Tvoje samopouzdanje i veštine su za svaku pohvalu, ali sve su šanse da nećeš uspeti. Zvezde ti jednostavno nisu bile naklonjene. Prepreke koje ti je slučaj doneo su nesavladive, zadatak stavljen pred tebe je izvan tvojih moći. Možda ti dobro kopaš, ali ne možeš kašikom protiv bagera.
Bobi Fišer, bivši svetski šampion u šahu, bio je i ostao jedna od najživopisnijih ličnosti koja je ikad sela iza crno-bele table. Pored svoje nesumnjive veštine i nemerljivih doprinosa igri, ostao je poznat i po nekim, najblaže rečeno, kontroverznim izjavama i pogledima. Neki ga pamte kao ludaka, a neki misle da je jedino njegova briljantnost kriva njegovom propadanju.
Pošto je 1975. godine šahovska federacija odbila njegove uslove za meč za titulu svetskog prvaka, Fišer, branilac titule, je odbio da igra i tako predao svoju krunu Karpovu. Kod nas je stekao veliku popularnost kada je, usred nepravednih i ničim izazvanih međunarodnih sankcija prema našoj državi, odlučio da baš u Jugoslaviji igra meč protiv Borisa Spaskog. Zbog toga je američka vlada, taj omnipotentni borac za pravdu i zaštitnik naftnih polja širom sveta, raspisala poternicu za njim i oduzela mu pasoš.
U moru antisemitskih, antiameričkih i mizoginskih izjava, nalazi se i ona da bi svakoj ženi, pa čak i tadašnjem ženskom svetskom šampionu, Noni Gaprindašvili, mogao da da konja fore i da pobedi. Kada su Mihaila Talja, takođe bivšeg svetskog šampiona i jednog od najkreativnijih šahista ikada, "Čarobnjaka iz Rige", nepredvidivog genija i naširoko obožavanog pesnika šahovske table upitali za ovu Fišerovu izjavu, on je rekao da je "Fišer Fišer, ali konj je konj."
- Brate, imaš da mi pozajmiš 300 jevreja? Vraćam sutra duplo, imam sigurnu stvar. - Je l' to isto onako sigurno kao kad si mi onomad tražio 200 da bi stavio na Džankijevu dojavu? - Jebi ga, otkud sam ja znao, rekao čovek da dolazi sigurno... - Ili kad si zajmio pare od svih redom, pa ti Miša Jago pričao gde da investiraš? - Jao ćuti, jedva sam to vratio ljudima. Ali ovo je drugačije. Kladio sam se sa Daliborom Nematodom u 1000 evra da ću da ga pobedim u trci. Svako vozi svoj auto, trkamo se sutra iza starog mlina... - Sa Daliborom? Jesi ti normalan? - Što? Pa on čovek sve radi usporeno, kilavo. A znaš da sam ja dobar vozač i da sam nekoliko puta bio na onom Track Day-u, i uopšte nisam imao loša vremena... - Hajnce Harolde Frencene, vozićete na pravcu, a tu pobeđuje bolja mašina. Znaš li ti, majstore, šta ti voziš, a šta on? - Čoveče, njegova Alfa uopšte nije toliko brza, a ja sam svoj Volvo opasno nabudžio, da vidiš samo kako... - A je l' znaš da su se njemu roditelji obogatili u Italiji i da mu stalno šalju pare i razne stvari odande? - Znam, pa šta? - To znaš, ali izgleda da nisi znao da su mu kupili Ferari 458 Spajder, rekla mi Nada sa drugog sprata da ju je pre neki dan provozao. Možeš da budeš i Niki Lauda, nemaš nikakvih šansi. Fišer je Fišer, ali konj je konj. U ovom slučaju - crveni konj.
- Šta je sa Đoletom? Nisam ga video mesec dana. - Nisi čuo? Mile Loktajtubio boga u njemu. Đole završio u urgentnom, a još par meseci mora na terapiju. - Auuu kako na njega baš da naleti... Šta je toliko zgrešio pa mu ovaj promešao bubrege? - Ma pokušao da mu muva švecu, a znaš koliko je Mile osetljiv na nju. I nije samo to. Celo veče je davio, ona ni da ga pogleda. Dogovorili se - ako je nasmeje, dobije broj. Pola sata on izvaljuje neke fore, ona devojka ozbiljna k'o na sa'rani. Njemu dosadilo, pa je zagolicao kao Sergej onu malu u Munjama. Njoj nije bilo smešno, a ni Miletu.
