Ozbiljna spika je u pitanju, zato pažljivo pratite da vam suština ne pronikne. Ovo nije ni malo ni srednje preduzeće, već grandioznost u punoj megalomaniji. Garantovana zarada uz minimalna ulaganja, nepresušni naftni izvor za sigurnu budućnost. Bićete mi zahvalni.
Ovi... građani, štagod, plaćaju šatro poreze da bi se kao odužili državi. Ako uzmemo u obzir da se državi nikad niko neće odužiti kako treba, poterajmo te poreze malo dalje, malo dublje. Nismo mi pali s Marsa u ove fotelje, one su zaslužene, a i mi se odužujemo državi. Kome ćemo ako nećemo sebi?
Dakle ovako. Imaš stan i plac u prigradskom naselju? Plac vamo. Na placu nema vode i struje? Vazduh si koristio za dž, nije to simbolična dobrotvorna TV pretplata da se gleda kroz prste. Oba deteta idu na fakultet? Porez na opterećivanje biroa za nezaposlene. Voziš kola sa kompletnom potrebnom opremom? Luksuz i prateći porez. Šta beskućnik? Imaš kožu na sebi, ta koža nekome može da vredi više nego tebi. Dranje kože s leđa. Mozak i oči? Otvaraj lobanju, vadi, biće dobro za hranu za pse, od razmišljanja ionako nema vajde, a gledanje samo opterećuje čoveka. Šta će ti meso? Da nećeš možda samog sebe da jedeš? Pa to je, burazeru, krivično delo - oduzimanje na licu mesa plus kazna za kanibalizam nad samim sobom i za nedozvoljeno recikliranje. Šta radiš s tim skeletom? Ležiš u parku? Na javnoj površini? Leškariš?! Bespravna skeletogradnja baćo moj, plus to je protiv Ustava jer samo država može da vrši gradnju skeletima građana i niko više. Doživotna. Imaš sreće te je smrtna kazna ukinuta.
Nema više zajebancije, kriza je.
Pored kaznenih poena za gubitke ličnih dokumenata, građani moraju da plaćaju kaznene takse i ako im se desi krađa registarskih tablica, ili ako one spadnu s automobila. Taksa za gubitak tablica iznosi 2.500 dinara, dok će nove tablice pokradene vozače stajati dodatnih 2.000 dinara.
Prosecan stanovnik Prijedora. Klosar/Prijedorcanin ima kalup po kome se oblaci, razmislja i ponasa, u osnovnim crtama:
- Klosar ne zna sta ce od sebe veci deo dana. Stoga klosar ustaje oko podneva, potom se odvuce do najblizeg ugostiteljskog objekta i tu naruci 'fukas', zatim gluvari s tom jednom kafom barem sat-dva. Onda klosar 'prozuji' po gradu, vidi sta se gde desava, izvidi neku zrtvu kod koje 'uzica' SMS ili po marke za jos jednu kafu. Kad se celo drustvo okupi, negde oko 5-6 popodne, padaju predlozi gde se napiti - na obali reke, na zeleznickoj stanici ili jednostavno pred nekim dragstorom (kafana je iznad klosarskog dzepa).
- Klosar nosi trenerku. Buvljakusu po mogucnosti, ako ne onda neku iz butika (ali nece reci nikom da je kupljena u butiku vec da je sa pijace, u suprotnom bi ga izbatinali i proglasili fenserom). Svi klosari su sablonski obuceni, imaju slican hod i pljuckaju kroz zube.
- Klosari imaju specifican sleng kojim se koriste u svakodnevnoj komunikaciji. Pri tom je karakteristicna upotreba reci 'buraz' koja se koristi sto cesce, tako da prosecan klosar u prostoprosirenoj recenici rec 'buraz' upotrebi minimalno cetiri puta. Ova rec se izgovara sa dugouzlaznim 'a' i maksimalno namrstenom facom.
- Klosari se tuku coporativno. Naravno, na meti su fenseri, novajlije i likovi iz protivnickog naselja u Prijedoru. Klosarski lokal-patriotizam se najbolje ogleda u pristupu koji primenjuju Alcohol boys - jeb'o Rudar, vazno je isprozivati sve koji dodju u Prijedor i pokazati im gde su dosli.
