Način na koji majka teši svog glupog sina koji nije sposoban da išta u životu odradi sam.
Majka: Uzmi isprži sebi dva jaja dok ne stignem ja kući pa onda ručaj.
Sin: Ali mama, ja ne znam da ispržim jaja.
Majka: Nema veze sine, niko se nije naučen rodio. Požuriću, pa ću ti ja spremiti nešto kad stignem kući.
Katastrofalno loš golman, pacer. Jeste da je loš, al' je zato spor. Nedostatak iskustva nadoknađuje izostankom osjećaja za centaršut i duge lopte. Talašika.
- Brate, ja stvarno ne razumijem Murinja šta radi sa ovim Realom...
- Što, matori?
- Eno već 3 tekme zaredom mu Kasiljas na klupi, za šta ga odmara, za Božićni turnir?
- A dobro, daje šansu rezervi malo...
- Ma kakva rezerva, ne može taj ni maturski da odbrani, 4 gola je kroz uši primio.
- Šta znam, jebem li ga, ipak je to Murinjo, zna on šta radi...
- Ne znam, al' ako me sjebu na tiketu za vikend, jeb'o sam mu mater kad ga uhvatim.
Situacija kad ni trimer ne pomaže. Čedo toliko ružno, koje je na svoju nesreću pokupilo fenotip Melesia iz Esmeralde i genotip Vladana Batića. Kad je puste na ispašu obično se zavuče negdje u mrak, ali džaba kad i tamo sija ko da su joj uranijum u formulu sipali. Još kad hormoni počnu da čine svoje, pa se toj kreaturi pojavi želja za sjemenskom oplodnjom, počinje da lovi ploditelja i pri tome sredstva ne bira.
- U maćoree, vidi šta je naroda. E što volim ovo ljeto, svi ko u raju, samo neko lišće na sebi nose.
- Baš vala. Nego vidi ono tamo, šta je ono, jebo te?!
- Koje?
- Ma ono ljubavno čedo talibana i kamile mu Šeherezade. Onaj gnom u ćošku!
- U kruv te mazo, šta je ono?! Vidi, Žaža Gabor!
- Gleda u našem pravcu.
- Ček, šta sad radi? Da li… Da, jebo te, ona pokušava da nam namigne!
- Čime, trećim okom? Vidi stvarno bradavicom namiguje. Sad sam vidio sve.
- Paa matoree, gleda u tvom pravcu. Šmeka te, ahahaha!
- Duvaj kurce, Sretene!
- A šta fali, pa ionako nisi žensku prišao već bar dvije ‘dine. Malo da se vratiš u igru.
- Daj jebo te. Što kažu inžinjeri, ne bi je laserom pipnuo, a kamoli da joj prilazim uživo. Možda jedino u hazmat odijelu i to da ja imam triper.
Ama baš više ništa ne pomaže. Ne može da se desi bilo šta što bi promenilo stvar, bilo na bolje, ili gore. Metafora je preuzeta iz srpskog izbornog sistema, gde glasovi iz pomenutih mesta uvek nekako stignu kasno, mnogo kasnije od svih ostalih, pa je večito bivalo da se kandidati nadaju će tamošnji stanovnici da odjednom izglasaju nešto revolucionarno drugačije, i da potpuno promene situaciju...
Poštovani gledaoci, trenutno je u vodećoj poziciji gospodin A sa 38,34% glasova, dok je gospodin B sada na 32,45%. Na trećem mestu je i predsednik naše stranke sa 21,39%, ali još uvek postoji nada... Nije obrađeno čitavo biračko telo, željno iščekujemo rezultate iz Zubinog Potoka i Preševske doline, gde se očekuje da naš predsednik dobije većinu glasova...
Česta rečenica među starijim ljudima koja objašnjava situaciju u kojoj nije bilo prevelike sreće.
-Čujem ti ja od svekra da se dijele nekakve donacije za povratak raseljenih. Kaže: Idi bolan, dijele materijal, traktore, stoku, živinu. Uhar ti je ako ti sjekiru daju. Čuo sam da je neka jaka donacija, imaš šanse. Ratni vojni invalid si, oni imaju prednost"
I nešto razmislih, što ne bih pokušao, lijepo bi se bilo vratiti na ono selo, nisam ti ja za ove buke, ja sam čovjek u godinama. Bilo bi lijepo kakve kolibice da mi naprave, ne tražim ja puno. Da imam se gdje zavući preko noći, ionako bi čitave dane provodio po vrtu. A i kiriju ovu jedva saletim, da mi nije rodbine, šta bi?
