Vrsta grejnog tela koja, nakon upotrebe, plodi ili biva plođena.
- Lezi pored mene. Hladno je.
„iskopaj grob i lezi“
Tačno ta rečiskopaj grob i lezi1 definicija →Čovek. Naizgled sasvim običan. Možda i jeste običan. Njemu ni u jednom trenutku ne ide u životu, a opet je srećan. Srećan spolja, a propada iznutra. Smeje se, a duša mu plače. Nekako, takvog čoveka retko možeš prepoznati.
On je fiktivni prosjak, koji ceo život zasmejava prolaznike za koru hleba i šoljicu toplog čaja. Sav radostan i spokojan dok ga šutiraju i pljuju. Takav čovek, sa tim fiktivnim prosjakom u sebi, često ima sve što mu treba, fizički. Nit gladan, nit žedan, ima krov nad glavom. Možda ima i porodicu. A tako je prazan iznutra. Ispunjen ništavilom koje izjeda.
Takav čovek nosi u sebi svoj jed, svoje tajne, razmišljanja, razočarenja, svoja osećanja. Čak i u grob. S' jedne strane srećan, a sa druge, nevidljive, totalno mizeran. Pola ima, još pola mu fali. A tu drugu polovinu, retko koji pronađe.
Knjige čija je svrha da vam za nekoliko sati i stotinak pročitanih strana, što bi Top-Šop rekao, iz korena promene život. One u sebi nose univerzalne vasionske istine koje vam autori nesebično prenose kako bi i vi dostigli blagostanje do kojeg su oni došli svojom mudrošću. I sve to za neverovatnih 199 dinara, na svim boljim kioscima!
Najbitnija činjenica leži u tome da ove knjige zaista pomažu! Koliko samo osoba poznajete kojima je ovo bestselersko štivo značajno pomoglo u životu? Upravo tako. Niti jednu jedinu.
Dele se na 4 osnovne podvrste a to su:
1) Recepti za večnu ljubav
2) Dovedite svoj život u red
3) Obogatite se za 11 dana
4) 10 tajni uspešnih ljudi
Njihova sadržina u kratkim crtama:
1) Ljubavnim jadima došao je kraj uz par jednostavnih saveta
"Pronađite ljubavnu harmoniju usisavajući spavaću sobu"
2) Ultra pitki saveti o konciznom provođenju i utrošku slobodnog vremena
"Kada ste slobodni, učinite nešto za sebe, sredite život sređujući dnevnu sobu"
3) Kako da od dinara napravite dva
"Sredite stan, u nekom ćošku naći ćete koju sitnu paru, eto početnog kapitala"
4) Doze samopouzdanja u malim bočicama
"Ni Bil Gejts nije uspeo iz prve, ostaje vam samo da smislite i konstruišete novi operativni sistem"
Likovi za koje je neispunjavanje obaveza neprihvatljivo.
Ustajali su u cuk zore, prašili do posla i rmbačili bez obzira na sve. Bolesni su radili isto kao i kad su zdravi. Nisu očekivali da im neko kaže "hvala" za to.
Ipak, nakon četvrt veka rmbačenja, počinju da uviđaju da se bolovi u leđima lakše podnose kad se leži i žao im je sopstvene pospane i kenjave dece koju su odvodili u cik zore u obdaniše umesto da su ih sami polečili u pomazili. Ne bi oni to ni uvideli da sada svi oko njih ne rade baš tako.
I, šta im onda preostaje nego da se hvale svojom slepom predanošću obavezi?!
- E, evo još malo pa tries godina staža i nikada nisam bila na bolovanju. Ni trudničko nisam koristila do kraja. Radila sam, bre, kao sat....i ko mi sad kaže hvala???!!
- Javorka, pa svi oko tebe imaju veći staž bolovanja nego rada! Je l' si ti, bre, normalna?
Dvadeset dana radim u knjižari u centru grada. Zamisli ste da tu dolaze akademici, poznati(samo sam video Lava Pajkića i Mareta iz Razgibavanja) ali ne. Tu dolaze ljudi koji se apsolutno pred sam prag iste knjižare, sete neke knjige iz 1964. pa da slučajno nemamo reizdanje. Ne lezi vraže! Tehnologija je čudo. Odem ja kao do "registra" ili "kataloga" (običan Microsoft database u office paketu), uz par klikova proverim i ispostavi se da to nemamo. Tražili su mi jednom i rolšue i knjigu "Uticaj Austrije na stvaranje Kraljevine Albanije u 19om veku".
Ali to je naravno na polici sa fikcijom.
-Dobar dan.
-Dobar dan, izvolite. Kako mogu da Vam pomognem?
-Nema meni po... Khm. Da. Tražim jednu knjigu. Neki Gordon.
(pauza dve sekunde)
-Kako se zove Gordon?
-Pa, znam da je on psiholog i da je nešto, kaoo popularna psihologija i to. Ma sigurno imate.
-Dajte mi molim Vas naziv knjige ili ime i prezime autora.
Gordon u Half Life-u? Gordon Remzi?
-Ajte vi to pogledajte.