- Klosar pusi najjeftinije cigarete (sarajevsku Drinu). Piju se dvolitre, kad ima domace rakije moze i ona, a pre subotnjih utakmica Rudara tradicionalna je popodnevna pijanka u gimnazijskom parku (tada svi klosari piju zajedno bez obzira na mrznju izmedju naselja).
- Klosari vikend-veceri provode u Masteru, Magicu, Mocvari, Netu, Joyu, ZMu, Kamenjari i drugim mestima. Tu su i parkovi i klupe u centru.
- Prosecan klosar slusa rok i rep muziku. Kada je pijan, klosar peva i stare narodnjake, a pesme Tome Zdravkovica i Baje Malog Knindze se slusaju u casovima najgoreg pijanstva (svako drugo vece).
- Buraz , imas cenera da mi pljunes do sledece nedelje, upo sam u slot a iznapusavace me starci? Jebo ja svoju mater sto igram vise i taj slot. Stvarno sam majmun, buraz.
- Buraz nemam ja ni feninga kod sebe, napili se ja i Sone sinoc u Raskovcu, skrsio sam se buraz ko picka. Dao bi ti jebem ti mater, znas da bi dao. Trazi buraz od Vurune, taj je digo juce 40 maraka u kladionici.
Kada je čovek mlad, normalno je da bude i lakomislen, bezbrižan i detinjasto aljkav u svojim shvatanjima sveta oko sebe. Za njega kažu "Zelenko", "još skače na prvu loptu", "mlad je naučiće". Medjutim, kada mladost prodje a ljudi oko njega ne vide da je nešto od života naučio i da je išta manje lakomislen onda dotični postaje - zeljov. To jest, zelenko zarobljen u telu odrasle osobe.
- Batice, ma elektronski rulet je zakon, cepam ga po ceo dan u Balkan Betu, danas sam u plusu 400 dindži.
– Jel? Šta onda tvoja Dragica kuka da si juče izgubio 3 iljade a prekjuče 2?
– Ma pusti je. Nema pojma da sam prošle nedelje dobio 3 puta za redom po 500. Mislim, u plusu sam verovatno, mada možda i nisam, al jebiga, mora čovek negde da se isprazni.
– Idi lupaj krušku u luna parku pa se isprazni zeljove jedan.
Od pradavnih vremena u našem(dizvine komad1974) narodu bili su primetni izrazit osećaj za ostavljanjem traga u društvu i želja za slavom, poznat još i kao Manekenka da budem sindrom. Kada se to ukomponuje sa vekovnim srpskim idealom – ’lebom bez motike – dobija se ova na svakom koraku prisutna pojava.
Elem, kako je za prosečnog srpskog mladića(ili, u ponekim tužnijim slučajevima, tigritzu) previše naporno da primenjuje formalno upoznavanje sa svakom jedinkom koju želi da obavesti o svojoj malenkosti, on pribegava krajnje jednostavnom rešenju za koje su potrebni samo flomaster i tuđa fasada/ograda/školska klupa/kabina na bazenu i sl. Šta to čujem? To je tvoja fasada? E pa jbg dečko, ona će bar do sledećeg krečenja nositi ime ili nadimak, a možda čak i kraj grada rendom klinca koji je odlučio da je tvoja zgrada u najširem vidokrugu opštenarodnih masa koje bi se informisale o njegovoj kuloći. Neko će možda pomisliti da je tu kraj, da je namera izvršena i da je ambiciozno srce izgrednika ispunjeno samopouzdanjem i zadovoljstvom, ali u većini slučajeva će se ispostaviti da je, što bi rekli braća Hrvati, u krivu, i da se isti natpis šepuri na još dvadesetak mesta u krugu od 100 metara.
Kako je vreme prolazilo, autori su pronalazili sve kreativnija mesta sa kojih bi se njihovo ime smešilo prolaznicima, pa su sa pisanja markerom po klupi za dežurne učenike prešli na ogromne grafite po vozovima, krovovima ili nasipima, a onim kojima to nije bilo dovoljno koristili su svaku priliku da se na ekskurzijama ili proputovanjima potpišu na zid nekog nesrećnog Atile ili Dimitriosa. Počeli su, takođe, da se vode prvi ratovi potpisivača: škrabanje tuđih poruka i ostavljanje potpisa ''egzekutora'' ispod, na još veću žalost vlasnika mučenog zida.