Elem, predam ti ja dolje u ono ministarstvo, ili kako se već zove. Ne znam ni sam, Ferid me odveo do vrata. Rekoh nemam šta izgubiti.
-I šta bijaše dalje? Jesi li šta dobio?
-Ni eksera moj pobratime, ni eksera. A onom Rasimu, što mu je tetkić sad u ministarstvu, kuću na dva sprata sazidali, a ni sam ne zna što će mu kad je u Njemačkoj. Kaže eto neka je nek' stoji, kad na ljeto dođe da ima, da se malo odmori, naporan mu posao. Sam mislim, pa gdje onda da se ja odmorim, je li to ja nisam zaslužio malo odmora? Čitav život teglim k'o konj, a još mi svako solio pamet, a ja šutim i trpim. Kad sam budala. Al neka.
-Jesi, kako nisi, ali šta češ, takav nam grah pao. Preko naših leđa gaze prljavim nogama do bogastva, a ti i ja ostasmo bijeda do kraja života. Eh..
Rečenica koja je zabranjena u Srbiji iz prostog razloga što uvek ima neko ko je "protiv".
Posebno je opasna na svadbama.
Ako nema niko ko je protiv sklapanja ovog braka...
- Imam ja!
Ne brini se kume ti ništa...Brzo ćemo ovo da rešimo...
BAAAAAAAAAANG!
Ne okolišavaj i ne pričaj priču do prekosutra, već pređi na stvar. Ne smaraj sa nebitnim detaljima ko Aca Informacija već ispričaj suštinu.
Neša: I tako ti ja krenem pre neki dan, do one male Tamare, kao zvala me da joj pomognem oko nekih stvari i zastanem kod trafike, znaš one kod autobuske stanice i tu kupim pljuge, znaš da pušim već godinu i po, još otkad sam se potukao sa onim likom što mu keva radi u domu zdravlja. I kupim ja tu cigare, kad ono...
Mare: Nemam ja ceo dan za tebe, shvati to. Ni levo ni desno, jesi li je trsio ili ne?
Neša: Pa sad, to baš hoću da ti kažem...
Osoba koju ste poslednju očekivali na datom mestu u datom trenutku.
- Pa kako, majku mu?
- Ma ne pitaj ništa... krenuo do pekare, skrenem na semaforu, kad iz sporedne ulice, kao grom iz vedra neba, izleti, niko drugi do Radiša Urošević i pravo kod mene na suvozačevo.
- Jel vikao oslep'o sam?
- Neka, neka, samo ti zezaj. Doći će i mojih 5 minuta za zajebavanje.
Kreativno izražavanje razočarenja napaljene ribidžone, koje se odnosi na milimetražu ne-tako-zavidnog kurčića u mužjaka. Izraz koji objašnjava značaj vizuelnog faktora i dobre osvetljenosti pri baratanju sitnim predmetima.
- Ju! Auf. E taman sam se ponadala. 'De si mali, bući-bući! Pa tebe mali u mraku niko neće pronaći! Uspešnije bi se zadovoljila materijalom od obrezivanja ovog minimalca nego zapravo organom.
More, ajd' daj šta daš, samo ne gasi svetlo, da mogu da se snađem.
On je nebitan. Koliko god to zvuči surovo, on ne postoji. Niko ga ne primećuje ali uvek je tu. Iskače iz frižidera. Na njega niko ne obraća pažnju, ali to ga ne sputava da se i dalje mota oko lokalne ekipe koja bleji ispred zgrade. Niko ne progovara sa njim, a kada on nešto kaže kao da nije ni rekao. Klasičan smarač koji se jednostavno ne uklapa u društvo, ali je isto tako uporan i to sa predznanjem da ta njegova upornost neće doneti ništa novo.
-E ljudi, ne mogu više da sedim, ajde malo da prošetamo krajem, mogli bi do onog parka, možda ima nekog tamo.
-Ajde brate i ja sam se smorio.
-I ja.
-I ja.
(ekipica kreće polako), čuju se koraci mističnog bića koje ih prati.
-Dobro bre dal si ti normalan? A da ti kupim ja povodac pa te šetamo kroz kraj. Ajde pali.