Svi mi imamo neke trenutke kad nas spiči emocija. One trenutke kada podrhtavamo kao žica na gitari, kad nam zaigra donja usna i oči nam se zamagle. Dođu tako neki put potpuno neočekivano i bez razloga.
Krenuo si u prodavnicu da kupiš nešto. Prolaziš pored nekog parka i u stilu Nea iz prvog Matriksa (koji inače jedini vredi) izbegavaš loptu koja ti prolazi tik pored vugle. Gledaš nekog klinca u crveno-crnom dresu Milana sa onim velikim znakom Opel na sredini kako protrčava pored tebe u poteri za bubamarom. Dobro je, nisu baš sva deca za računarima, ima ovih koji još uvek igraju fudbal. Odavno nisi bio na fudbalu. A i bolje je. Poslednji put kad si išao, izvrnuo si zglob pa mesec dana nisi mogao nikud iz kuće. Nemaš više ni gde da gledaš italijansku ligu, sad se svuda prenose Englezi, Španci... Ulaziš u prodavnicu dok se u pozadini čuje:"Može lopta?"... Dok radnice u prodavnici pričaju o ponovnom dolasku Mesije među Srbe, presabiraš se da vidiš da li su svećice skuplje od torte na koju ih stavljaš. Kad se bre toliko omatorilo? Gledaš vesti dok čekaš da ti dođu drugari. Opet neko štrajkuje. Seljacima se ne sviđa cena pšenice, pa su zablokirali neki put traktorima. Sećaš se kako si nekad "pomagao" dedi da pokupi seno. U stvari si više odmagao i bio koristan kao pepeljara na motoru, ali ti je ipak bilo lepo. Nisi ni bio do sela od kako ti je deda umro. Posle žurke ste izašli do grada. Već si uveliko pijan. Pokušavaš da se koncentrišeš na ovu malu pored tebe koja ti nešto naširoko objašnjava, pritom mlateći rukama nekontrolisano. Ne ide. Muzika je preglasna, previše si pijan, a i ne interesuje te. Čuješ pesmu koja te podseti na Nju. Mrak...
Ne sviđa mi se to što hoćeš da mi kažeš. Ne možes pouzdano da znaš da ja jesam takav kakav tebi izgledam. Zašto bi govorio nešto u šta nisi siguran? To vređa i tebe i mene. A čak i ako tvoj komentar nije samo nagvaždanje, zašto bi ti svoje mišljenje podelio sa mnom? Misliš da sam toliko nesiguran u sebe da mi je potrebno tvoje odobravanje? Ne volim bezrazložne optimiste kojima je čaša uvek do pola puna. Ukoliko nije puna do vrha, znači da ne ispunjava svoju svrhu, da joj nešto nedostaje, da je falična. A ako i jeste toliko puna da bi sledeća dolivena kap bila baš ona koja ju je prelila, to može da znači samo jedno. Čaša je pogrešne veličine. Teško mi je da poverujem da su baš ova čaša i ova tečnost u njoj suđene jedna drugoj. Sudbina se ne bavi takvim banalnostima. Jedino rešenje je da odmah prospem sve iz čaše - kako da pijem iz nje kad je pogrešna? Zato nemoj da pokušavaš da mi uputiš kompliment. Jer shvatiću to kao uvredu.
Izjava pomoću koje možete da ocenite stepen civilizovanosti društva. Dok kod jednih ova rečenica može da ublaži i nesreću epskih razmera, na drugom kraju spektra je efekat sličan mahanju crvene marame pred već ionako razdraženim bikom.