To, pak, nije jedino čemu su ulični pisci vični, jer su, gonjeni željom za grupnom pripadnošću(a verovatno i bejzbolkom u ruci vođe huligana, prim. aut.) na zidovima počeli da se pojavljuju i murali sa imenima raznih navijačkih grupa i prijateljskim porukama poput ''BEZ MILOSTI''. Tu počinje pravi gang war između navijačkih frakcija, i kontragrafiteri postaju avangardni Stefani Mitrovići, koji se uništavanjem obeležja dušmanina uzdižu u očima svojih saplemenika i stiču na početku pomenutu slavu.
Mada, iako se čak ni u ovakvoj šarolikoj enciklopediji tradicije ne može naći mesta za baš sve potklase pripadnika nebeskog naroda, malo prostora se mora sačuvati i za onu drugu vrstu fasadnih potpisivača - one kojima to jednostavno izgleda kul. I zamislite da izađete i na svojoj zgradi ugledate ime nasumičnog klinca - zar se ne biste oduševili? Možda biste, doduše, i vi tada uzeli sprej u ruke...
- Jebem ti sve, mali, jesam ti srdačno rekao da mi ne pišeš po zidu tim svojim farbama, i jesam ti rekao da ću te izmlatiti ko vola u kupusu?
- Ali nisam ja, čika Dušane, to je neki iz drugog kvarta!
- Kurac nisi, sinko, piše sve lepo, BORIS GEDORA III-6...
--------------------------------------------------------------
Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Partikularni, istorijski sleng. Koristili ga studenti, većinom došljaci iz ruralnih predela, u Studentskom gradu negde šezdesetih godina dvadesetog veka, karakterišući glasno izvođenje soul klasika tih dana, a koji su neretko akcenat stavljali na sintagmu ''so much'', kada je verovatno sledio i pojačan glas, urlik ili krik pevača. Za ove ljude čuti ''so much'' značio je dobro 'lađenje u ćošku, čak i kraj igranke, jer kreće blok pesama na engleskom, koji velikom većinom ne razumeju, a i ta muzika im nije ležala. Izraz ''soubadž'' je iskvareno ''so much'', a njime su označavane kako numere, tako i oni koji su uživali na igrankama uz njih.
Rako (uči infektivne u pola 12 noću) : Stevo, otkud ti, čoče?
Steva (narogušen) : Idi, bre, 'naš kad ću d'odem sledeći put, taman s nekom devojkom stanem da igram, oni okrenu na soubadževe i ona ode kod nekog zalizanog s kožnjakom...
___________________________________________________________________
Rako i Steva sede u parku, prolazi neko društvo, uglađeni, doterani, nasmejani...
Rako : ''Viđu ove, po čet'ri reda zuba imaju kad se smiju...''
Steva : ''To su ti glavni soubadževi na igranci one večeri bili...''
Urnebesan lik, čak i najotrcanije fore zamuti nekim svojim stilom i pretače u kantu osmeha, pozitivac posredi, ali katkad i negativne struje redukuje naponom humora, za njega su masovni problemi paleta boja za oslikavanje neograničenog platna inspiracije, Zemlja je za njega prazna soba a ljudi loptice skočice svom silinom udarene o zid, udarci su bolni, ali je zato zvrrrr!
Mare: Sinoć bio sa Sakijem u parku, čovek lud, njegova mašta je zajebala Dejana Cukića, upišao sam se u gaće od smeha, tri puta, on kaže pišaj manje ćeš plakati, a kad sam zaplakao od smeha, kaže što plačes, Bjela opet napravio film jel, kad nisam umro sinoć, nikad neću!
Sale: Brate, taj kad se zaustavi na ulici da ti ispriča nešto skupi se narod odmah, svi donesu po kateter, poneki i gusku, a dve hitne čekaju na (ne)srećan slučaj..
Fraza koja vecinom predvodi losem kraju.
-Ti i tvoj ortak stojite u skejt parku i gledate kako mudo od "fri-stajl" bicikliste jebe keve sa svojim trikovima. U jednom trenutku puca ti film i oglasavas se sa "E gledaj sad ovo!", sedas na dedino biciklo iz osamdestih koje si pozajmio i kreces ka rampi.
Sledece cega se secas je kako se budis u bolnici sa slomljenim nosom, jednom rukom i obe noge, a pored tebe stoji tvoj deda i najebava ti se keve sto si mu sjebo biciklo.
