Ono što se izgovara u trentutku kad neko po patetici prevaziđe i kakvog najokorelijeg attention whore-a u trenutku kad vrši forumsko samoubistvo, ili kakvog meganejebača, u trenutku kad bezuspešno pokušava na najljigaviji način da dođe do kakve-takve vulve. Osećaj svojstven tom trenutku je kao da ti je neko mikserom pretvorio mozak u tekućinu, pa ti se sav mozak slio u želudac i hoće da izleti napolje u vidu povraćke.
ON (u SMS-u): Ja nisam cvet po kojem se gazi, niti sam svetlo koje se gasi, ja nisam rob koji te sluša, ja sam jedna zaljubljena duša.... ONA (u SMS-u): Bože, istopih se od silne patetike. ••• - Znaš li ti, sine, kako sam ja smuvao tvoju majku? U eri Partibrejkersa, ja je videh ispred SKC-a i rekoh joj: ''Ti si kao mesečeva kći, što po pomrčini sja! Budi moja devojka!'' - Blam, ćale, blam. Kako te nije bio isti? Ja se istopih od silne patetike.
U nedostatku flote lađa koje bi ti mogle potonuti negde na dalekoj pučini Jadranskoga mora i usled nedostatnosti mašte da od istih načiniš podmornice i spasiš dan, pa verovatno najgori usud koji nekoga može snaći u ovom delu kontinentalne Evrope. Mislim, tu si ti, gledaš svoga posla, napatio si se bio oko proletne setve k'o Isus na Golgoti, na pola si puta do berbe, sunce sija, ptičice cvrkuću i godina deluje kao da će biti rodna, kad ono odjednom, odnekuda dođe grad i pobije ti sve useve. E sad, ume da bude urnebesno smešno kada na Dnevniku jave da je tamo daleko, daleko od mora grad počinio genocid pobivši useve, voćnjake i povrtnjake đuture i sve to začine snimkom nesretnog poljoprivrednika kako se fata za glavu, kuka, leleče i proklinje ove iz protivgradne zaštite, resornog ministarstva i državu shodno tome. No, kad malo bolje razmisliš, država bi stvarno trebala da uradi nešto po tom pitanju. Ofali li nam pšenice istu ćemo morati uvoziti iz Bugarske što će dovesti do povećanog trgovinskog deficita a Bog sami zna kakav će to domino-efekat imati na ionako astmatičnu privredu države u celini. Garant će i čorba da poskupi. Prošle godine neki Iranac pogodio nekog Amerikanca cipelom u glavu i automatski porasla cena barela nafte na berzi iz straha od eskalacije sukoba a sada da ne poskupi, jes' pa neće. Ipak, ne treba zaboraviti, svakome je njegova muka najveća i svakome je njegovo breme najteže al' ako te to baš nešto naročito ne tangira i ako postoji mogućnost da neokrnjen stojiš negde sa strane i gledaš kako se neko zlopati, pa što da ne iskoristiš priliku i da se ne nasladiš tuđom mukom. Dva šećera molim.
kuc, kuc "Šefe, je l' slobodno? Nadam se da ne smetam?" "Naravno da ne kolega Nikogoviću, samo uđite." "Neću ja dugo, samo u vezi mog godišnjeg..." - "Kolega Nikogoviću! Danas ste mi nešto anemični, izgledate kao da su vam sve lađe potonule ili ne daj bože, svi usevi propali!" "Uhhm...hm...ha...umm." "Kolegice, pstt! Ovamo - pustite ga, u stanju je teškog nervnog rastrojstva. Upravo su ga informisali da mu je 10 dana starog godišnjeg propalo jer nije znao da ga je trebao iskoristiti do 1. jula ove godine a da po planu i programu godišnjih odmora za ovu godinu novi neće moći koristiti čak do oktobra što je i logično, neko mora biti u firmi dok je ova sezona godišnjih odmora." "Kukavac...a čula sam da je uplatio letovanje u Tunisu. Tužno, khmmm...da, zaista tužno. kekekekekekekeke
Suluda rečenica koju forsiraju naši sportski komentatori i sportski stručnjaci. Šta to znači uopšte? Kotrljajući izraz u nedostatku sopstvenog vokabulara da dočarate publici nešto što je kvalitetno.
