Najčešće poslednje reči pešaka koji prelaze preko pešačkog u Srbiji.
„niko ni majku da nam opsuje“
Posegnuti jako daleko u prošlost, izguglati u onih neistraženih 90% mozga neku informaciju, sećanje još iz perioda pre sećanja. Najčešće posledica neke velike traume ili hipnoze. S tim da je ovo drugo daleko ređi slučaj.
- Au, tebra, ovo je bilo blizu! Dobro si živu glavu izvuk'o!
- Aha, ali ne zahvaljujući vama, pizde jedne! Kako ste samo pobegli!
- E, ali kako da se setiš da si nekad negde čuo da ako te medved napadne, treba da se praviš mrtav!
- Sine, kad je ono zabrundalo i jurnulo na mene, setio sam se i kad sam majku za sisu ujeo, a kamoli toga!
- Ćuti kad upalilo... Kako ti samo prišao, onjušio te, frknuo gotovo sa gađenjem i okrenuo se i otišao.
- A, to je možda jer je nanjušio i da sam se ukenjao u gaće, jeb'o vas uranak i "mirno, udaljeno mesto u prirodi"!
Ironičan način da nekome stavimo do znanja da previše sere.
- Znači sinoć izađemo, prevrnemo se od alkohola, navatamo neke bliznakinje, ono, ludilo. Obe dvocevke, haos smo napravili!
- E, matori, izvini što te prekidam, sačekaj samo da donesem gusle.
- Šta?!
- To bez gusala nema šanse da se opiše.
Pogrešna dimenzija. Paralelni svetovi se nekako sudaraju i čine tup ugao u tvojoj glavi. Polako se diže i postaje tvrd kao karirani stolnjak. U međumesnom prevozu. Ili ispod knjige.
- Feudalizam je naziv za oblik društvenog odnosa koji je prevladavao u srednjem veku.....
- Kakve su to šljokice na majici? (štip štirip štip)
- Stojanoviću, ni vreme ni mesto, Stojanoviću.
Danas, u vremenu SMS-ova, MMS-ova, e-mejlova, blogova, facebook-ova, myspace-ova, Vukajlije … pomalo prevaziđen izraz, kojim zameraš nekome što ti se, po tvom mišljenju, dugo nije javio.
Nedavno si se smuvao sa devojkom, i pet minuta po završetku prethodnog razgovora, zvoni ti telefon... Javljaš se, a sa druge strane:”Ni pisma, ni razglednice…”
Rečenica koju iskompleksirani ljudi četo izjavljuju, sa nadom da će tako privući pažnju i izmamiti komentare tipa: Ja te volim.
Slično značenje imaju rečenice: Debela sam. Ružna sam. itd
Marina: Jooooj, mene niko ne volii.
Sanja: Ja te volim !
Maja: I jaaa, ne lupaj molim te !
Otaljavanje posla.
"Vidi šta je napravio, far mi udara u haubu, sve je montirao ukrivo. Izem ti majstora."
"Ni za sebe, ni za druge!"
Ni baba ne da pičke za džabe više. Drugim rečima, sve se plaća i nema više Titinih vremena kad si mogao uzimat gde god i šta god hoćeš.
Miloš - E ne mogu da verujem da mi je naplatio i one 2 čačkalice sa ćevapima.
Dragan - Jebiga brate, nema više džabe ni u stare babe!
Pošto studenti kojima je iole stalo do proseka ne žele da upisuju sve šestice i sedmice, ova rečenica je oružje, za koje su "hardkor" profesori sigurni da će naterati kandidata da upiše nisku ocenu u indeks i ne izađe u narednom roku (a samim tim i profesoru prekrati muke).
Profesor: Kolega, ovo je za 6
Student: Ne želim da upišem ocenu
Profesor: Kolega, da li ste sigurni? Jednog dana Vas prilikom zapošljavanja niko neće pitati za ocenu.
Student: A za šta će me pitati? Kojoj partiji pripadam? Koliko para sam spreman da izdvojim? Kome bogu se molim i kako? Da li neki vladika ili možda patrijarh stoji iza mene?
Profesor: Kolega, molim Vas, ovde se ne bavimo politikom... Bitno je znanje, ne jedan broj...
Student: Odlično, dajte vi onda meni 10, ako je ocena samo broj...
(pauza par sekundi)
Profesor: Vidimo se onda u aprilu
Privremeno mentalno stanje momka koji prolazi kroz tešku fazu nakon raskida. Ona faza kada ne razmišlja ni jednom, a ni drugom glavom, već srcem. Tada se dešava da ožalošćeni ni ne primeti tako očigledne signale suprotnog pola.
Deset sati uveče, priroda, cvrče cvrčci. On je zapalio vatru čiji plamenovi daju toplu i nežnu notu crtama njenog lica. Ona neumorno vrti kosu, trepuće umilno i pušta da joj bluza sklizne sa jednog ramena. On, sav ozbiljan, predano prepakuje ranac za sutra, ni ne primećuje je. Ona, pomalo uvređena ali odlučna, kreće u nešto konkretniju akciju.
Ona (mazno): Baš volim što sam baš sa tobom ovde došla, tako si snalažljiv. Ne bih mogla sama bez tebe.
On (ne dižući pogled): Ma da, oduvek me je zanimala priroda, kao klinac sam se sa najboljim drugom igrao Robinzona Krusoa, odlučili smo da provedemo veče sami u šumi, pekli kukuruze, bilo je do jaja, e kako mi taj ortak nedostaje..
Ona (zbunjena, ali nastavlja): Ali ja ni sa kim drugim ne bih išla na ovakvo mesto, sa drugim bih se plašila. Sa tobom se ne plašim...
On (ne dižući pogled): Ja se ničeg ne plašim, ni zmija, ničega. Sanjao sam kako je neki piton ispred mene i neki mi kurac ušao u dupe i ja krenem da ga krljam nekom močugom krvnički, da crkne majku mu pokvarenu...
Ona (uviđa priliku): A kad si kod spavanja gde ću ja da spavam? Moja vreća za spavanje je uska i za mene samu, a tvoja je široka kao za dvoje....
On (ne dižući pogled): Ma šta uska, ja sam u toj spavao, a kamoli ti nećeš stati, čuj boga ti, nisi veća od ovog vola.
Ona (pokušava da probudi u njemu prirodnog zaštitnika): A ako me napadne nešto noću?
On (ne shvativši): Ma šta će da te napadne, ću ti pokažem posle nešto što sam naučio na treningu, skok i okret pun krug, nogom ga sjebeš u facu i završio je karijeru.
Ona (ušuškava se u kaputu i folira se da šmrče): Hladno mi je... hoćeš da me zagrliš?
On (i dalje zabuljen u ranac): Prljave mi ruke od majoneza što je iscureo iz ovog izdrkanog sendviča, eno ti vatra pa se grej.
Ona, razočarana i nadurena, okreće mu leđa i pakuje se u vreću.
On (misli se u sebi): Jebote, ja rek'o ću da pojebem nešto vecčeras, a ova razmažena samo kuka...