(klik klik kuc kuc)
-Nažalost, nemamo to.
-Ah. Moja majka je dovde došepala da biste vi rekli da nemate to. Sramota. Niko ne zna šta se dešava ovde izgleda.
-To je rekao i Gordon Freeman, brate gospođo.
Npr. 'komšija' - naizgled obična reč koja kao i pojam koji predstavlja može da vas nervira, da izaziva ravnodušnost ili da vam bude prijatelj. No, izgled vara po ko zna koji put:
'Komšija je čovek koji isteže vrat da bi bolje video kuda ste se uputili'.
Formula paranoidnosti dubokog skrivenog značenja je sledeća :
Komšija = Kom + šija
Kom = Com = .com = ekstenzija = istezanje
šija = vrat
Te dolazimo do zaverenički istinitog značenja subjekta bliskog suživota.
Sreća leži u činjenici da paranoidnost nije paranoja, uprkos sistematizaciji ludila (iskazana prethodnom aritmetičkom formulom) i postojanju pozitivnog suda realnosti (komšija je ponekad samo osoba koja živi u susednom stanu).
Tip koji je klasičan partibrejker, ne pije, ne puši i ne koristi nikakva halucinogena sredstva, čist 100%, a non- stop laprda zašto to negira. Izraz se može koristiti i za tipa koji samo ne pije alkohol. Nije sportista, nije bolestan, nema nikakvu anomaliju, jednostavno ima svoju filozofiju i stalno je pribran i racionalan.
Svakih sedam dana se pojavljuje sa novom pričom šta je otkrijo da valja da se koristi i šta to pospešuje. Sve dolazi u obzir, samo ništa "štetno''. Istorija njegovog problema izgleda leži u tome da su ga roditelji mnogo maltretirali dok je bio mali ili jednostavno želi da dokaže da postoje i drugi pokretači.
X: I tako kažem ti igrali mi ispred zgrade tri na tri i... ijaoooo, evo ga destilovani, što ste ga zvali?
Y: I bez njega da bude bleja ispred dragstora, ti si lud.
D: Gde ste momci, šta se radi?
X: O gde si destilovani brate, šta ima kod tebe čime se baviš ovih dana?
D: Brate, samo pijem mleko, svaki dan po tri litra. Proučavam sve hemijske sastave i mogu vam reći da mnogo dobro radi. Mleko je zakon.
S: Sereš da dobro radiš. Šta nas drkaš brate večito, prošli put si došao sa pričom da piješ samo kvas, šta je bilo stigao embargo iz Rusije?!
D: Nije više kvas kao što je bio, ne uvozimo ga više iz Rusije. Prave ovi naši, a njima ne verujem. Ma mleko je brate nova budućnost.
X: Destilovani drmni ti sa nama jedno pivo pa da vidiš šte je budućnost ima da se napuniš B vitaminom....
D: Ma kakvo pivo čitao sam neka istarživanja, nije to to. Grešite ljudi.
Y: E odoh ja da spavam, destilovani hvala što si došao uplešao si mi veče, od sutra samo mleko pijem.
D To brate, veruj mi.
Popularan strip u Brazilu, o srpskom heroju koji ima sliku Đokovića u WC-u.
Slično junaku iz brazilskog grada Manausa, učestvovao je u ratu, ali ovom našem početkom devedesetih, prekinuvši perspektivnu fudbalsku karijeru, kako bi pomogao raznim činovnicima da se nakradu tuđe imovine, dok su njegovi suveniri bila svega tri šrapnela u guzici.
Danas ne leti Pajperom iznad Amazonije kao ovaj prvi, ali dobro ide i Golf Dvojka kroz ovu gradsku džunglu, mada je trenutno na servisu, neće dupali. Takođe poseduje zavidne zavodničke sposobnosti uz pomoć kojih uvek zamalo šarmira lepši pol, pa po pravilu petkom nakon posla pijan završi sa radodajkom iz kafane na Starom sajmištu, onom toliko brkatom da kasirke u prodavnicama za socijalno ugrožene strepe za posao kad ova dođe u nabavku.
Zbog ona tri šrapnela iz rata, ne može da radi posao ekonomiste u udobnoj fotelji, za šta se i školovao, ali je ipak stalno zaposlen u Delta Holdingu i to u Maksijevoj mesari u Leštanima. Uspeo je tako da digne neku pišljivu kredu za stan, pa sada otplaćuje garsonjeru u kojoj po ceo dan leži i sa setom gleda u poster Bari '91. zalepljen na plafonu, bez volje i bez love da krene bilo kuda i bude u situaciji dostojnoj bilo kakvog stripskog izdanja, osim prve epizode, zbog čega je stekao kultni, nebeski status.
- Gospodine, izvinite, evo vraćam vam vaša dokumenta.
- Vraćaš mi... šta?!? Čekaj, jesi li ti mene upravo odžepario?!?
- Ma da, ali ste jebeni Mister Dno, žao mi vas je. Šupalj vam je novčanik, a na mestu za kreditne stoje tri nepersonalizovane busplus kartice. I to, cenim, prazne.
