Izjava moje keve od pre 15 minuta,posle mog podriga,izvedenog posle tanjira izvrsnog gulaša,koji je probudio i polarne Medvede iz zimskog sna.
ja: Kevo,Gulaš je bio super (gorepomenuti podrig)
Ona: Stoka se ne postaje,stoka se rađa... O Bože,šta sam ja rodila.
Vrlo neugodno pitanje, koje postalvjamo sebi u jos neugodnijoj situaciji: svi oko tebe se smeju, a ti ne znas razlog i zbunjeno ih gledas, pa se onda zapitas: Je l' se to, mozda, oni meni smeju?
Ulazim u bus, sva sedista u busu zauzeta, i samo ja stojim ko budala. Stanem kod srednjih vrata i gledam pejzaz. Odjednom, sa zadnjih sedista se zacuje smeh koji ne prestaje u narednih nekoliko minuta. Ne mogu da skontam cemu se smeju pa pomislim: ''Je l' se to mozda meni smeju?'' i krenem da se zagledam sa svih strana: da mi nisu pocepane pantalone, da nisam obukao rasparne carape...
Kaže se za curu koju treba samo da pitaš, jer, ona se voli, puna je ljubavi, prema svima. A i voli se jebat.
- Ćale šta misliš oćele mi dati ona Sojka noćas...
- Ako je na mamu, nemo se brineš, voli se ona garant...
"Ukačiti se" znači: popeti se, biti na nečemu.
- Pa ne mož' se kačiš na internat kad nemaš ni kompijuter.
- Al je dobra ova Mega Fox, rado bi se ukačio na nju.
- Ne kači se b'e na banderu će te utepa struja.
Sinonim za pasti, smorogati se, smandrljati se, ubiti se.
-Pa gde si ti, Miloje, sto godina te nema na belom svetu! Pa šta ti je to sa rukom, nesrećo jedna?
-Ćuti, ništa me ne pitaj! Podjem ti ja neku noć kod Smiljke, a njoj ćale bio kući, i ja šta ću, gde ću, pa ajd kroz prozor, a on visok 2 metra. Stavi ona meni neke lotre ispod prozora, kad 'oću kurac da se popnem! Pukne meni letvica od lotre, noga opikne i ja se srgam s metar i po visine. Dobro glavu nisam izgubio!
-Hoće to tako, ne znam šta da ti kažem...
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Rečenica koja se koristi za povlačenje "nema seksa / nema muvanja" granice. Uopšteno se koristi na ljudima sa kojima vam je ugodno, ali vas seksualno ne privlače.
Suptilan način da se kaže: "Nikada se ne bih mogao(la) naložiti na tebe."
- "Znam da se družimo često, ali mi se sviđaš samo kao drugar(ica)."
Vrsta usisivača poznata po tome što sa njima osim što možeš da usisavaš, možeš i da pucaš, bacaš plamen i obaraš avione. Kese za njega se kupuju u prodavnici lakog naoružanja. Generalni sponzor ghostbustersa.
Za njega je Kirby pičkin dim.
U neka davna vremena pšenica se sa njiva skupljala srpom,
(bez čekića i nakovnja - to je neka druga priča).
Posečena stabla pšenice su se zatim donosila na jedno mesto- gumno,
na kome se obavljalo razdvajanje zrna iz klasa od stabla pšenice.
To se radilo mašinom koja se zvala vršalica i bila je jedna od prvih mašina
koja nije imala vojnu namenu sa kojom se u svom životu sreo srpski seljak.
Kao i svaka mašina tog doba i vršalica se tresla kao nenormalna,
kao da svakog trenutka planira da se raspadne na sastavne delove.
Odatle dolazi poređenje, trese se k'o vršalica.
- Šta je Ogiju? Trese se k'o vršalica?
- Nije se izlogovao sa fejsa, pa mu Maca ušla na profil. Biće razvod braka.
- Au jebem ti.
Rečenica koja najbolje opisuje večiti sukob generacija, kao i savremene tehnologije i starinskog.
Keva - Sine, ručaaaak!
Sin - (prekida miks u kanteru, i seda za sto)
(zvoni telefon)
Sin - E, evo ručam... izvini jebati ga, šta da se radi, morao sam da prekinem... evo čim jedem, čekajte me, ulazim za 5 minuta, budite vi tu.
Ćale - Sine, u moje vreme je bio običaj da se izađe sa društvom. Da li ja starim, ili se to promenilo u ulaženje sa društvom napolje?