Mićovan koji non-stop pravi neke egzibicije ali uvek nekako očekivano. Ništa sad da je to neko kao iznenađenje, ništa što nije bilo ni što neće da bude. Sa njim nikad nije dosadno i uvek se nešto dešava. Nekad nas bude malo i sramota ali od klasičnog burazera se jednostavno samo to i očekuje.
- Ej, šteta što nisi bio danas na hemiji, rekla profanka Simi i Pekiju kao zadnja klupa napolje i oni ustanu, dignu onu klupu i krenu da je iznesu ha ha
- A šta, klasični burazeri. Stalno oni prave te skečeve.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Gde je Rale, nema ga od kako se oženio? Stegla žena a?
- Ma koja žena, ima on sad većih problema.
- Kakvih bre, da nije lepra?
- Ma koja lepra, uhvatio kumu za sisu.
- Au, kako bre i što?
- U crkvi, dok ih je pop vodio onako u krug a kuma nosila onu belu sveću iza njega on se istripovao i kurac.
- Ja sam mislio da je najgore do sada što ga je ćale nahvatao da se ljubi sa sestrom u usta. Klasičan burazer.
I u verbalnom smislu može da nervira, ali u fizičkom smislu izluđuje. Bilo da se pojavljuje u vidu pijane komšinice poznih godina, druga iz vojske ili škole koji smara ili ose u lepljivim letnjim danima, stvar koja strašno ume da nervira čak više i od kamenčića u patici ili trepavice u oku.
muvanje ribe u parku
- Maco,cico...(razne munje)....
- (prilazi lik s kojim si u osnovnoj bio na ćao-ćao) Ooooooooo, pa 'de si generacijo, koliko te nisam video !!
- Da,da. (sve kurtoazno a u sebi ''M'rš u pičku materinu!'')
- Kako škola, vidim ribu si naš'o? Čestitam, gospođice! (Još i on baca vatre, a ova moja se smeška. Jebaću joj mater kad ode!)
- E, izvini mi sad idemo u bioskop, pa se javi nekad da izblejimo....
- Važi, važi. (Odneo te crni đavo!)
Poslednja rupa na svirali pri upisu u srednju školu. U fazonu Dpš-a(Definitivno poslednja šansa), ali još gore. Jedina školska ustanova gde je profesorima mrskije da dođu na nastavu nego učenicima. Mnogim profanima na pamet često pada, da saspu bure metaka iz ručnog topa u sve živo i mrtvo u školi i da odu u zatvor, da budu kučka nagruvanom brđaninu sa palamarom do zemlje(ako stoji na prvom spratu). Ili to, ili kanapče pa da se bese.
Škola koju upisuju likovi koji su u 3. osnovne cirkali skivi, jer su vops prevazišli u produženom boravku. Šibali su osmake za klikere i keš za užinu i silovali naduvane tetkice u ostavi za metle. Roditelji su od njih digli ruke davno. Priča se da njihove keve na porođaju vrište kao kad Mesi gleda Jelen superligu i crnac u društvu KKK-a. Ovi žestoki momci sa vrućeg asfalta su rešeni da nešto završe. Da upišu nešto bolje ne mogu, a i ne žele. Tako da je ova škola za njih idealna.
Sam boravak u propaloj, spermom premazanoj, zgradi nikome nije prijatan. Umesto knjiga nose se rambo noževi, bokseri, buksne, po neka utoka i malo belog. Standardni školski pribor. U krugu od sto metara oko škole može se osetiti testosteron u vazduhu. Jednom u par decenija, tu zapadne i neka bicuri. Obično debela, masna, nedojebana čibuljičarka sa brčići ala Vuk Karadžić, ili muškarača, za koju, dok ne skine ćega, nisi siguran kog je pola. Svejedno, i jedna i druga izađu iz škole izbambusane kao matore cavulje iz šiptarskih pornića, tako da više nikada ne mogu da hodaju normalno.
Ustanova za one sa čeličnim mudima, vakuumom u glavi i nadgrobnom pločom u šteku, kao poklon za neki 18. ili 19. rođendan. Desi se da zapadne i neko ko odudara od stereotipa, ali zato svaki dan bude stereo izudaran. Lik koji najčešće završi u parku ispod klupe u svojim govnima ili na groblju.