Graditeljska epska avantura koja bi postidela piramide, Semiramidine Viseće vrtove, Akropolj i hotele iz Abu Dabija zajedno. Čudo neviđeno koje ima jonski, dorski i korintski stil u prvom stubu koji pridržava gelender kojim se prilazi ulazu u predvorje. Lavirint istorijskih perioda i uticaja u kojem bi se Indijana Džons izgubio, a Frodo Bagins obesio o kvaku. Misterija čiju bi svrhu postojanja vanzemaljci ispitivali narednih 5-10 eona, a čiji hijeroglifi bi bili tajna i za Maje i za Inke. Monumentalno zdanje, kako bi ga nazvao pokojni Artur Klark, koje svojom stravičnom epohalnošću ostavlja i pomračenje Sunca bez daha.
Ovde leži Dragomir jedini milioner u Žagubicu.
Najsuroviji udarac koji možeš da zadaš nekome.
Udarac koji se jedino može uporediti sa time da si mu pucao u obe noge, ušao u ulaz pored kog on leži upucan i sa krova mu još bacio klavir na glavu.
Upropastiti nekoga za čitav život jer on zna da je bolji, ti znaš da je bolji, svi znaju da je bolji, ali jednom se zajebavao sa tobom, opustio se, tebe malo prosralo i pobedio si.
Nakon toga je samo potrebno da ga zajebavaš s vremena na vreme, posebno u trenucima kada se pred drugima prži da je dobar u tome, gledaš ga kako pizdi i najbitnije je da više nikada ne igraš sa njim to u čemu si ga dobio. Nikada. Ni pod kojim uslovima.
- Pa znaš kako Đole. Ti kada igraš PES, nekako mnogo uklizavaš sa odbrambenim igračima, ja onda lako mogu da ih zalamam ili da odradim dupli pas i zato te derem. To moraš da središ da bi igrao kao ja.
- Pa jeste Sale, u pravu si.
- Ma de je bre u pravu Đole, ne slušaj ga. Igrao sam ja sa njim PES. Nema pojma. Dobio sam ga lagano dva-nula.
- E ajde ne seri Mare molim te. Trideset puta sam ti šutnuo na gol, ti samo dva puta i još plus mi Kazuki Ito isključio tri igrača.
- Pa dobro Sale, ako ćemo one tvoje pokušaje sa pola terena da računamo kao šuteve na gol, onda može.
- E brate, odradio sam ti takve akcije da nisi znao gde se nalaziš. Četiri, pet puta sam stativu i prečku pogodio.
- Pa ne treba to da pogodiš, nego gol.
- E znam ja šta treba da pogodim, imao si sreće više nego govana.
- Da, da sreće. Dao sam ti dva euro-gola.
- Ne laži. Dao si mi gol iz penala i iz kornera glavom.
- Pa i to treba znati, a glavom sam ti dao sa ivice šesnajsterca.
- Ma šta treba znati, stisneš jedno dugme i usere te.
- Pa što ga ti nisi stisnuo?
- Jednom sam ti u partiji preševao sedam igrača i golmana bre.
- I šta si uradio?
- Lažovska igrica, šutnuo je pored gola, a prazan gol. Popizdeo sam.
- Pa jebem mu mater zar nije to samo dugme da stisneš.
- Ej nemoj više da kenjaš, bolji sam od tebe sto puta, svi znaju. Ceo kraj zna. Znaš li ti koliko godina ja igram PES. Deset godina bre. Jesi ti lud? Ti bre nemaš pojma to da igraš. Ajde sada da igramo. Ajde! Odmah sada. Naćiću ja soni sada odmah. Đole, ti imaš soni. Idi kući po njega. Odmah!
- Ma nemoj Đole, neću da igram. Imam pametnijih stvari da radim nego da trpam amatere. Kada još malo naučiš, javi se decxko.
- Ajde pičko. Ajde cavo. Nemaš muda.
- Dvaaaaa nulaaaa.
- Ajde. Ima Đole Soni. Deset-nula će biti za mene. Deset golova ću ti dati. Deset!
- Kao i onda što si mi dao deset golova. Idi kući vežbaj bolje.
- Đole ja sam bolji od njega jel tako brate? Jesam, jel da? Jesam?
- Pa ne znam brate, svi pričaju da te je odrao dva-nula.
- Aaaaaaaa idem kući! Marš u pičku materinu obojica! Jebem vas u usta. A ti pičko, kad god hoćeš. Kad god hoćeš!
- Važi ajde vidimo se. Ovih dana ćemo.
- Ode mentol. A Što mu to radiš, znaš da uvek izgori? Kako ti ne dosadi?
- Da dosadi? Pa sve je slađe kako godine prolaze.
- Pa hoćeš igrati sa njim opet?
. Ma jok bre. Stvarno bi bilo deset-nula na za njega. Nego mi smešno kako se od tada uvek takmiči sa mnom u svemu. Pre neki dan smo stali kod nekog drveta da šoramo i ja sam prvi završio, a on odmah krenuo sa tim kako duže može da piša. Samo kažem dva-nula, počnem da se smejem, a on ode kući.
