Mitsko biće o kome su svi po nešto čuli, ali ga nikada nisu videli. Sve do prve godine fakulteta. Tada dolazi do susreta koji i od dobroćudnog Lale, nekog stanovnika sela u pičkojlepojmaterini koji je viceve čuo preko komšije koji ide jednom godišnje u grad da kupi pelcer ili neke Zone Zamfirske iz Niš, pravi dizelaša u pokušaju.
Situacija 1:
Fakultet političkih nauka
Zemunac: Izvini, gde imamo vežbe?
Običan smrtnik: U šestici čini mi se, pogledaj na oglasnoj tabli.
Zemunac: Hvala. Inače, ja sam Jovan, iz iste smo grupe.
Običan smrtnik: Petar. Odakle si ti??
Zemunac: Iz Zemuna
Običan smrtnik: Znači brate ja sam iz Novog Sada, došao da ono da vidim šta se dešava na faksu, malo bleja, malo bicuri, kapiraš me tebreks??
Zemunac: Izvini moram da idem.
Situacija 2:
Žurka neka.
Običan smrtnik: Momci, ovo je moj drugar sa faksa, Joca, ide sa nama večeras.
Zemunac: Drago mi je.
Običan smrtnik: On je iz Zemuna.
(Ostatak do tada normalne ekipice prestaje sa svim radnjama i okreće se ka njemu. Tišina kao kada u tinejdžerskim filmovima neka ful riba sa svojm ful drugaricama udje na neku ful žurku u sloumošnu. Čuje se ona Dosije X muzika dok obični smrtnici polako pružaju prste da dodirnu mistko biće o kojem su toliko slušali.)
Zemunac: Šupičkumaterinu!
Sve popularniji izraz za domaću rakiju
Najbolji efekat se dobija ako se izgovara (akcentuje) kao da je španska ili italijanska reč u pitanju
stanovnici gradova, koje su isterali iz sela, ali ne i selo iz njih.
džet set im je pink, a elita aca i seka, idoli su im uglavnom neki banditi.
šmrču anesteziju i veruju da su fensi.
kupuju paćoti iz novog pazara i kinesku nokiu, voze bmw i žive u potoku.
videli berlin na televiziji, a london na razglednici.
Tj,zecji hod.Jedna od zasad nepriznatih mernih jedinica.Nekad se,dok su se konji koristili kao prevozno sredstvo,govorilo do tog i tog sela ima 2 sata jahanja.Tako slicno se kaze 2 sata al zecjeg hoda.U danasnjem vremenu se koristi kao opaska na necije opisivanje koliko treba peske do nekog mesta.
Cheke,familijo,pa Przenica kude sedi?
Odma be pored Zorana Gajtana,tuj blizu,aj dok neje vatija negde da idemo po pare kod njega.
Toj li be Zoki,zenamu sto rabotila u tkacnicu?
Da be tj,za pola sat smo tam.
A'a,za pola sat al zajacko odenje.
P.S.Primer je napisan na dijalektu na kom sam prvi put cuo za Zajacko odenje pa nekako mi je i prirodno da takva dijalektska varijanta stoji i u naslovu.Ovo nije specificna rec za neki dijalekat kao njeknja npr, moze naravno da se koristi i izraz Zecji hod ili Zecjeg hoda
Glavni argument seljaka kada napravi neku pizdariju. Nema veze ako je on poharao pola sela sa svojim Zetor traktorom, ako je ubio nedužnu babu što mu naleti na kosačicu dok se vraćao s njive, ako je izbo vilama svoju ženu dok je silazila sa sijena, jer zaboga, on nije šćeo. Dešava se.
Seljak napravio sranje dok je pecao ribe na jednoj maloj rječici pored tunela. Naime, bacio je opušak cigare iza sebe, a tu je bilo previše suhe trave. Kada je trava počela da gori, seljak je to kasno primijetio, te nije imao vremena da reaguje. Vatra se sve više rasplamsavala, te je odlučio da skoči u rijeku. Ubrzo zatim dolaze vatrogasci da gase, a kasnije je pristigla i vojska da pomogne pri gašenju, jer se vatra proširila skroz do tunela i izazvala je nekoliko većih sudara, jer su vozači pokušavali da zaobiđu plamen.
Prilazi inspektor do seljaka koji je izazvao požar i kaže: "Pa jesi ti normalan, čovječe? Vidiš li kakvo si sranje napravio?"
Tada on izgovara čarobne riječi: "Nijesam šćeo!"
Tu je konverzaciji bio kraj. Čojek nije šćeo, jebiga.
Najmisteriozniji srpski svetac. Veruje se da je zaštitnik srebroljubaca i izdajnika. Karakterističan je po tome što nema određeni datum obeležavanja, kao ni prateće obrede.
Poznat još i kao najpromiskuitetniji srpski svetac. Slave ga, uglavnom, stariji ljudi sa sela, i to tako što ga najčešće pominju u psovkama.