- Sa nama je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, šta vi možete da kažete na odličnu igru naših odbojkaša? - Sjajan rezultat, naši odbojkaši su odigrali ''izvan svojih mogućnosti'' i još jednom dokazali da su u samom vrhu svetske odbojke. Dali su zaista svoj maksimum i odigrali utakmicu sa ''110'' posto snage.
Svi mi imamo neke trenutke kad nas spiči emocija. One trenutke kada podrhtavamo kao žica na gitari, kad nam zaigra donja usna i oči nam se zamagle. Dođu tako neki put potpuno neočekivano i bez razloga.
Krenuo si u prodavnicu da kupiš nešto. Prolaziš pored nekog parka i u stilu Nea iz prvog Matriksa (koji inače jedini vredi) izbegavaš loptu koja ti prolazi tik pored vugle. Gledaš nekog klinca u crveno-crnom dresu Milana sa onim velikim znakom Opel na sredini kako protrčava pored tebe u poteri za bubamarom. Dobro je, nisu baš sva deca za računarima, ima ovih koji još uvek igraju fudbal. Odavno nisi bio na fudbalu. A i bolje je. Poslednji put kad si išao, izvrnuo si zglob pa mesec dana nisi mogao nikud iz kuće. Nemaš više ni gde da gledaš italijansku ligu, sad se svuda prenose Englezi, Španci... Ulaziš u prodavnicu dok se u pozadini čuje:"Može lopta?"... Dok radnice u prodavnici pričaju o ponovnom dolasku Mesije među Srbe, presabiraš se da vidiš da li su svećice skuplje od torte na koju ih stavljaš. Kad se bre toliko omatorilo? Gledaš vesti dok čekaš da ti dođu drugari. Opet neko štrajkuje. Seljacima se ne sviđa cena pšenice, pa su zablokirali neki put traktorima. Sećaš se kako si nekad "pomagao" dedi da pokupi seno. U stvari si više odmagao i bio koristan kao pepeljara na motoru, ali ti je ipak bilo lepo. Nisi ni bio do sela od kako ti je deda umro. Posle žurke ste izašli do grada. Već si uveliko pijan. Pokušavaš da se koncentrišeš na ovu malu pored tebe koja ti nešto naširoko objašnjava, pritom mlateći rukama nekontrolisano. Ne ide. Muzika je preglasna, previše si pijan, a i ne interesuje te. Čuješ pesmu koja te podseti na Nju. Mrak...
Najgori mogući pokušaj da ispadne duhovit, obično izrečeno od strane onih koji su presrećni što su se oženili jer bi ga inače drkali kao što su i radili pre toga.
ŽENA: Ljubavi, kupi i hleb usput... MUŽ: Da ti ja nešto kažem, nikad nemoj da se ženiš... ŽENA: Ma daću ti ja nemoj da se ženiš GLUPAN: hahaha
Situacija na svadbama i drugim slavljima na kojima ima polovina rodbine koju uopšte ne poznajemo.
Burazer 1: Braca, ima opasnih pičića ovde Burazer 2: Vidim braca, nego zajebaćemo se, možda nam je neka sestra Burazer 1: I to što kažeš, sad ćemo mi to da proverimo, ćale, dođi čas ovamo Ćale: Šta je bilo Burazer 1: Ćale, reci ti nama ko su nam ovde sestre Ćale: Ovako, ove dve znate, to su Jankove, ovo je Milenina mala, ova je onog Milana iz Švajcarske, a ova je ujna Mirjanina Burazer 1: Je li ćale, a ona onde? Ćale: Ona nije naša Burazer 2: A ona onde Ćale: Ono ti je bre Zoranova mala Burazer 2: Što je porasla... Ćale: To ti je sestra idiote. A je li, što vi to mene pitate? Burazer 1: Ma onako ćale, greota, sestre nam a da se ne znamo Ćale: Ajde naločite se pa napravite neko sranje Burazer 1: Ma nećemo bre ćale, šta ti je, samo opušteno
