To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Izraz koji se koristi za teško zarađen novac. Nije nešto posebno, neka sića, dovoljno da se preživi u današnje vreme. Al' ipak možeš mirno da spavaš i da ti je mirna savest, za razliku od nekih kreditiranih osoba koje strepe svake noći da l' će im neko benuti ispred kreveta dok spavaju sa prangijom.
Čujem ovog što drži lanac mesara pokušali su da likvidiraju, veliku sumu duguje, a i njemu. - Takav ti je sistem napalate kod nas druže.. Jebi ga, džaba on sve to ima kad' je uzeo kredit, sad može samo da se krije, sve je pod hipotekom. - Lepo kaže moj komšija, ono što obrišeš od čela, to je tvoje, sve ostalo tuđe.
Izraz koji koristimo kada želimo da naglasimo kako je neka osoba smršala. A nekad čisto iz zajebavancije, kad tovarimo nekoga ko bi morao da smrša...
- Vidi bruda, bušio sam rupi na kaišu. - Opa, pa to sad trče pantalone oko tebe! - A brate, a? Je l' se vidi da sam smršao?! - Da, da, da! Ne seri bre, samo jedeš piješ i spavaš.. Idi jebi!
Izmenjena izreka dobro nam poznate "dobar je i konj pa ga svi jašu". Koristi se većinom u situacijama kada nam nečija dobrota ide na stvar koju lezbejke ne koriste.
- Zamisli šta se desilo sinoć, sedimo Verica, Jovan i ja kod Mirka, cirkamo, i nestane nam piva. Ko će po pivo? Naravno Jovan! Čim se vratio, Verica ga pošalje po grickalice, i na kraju ni to im nije bilo dovoljno, nego ga Mirko pošalje po jos piva, kao zafalice! - Pa sta će muka kad je dobar... - Pa dobar je i konj pa ljudi kupuju traktor!!!
Vrlo nezgodno pitanje, ako ti ga postavlja neko ko ne upada u kategoriju od 7-77 godina. „TO“ može biti bilo šta oko tebe ili na tebi, ali zato je tu prstić da pokaže, jer nedovoljan fond reči ili manjak zdravog razuma su zapravo ključ ovog problema.
-Ajde ’rano moja, ustaj! -Evo baba, samo još 5 minuta.. -A šta ti je to, sine? -Koje, baba? -Pa TO crveno! -Beži baba u pičku materinu, šta mi diraš bubuljicu! Evo, ustao sam!
Simpaticna grupica od oko 20-tak mladica kojima fudbal jeste bitna stvar ali nije im najbitnija stvar u zivotu.
Manuel izlazi iz gajbe, iza zgrade Fabio, Federico i Alesandro duvaju i piju pivo. Manuel: Dajte momci zajebite to imamo sastanak, veceras je tekma, dolazi nam Nemacka. Fabio, Federico i Alesandro: Daj Manu, kazi treneru da ce dodjemo posle, stigo nam dobar hash iz Rima
Manuel nastavlja svojim putem, i sa Damianom nastavlja put...
Trener: Dobro jel su svi tu? Carlo: Treneru, Davide je u skoli, oborice ga istoricarka, mora da popravi keca, a Gianluci teska glava. Trener: A sto? Carlo: Pa dosle sinoc neke turiskinje iz Brisela, a Gianluca i Aldo se vacarili sa nekim plavusama. Trener: Pa dobro jel jebali nesto, i gde je Aldo do vraga? Michele: Jesu, jesu jebali su, ali Aldo je sad morao da odveze kevu u bolnicu nece da dodje Trener: Mauro, jel onaj tvoj komsija zna da igra? Mauro: Treneru, on je vise basketas, al nije los. Trener: Dobro zovi ga, on je visok, moze da cuva Klosea. Trener: Gde nam je golman? Gde je Marco? Manuel: Treneru, poslao mi poruku na fejs, ima hitno operaciju umnjaka. Trener: Pa jel ce bude dobro? Manuel: Ma treneru on je oralni hirurg, nekom klincu mnogo lose, morao da ga operise, docice kasnije Trener: Aha dobro, a kad Mateo dolazi? Ostali: Treneru, Mateo naso neku picku, ona neka rospija, mora da seta kuce zajedno sa njom. Malo kasnije...... Trener: Dobro momci, samo bez divljanja, borimo se do kraja pa sta bude. 3 sata kasnije... San Marino-Nemacka 0:8
Trener: Dobro je bilo momci, sta da se radi, Svabe su to Fabio: Treneru, jel moz' da palimo, ceka me kurva? Michele: Davide, 'el imas rizlu, ajmo u park? Davide: Ne mogu imam CW na CS Michele: Osh ti Mauro na jox? Mauro: Ne mogu brate, na 76-ti sam level, mora picim to malo... Trener: Bez preterivanja, trening preksutra u 17h ...svako svojim putem...
Najblaži, gotovo i neprimjetan (pod uvjetom da ga neko drugi ne spomene) osjećaj "post-raskidne" nostalgije za nekom osobom.
- E, matori, a što si ti sam? Gdje ti je riba, a? - Koja? - Kako koja, pa Marina!? - Aha... - Nismo vise skupa, ali moj šlic je za nju uvijek otkopčan.