Sedim na stepenicama ispred kuće u selu, tek što sam otvorio pivo i zapalio cigaretu. Nailazi baba.
Baba: Šta radiš tu, jebem li ti svetoga Judu? Ulazi unutra. će se pre'ladiš!
Ja: Ali napolju je 35 stepeni u hladu, a u kući je još gore...
Baba: A?
Ja: Ništa, evo ulazim...
Baba: Tako, brate, uđi unutra, pa lepo da sedneš, ki čovek, a ne na beton, jebet ti Judu svetog blesavog.
Malo kasnije dolazi tetka.
Tetka: Pa de si ti lepi brate? Što se ne javiš da si doš'o? A, jebaću ti Judu tvoga!
Ja: Dobro de, stigao sam tek pre pola sata, nisam se ni raspakovao kako treba...
Tetka: A za pivaju imaš vremena! Jo', jebem li ti svetoga Judu, ni da slažeš ne umeš! Da dođeš posle kod mene na kafu, 'si čuo?
Ja: Jesam, tetka, jesam... Doći ću.
Tetka: Dabome, i treba da dođeš kod tetke malo. A ne, doš'o, pa se odma za pivo uvatio. Jo', jebem li ti Judu maloga! Aj zdravo, dođi posle.
Ja: Hoću, naravno. (U sebi) Aman, imate li vi neku drugu psovku osim svetog Jude?!
Nije sok vec koka kola ili neka njena jeftina kopija a naziv se koristi po celoj Srbiji ukljucujuci tu i sela i gradove.Inace to vam je i najzdravije pice koje trenutno mozete da kupite u Srbiji iako za nju matore babetine i kojekakva gologuzija pricaju da nije zdrava pa maloj deci ne daju gazirano nego 'Hello' u kojem imate sest direktnih izazivaca raka.
Kad kupite neki kao zdrav i prirodan sok obratite paznju na sastojke od kojih je PROIZVEDEN i videcete tamo recimo 'prirodno identicna aroma breskve',100 % ali ne pise sta,nektar pa prazan prostor,E xxx,100 % voce(sto ne znaci da je sadrzina unutar pakovanja napravljena od voca vec je to jeftin trik proizvodjaca i rupa u nasem zakonu o kontroli kvaliteta prehambenih proizvoda)
E zaboravio sam za zuti sok ali nema veze sve je jasno.......
Aromatizovani, obojeni, zaslađeni prah..koji je bio predviđen za pripremanje soka...ali ga mi deca (sa sela) nismo konzumirali kao sok, već smo masovno lizali taj prah...Bilo je više ukusa, ali je neprikosnoven bio gringo od borovnice...Jezici su nam danima bili ljubičasti, a o stanju želuca niko nije vodi račun
Mislim da je proizvođač bila "Droga" iz Portoroža
Poslednji u nizu čuvenih srpskih vampira.
Iako nema toliku reputaciju kao Pavle Arnaut, Petar Blagojević i Sava Savanović, u jednom gradu je devedesetih pored svih ostalih strahova vladao i strah od vampira. Ali, stvarno.
Svi meštani tog prigradskog sela, a i veći deo grada, su se zatvarali u kuće, stavljali beli lukac na vrata, pokrivali se trnjem i deljali kočeve. Čak je priča stigla u "Ipak se okreće" i u sleng tog kraja, a sve meštane tog sela danas zovu "Čece", sve u čast ovog vampira.
Jedan uticajniji domaćin u selu je onako, valjda iz dosade, pustio buvu da se njegov komšija povampirio i da susreće ljude na moravskom mostu da bi ih zajašio i na njima prešo reku (kao to je bio jedini način da vampir pređe reku) i onda da ode u grad.
Vampir se skrivao na tavanu ovog domaćina, na tavanu, na koji ni policija nije smela da se popne.
Danas je od toga ostao taj nadimak, ta priča o liku koji je uspeo dobro da zajebe ljude, dovede televiziju tamo gde je tad retko dolazila, i naravno ostala je lepa pesma OK radio pozorišta:
Vampir u Zlatokopu...upada po kućama, nasmejanog lica!
Situacija kad Radojka iz sela Krcmare ode u veliki grad da studira. Posto je dosla u sredinu gde je niko ne zna i ima svu slobodu ovoga sveta,vremenom se njeno planirano upisivanje i zavrsvanje master studija pretvara u masper studije. Ispiti su teski i naporni ali kad covek radi ono sto voli sve dobija drugaciji karakter.
-Milasine, je l bre s'a bi sa onom nasom malom Radojkom,nema je vise kod prodavnicu...?
-Upisaala master studiju u Kragujevac!
-Master ili masper...
-Nemo si bezobrazan bre ( uz kiseli osmeh ), sram da ti udje i nikad da ti ne izadje, to mi velika ljubav jos od onomad kad smo se valjali po seno!
-E crko da Bog da, ja sam se njoj obecao ondak kad me vodila na bunar po vodu!
