Urnebesno neoriginalni uvod u 90% razgovora na poslu.
Naravno da osobi ne pada na pamet da vam opisuje kako je,uostalom ionako vas to ne zanima.
Uobičajeni odgovor:Dobro,biće bolje,nije loše,ćutim i trpim....
Neuobičajeni odgovor1:Očajno....Toliko me nervira ona Mira iz računovodstva da bih sebi pojela oko!!!Leva dvojka mi nešto smrducka dok ovo pričam pa se pitam dal ću morati kod zubara.Inače juče sam......
Neuobičajeni odgovor 2:Plavi mrmot
Neuobičajeni odgovor 3:Isus dolazi!
Dnevna fizička aktivnost strašno lenje osobe, debeloguzog ortaka koji se ustane iz kreveta da propere krmelje pa se vrati i tako po ceo dan. Da ne mora ni taj pokret napraviti, veruj - ne bi. Taman da uzme pakovanje velikog rebrastog čipsa i dve litre Kole. Ne daj Bože da tražiš uslugu od njega, dobićeš odjeb u nanosekundi.
- Ajd dodaj mi daljinski, počinje utakmica za pet minuta.
- Sine, jel ti ja ličim na Švarcenegera u mladalačkim danima? Već sam uradio jedan trbušnjak, znaš ako pokušam drugi da ću dehidrirati.
- Pička ti materina debelom, ruke su ti masne od tog čipsa kao da si sekao mast za čvarke. Polako se pretvaraš u Mišelinka.
Nekad poslovica o potrebi svakodnevnog rada i napora, danas omiljeni citat svakog istinskog narkomana.
"Tebra, mudri su bili ti stari Latini..." šmrk
" Nullus dies sine linea, matori!" šmrk
Praznici izmišljeni od strane Iluminata, masona, Malteških vitezova, Bilderberg kluba, Trilateralna komisije, Komiteta 300 i ostalih tajnih organizacija pod kontrolom Vatikana, Rokfelera i Amerike sa jedne i Francuske i Rotšilda sa druge strane i njihovih multinacionalnih korporacija. Njihovoj zaveri su se priklonili manji proizvođači vina, slatkiša, čokalada pa čak i bosonogo ciganče na ulici sa desetak crvenih ruža. U globalnoj igri ponude i tražnje profit je na vrhu piramide.
I znak protesta tih dana neću svojoj dragoj pokloniti Chocolate dragee bombonjeru, neću kupiti Chardonney barrique berba 2006, neću joj napraviti romantičnu večeru i zapaliti mirišljave sveće i slušati sa njom Adel i Beri Vajta i plesati sa njom u polutami... Ostaću sam, ješću slaninu i luk, slušaću Žareta i Gocija i u polutami, bez sveća i cveća, drkaću kurac.
to je jedan od onih dana kada MISLIS da ce stvari krenuti na bolje, kad ono....
Ako te usralo usralo te, ako nije usraće te jednom....
Mora jednom! mora!
Krećem u prodavnicu,ulazim u lift,dva sprata niže me zaustavlja komšija seljak(poznat po pokazivanju sala u letnje dane,uz pranje pazduha crevom za pranje auta),ulazi u lift,ja kažem "Dobar dan",on "El si ti piso ova slova po liftu!?".Kažem "Nisam",a on "More,jednom li vas ufatim,teško vama!".Izlazim iz lifta.Sekund pre izlaženja iz zgrade,uviđam ženu koja zvoni na interfon,derem se "Neka,ja ću",otvaram vrata,kažem "Dobar dan",ona ćuti i gura me po ramenu u stilu Osnovnoškolaca,sasvim "slučajno".Ulazim u prodavnicu,a u njoj već uveliko poznate narodu, neljubazne kasirke.Na moje već čuveno "Dobar dan" ne govore ništa,daju mi kesu u ruke i tri flaše koka kole i kisele,da sam stavim.Posle minut izlazim,govorim doviđenja(dok se upitujem zašto li sam ovo rekao),a one muk.Ulazim ponovo u zgradu,psujem u sebi ovo društvo,srećem komšiju Žiku(Doktor),koga sam video dva puta u životu.Prolazim ne govoreći ništa,misleći da se na taj način nekako sebi odužim za sve ovo,u tom trenutku on pridikuje glasno jer sam mu okrenut leđima "Kaže se dobar dan Periću,to si već trebao da naučiš do sada,reći ću ja već tvojim roditeljima kada ih sretnem kako se ti ponašaš van kuće".
Biti pristojan,ili ne,pitanje je sad.
Pozdravljanje u ordinaciji psihologa a Boga mi i kod psihijatra.
U surovom kapitalizmu sve ima cenu. Čudno će biti onima koji su odrastali u neka prethodna vremena, pa kad vide da lepa reč neće otvoriti željena vrata.
- Brate, bio sam do bolnice jutros da se raspitam... Pa oni uopšte ne rade krunice. Moram da idem privatno kod zubara...
- Sineeee... Možeš, ali kod njih dobar dan košta dva soma. Bolje idi krezub, šta te briga...
Ultimativno resenje za nestabilnost u Bosni i Hercegovini, bolja od Dejtonskog sporazuma.
Das pilulu curi sutradan, i MIRNA BOSNA!