- Jao, pa gde gledaš, vole nijedan?! Gde gledaš?! Gle kako me udari... 'Ajde dobro, nije strašno, važno je da smo čitavi, a ni šteta nije tako velika. - Izvinite, molim vas, samo sam na trenutak skrenuo pogled sa puta da osmotrim ovaj divan pejzaž. Evo izvolite moju vizit kartu da se dogovorimo... - Kakva bre vizit karta, kakvi bakrači?! Nećemo nas dvojica da se razdvajamo sve dok ne odemo kod automehaničara! I to ne kod bilo koga, znam ja izuzetnog stručnjaka! Mita Kalauz, mnogo pošten čovek. - Nema problema, ja ću vam svu štetu nadoknaditi... - Nego šta nego ćeš da nadoknadiš! Ima da mi kupiš ceo zadnji branik, levo štop-svetlo, a gle, i prednje svetlo si mi razbio. - Ali kako sam mogao da vam razbijem prednje svetlo kad sam vas čuknuo otpozadi? - A ne znaš kako možeš? Hoćeš da ja tebi sad uguram ovu dizalicu otpozadi, da vidiš kako će oči da ti ispadnu?!
- Ženo, stigao sam kući. O kolega, kakvo prijatno iznenađenje. Otkud vi? U mom krevetu? Sa mojom ženom? - Kolega, spav'o sam ti ženu. Izvolite moju vizit kartu, pa da se dogovorimo šta nam je činiti. - Ma neka, verovatno moja žena ima vaš broj telefona. - Ja insistiram! - Ako je tak'a stvar... Hoćete da vam skuvamo kaficu? - Hvala, drugi put, žurim. Do skorog viđenja. - Do skorog viđenja, kolega, pa navratite kad budete mogli.
Biti spreman na sve. Za svaki slučaj. Možeš da se nadaš da nikad nećeš doći u situaciju da ti zatreba. Ali ako već dođe do kurcšlusa, biće ti drago što si na vreme mislio.
- Nemoj da brineš, pa i zatvor je za ljude. Izaći ćeš ti brzo. - Ma ne brinem, nego kaži šta si mi sve doneo. - Sve što ti je neophodno - malo hrane, presvlaku, četr' boksa cigara, sapune, peškire, knjige, karte i vazelin. - Hvala ti, bra... Čekaj, jesi li rekao vazelin?! Šta će mi to?! - Znaš kako komšija Pera od prošle Nove Godine nosi pelene uvek kad planira da se opija? - Aha, ali kakve to ima veze sa... - Isto vam je to - ako se već desi neprijatna situacija, barem si sebi malo olakšao.
Jedino moguće objašnjenje nekih društvenih fenomena.
- Brate, ščuo da je mala Maja postala asistent na Filološkom fakultetu? - Koja Maja? - Ona što je sedela pored tebe u školi. - Maja Šum?! Pa ona nije naučila da čita do osmog razreda, samo je pomerala usne da bi se pretvarala. Da je malo gluplja, vršila bi fotosintezu na sunčevoj svetlosti. Kako ona postade asistent? - Nemam pojma, mora da je snalažljiva. - Jako snalažljiva, jednom je uspela da se saplete preko bežičnog telefona. - A što ste je uopšte zvali Šum? - Zato što je devojka mutava. Kad priča, kao da čuješ šuštanje televizora. Kako li je uopšte završila faks? - Šta da ti kažem, ako ne ume reći, ume leći.
Izraz koji se upotrebljava kad se postigne neki dogovor. Nastao je u srednjovekovnom Japanu u kom su ljudi, nakon nekog obavljenog posla, urinirali zajedno, ukrštajući mlazeve. Danas se koristi sa malo izmenjenim značenjem.
Srednjovekovni Japan. Išibaši:"Drago mi je što smo se dogovorili da oženimo mog sina tvojom ćerkom. 'Aj' da zalijemo!" Takahaši:"Neka im sudbine budu isprepletane kao naša mokraća!"
Srbija, danas. Radovan:"E pa udadosmo moju Milicu za tvog Jovana. 'Aj' da zalijemo!" Milovan:"'Aj'... Šta to radiš, crni Radovane?! Što izvadi alatku?" Radovan:"Ja sam samuraj, ovako mi zalivamo." Milovan:"E pa ako je tak'a stvar, drž' se, Radovane!"
