definicija →Ak ak ak ak ak.
Kada si vec pomiren s cinjenicom da imas ispit za dva dana a fali ti jos samo malo da ga u potpunosti spremis, npr 2,3 dodatna dana, a drugarica ti javi da je samo tvoj termin za ispit pomeren za 3 dana, zbog sprecenosti profesora.
Dan kada se vidi kome su ćale i keva primili platu na vreme pa se kurči novom 'šuljom.
" Sine, obuci onu novu košulju što si kupio sad skoro za školu, ljubi te maika"
Prva pomisao koju imaš kad uđeš u prodavnicu i vidiš u redu ispred sebe pet sklerotičnih penzosa u pravilnom nizu koji su došli da nešto kupe, al nisu sasvim sigurni šta...
A taj hleb, jel skuplji?
Nije, ovaj je.
Dobro ja mislio ovaj lepo izgleda , pa je skuplji.
Nije.
Dobro daćete mi pola, al da izaberem od kog hleba.
Ajte.
A čokolada? Ova jeftinija?
Da !
A što kad ova ima lepše pakovanje?.....
Iliti 6. oktobar 2000. Posle 5. oktobra su svi očekivali velike promene, očekivali su da će na drveću početi da rastu pare, da će nas u Evropi oberučke prihvatiti i zvati u goste, da će naši fudbalski klubovi napokon biti ponovo jaki, da će narod živeti bolje, biti srećniji... Nekako smo ipak ostali zarobljeni u toj noći između 5. i 6. oktobra bez puno nada da će svanuti taj toliko iščekivani dan.
Novčanica sa likom devojke od 5000 dinara u doba Ante Markovića.
Fraza kojim u popularističkim medijima ili filmovima počinju vest da se dogodila neka katastrofa velikih razmera, početak rata ili nečija pogibija(ili pogibija većeg broja ljudi). Koristi se i za lokalne nivoe u malo izmenjenom obliku poput "tužan dan za našu zemlju".
-Poštovani gledaoci, dnevnik počinjemo udarnom vešću koja nam stiže sa severa Kine. Tužan dan za čovečanstvo, u velikom zemljotresu razorne moći 6 stepeni po Rihteru, razoren ceo Peking, žrtve se broje u stotinama miliona, 98 procenata stanovništva je mrtvo a ostali se vode kao nestali. Čarli Šin ne može da nađe rikše za prevoz.
Treća, najteža, mračna smena. Ljudi kojima je od sumraka do svitanja u opisu posla. Ljudi bez kojih ne bi bilo vrućeg bureka i hladnog jogurta u šest ujutru. Ljudi bez kojih bi sve novine bile večernje, a gradske ulice prepune svakakvog smeća. Ljudi koji u pet ujutru krpe razbijene glave, vraćaju čašice u kolena i završavaju stotu kopču te noći. Ljudi koju su tada na dvestačetvrtom kilometru vožnje rasklimanog, odavno amortizovanog autobusa. Ljudi bez kojih ništa ne bi bilo onako kako jeste.
Zato im nemojte zameriti što ceo dan zevaju, čak i ako ne stave ruku na usta.
Otvoriti cvećaru na osmi mart.