"Nemam sutra obaveza" na filozofski način.
- Odo' na spavanje.
- Pa ponesi telefon, što ga ostavljaš ovde?
- Neka ga, sutra je nedelja, nije mi potreban alarm, ima da spavam dok se ne probudim.
„idi leči se“
Tačno ta rečIdi leči se2 definicije →
Shodno uvreženom verovanju da su roditelji svetinja, majku mi ne diraj, nema veze što me bila ko vola u kupusu i razvila kod mene Edipov kompleks, a ćaleta isto štujem ko Boga, iako je mislio da umesto sina ima blizance, jer je bio naroljan većinu mog detinjstva. E ako on ne može da mi se dere, nećeš ni ti, ti jasno to bre a????
- KOJI KURAC OSTAVLJAŠ PRLJAVE ČARAPE PO STANU, RETARDU JEBENI O MAJKO SVETA ZA KOGA SAM SE JA UDALA
- Vidi, draga, ja tebe stvrno volim, ali MENI SE MOJ ROĐENI OTAC NE DERE, PA NEĆEŠ NI TI, JE L' TI JASNO TO ili da te uverim jednim krošeom?
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Narodna pouka iza sinoćnjeg kresa sa teškom lopatom, u odsudnom trenutku percepiranom pod varljivim uticajem ogromnih količina alkohola.
Jutro će, nesumnjivo, promeniti sve.
- Brate, šta ti je, izgledaš k'o da si upravo video duha?
- Ćuti, jebote, još gore. Pazi kacam mor'o da zapalim iz rođene gajbe, eeej! Čekam još sat-dva pa ću zovem ove što rade deratizaciju. I popa dokadi kuću...
- Znači standardno, a? Izlazak u "Sobaricu" i privođenje rendom skrndelja pod gasom?
- Skrndelj je za nju 2.nagrada lepote u Monopolu, brate, veeeruj mi.
- Jebiga, tebra, znaš kako se kaže - "Bolje leći u grob, nego leći sa grobom", hehe...
AP2016
Popularna poštapalica među decom. Izmislio je neki pacifista, kao najbolji način da se prekine nasilje izazvano tenzijom među polovima.
U poslednje vreme i na većoj razmeri, može slobodno da se primeni na novonastale nacije iz balkanskih ratova devedesetih i njihovu uzajamnu ljubav izraženu davanjem najviših ocena koje upućuju jedni drugima na takmičenju za Pesmu Evrovizije, poput dunutih poljubaca...
-A ćuj stari, kak je ful dobra on pjesma od Marije Šerifović, ne? 12 poena!
Najvisi stepen straha. Kad smo toliko uplaseni da smo presli - usro- sam - se- od - straha- stadijum. Sad je toliko strasno, da se i to isto govno us*alo od straha.
- E, brate, jel si gledao sinoc onaj horor?
- Jesam,ali bolje da ga nisam ni gledao- govno mi se skenjalo od straha!
.....................................................
- BUUUUU!
- AAAA ! Idi bre u djavola,govno mi se usralo. . .
Takmičenje u lepoti, na kojem se nikada ne pojavljuju konkurentkinje sa Marsa, Jupitera, Venere i drugih planeta iz ili izvan našeg Sunčevog sistema.
Nije utvrđeno da li ga bojkotuju, ili su jednostavno neobaveštene.
U vrtiću, kada su se deca igrala šumskog carstva, on je dobijao ulogu drveta. Kada je počeo da igra fudbal u ulici, uvek su ga stavljali na gol. U odeljenju je svake godine biran za ekonoma. Tokom prvih izlazaka, redovno je morao da leže na minu. Na ekskurziji, dok su drugi obrtali radodajke, on je poslat da traži makedonsko belo vino usred Atine. Kolege sa faksa su ga zvale samo zbog skripte iz Metodologije. Na poslu jedini nije imao kancelariju, nego je sedeo na mestu koleginice Vanje koja je na trudničkom. Žena ga je, posle dva meseca braka, poslala da spava na kanabetu. Sin mu se obraća samo kada mu treba neka crvena, a savete oko brijanja i curica traži od ujka Zokija. U kafani ga konstatuju samo ako vikne turu za sve. Na tridesetoj godišnjici mature ga se prisećaju samo zbog klempavih ušiju. Vršnjaci penzioneri mu jedva dozvoljavaju da bude ciciker na Kalemegdanu. Nikada se nije pobunio. Večito je ostao golman.
Posprdna rima cinične motivacije i maltene savršen nije-nego na ono čuveno "Mi smo samo dobri drugovi" proseravanje rendom lika i likuše, koje će čak i na samo naznaku pitanja "o prirodi njihovog zajedničkog provodjenja vremena", poput refrena iz rendom njanjave baladice Govnara od Panonije oboje vrteti gotovo do imbecilnosti...ili, barem, dok im ne poverujete.
Jer - njih dvoje se zajedno šetaju, uče Metodologiju 2, menjaju mirišljave sličice JK, hrane njegovog kunića utorkom (nije metafora za seks; prim.prev.), piju kafu na njenoj terasi u Blokovima...ali se među njima iz do objave ovog teksta javnosti nepoznatih razloga još nije desila ta toliko očekivana razmena telesnih tečnosti (jeste metafora za seks). Mis'im - zašto bi, koj moj, inače toliko blejali đuture???
Pitanje postavljaju pretežno muški zagovornici teze da "muškarac i žena nikada ne mogu biti samo dobri prijatelji...sem ukoliko je jedno od njih gej", dok odgovor pružaju najčešće ženski protagonisti ljudskih kompleksa, doduše reči bez ali zato dobro na'ranjene sopstvene nesigurnosti dahtanjem ovih gore.
Kako li je sve počelo, pitam se...
Edenski Vrt, par dana posle Adamove operacije na rebru...
- Pomaže Bog, Adame!
- Hmm, stvarno ne znam kako da ti odgovorim na to, Oče...
- Hehe, moraćemo onda nešto pod hitno da preduzmemo povodom tvog smisla za humor, momče! Uostalom, nisam zbog toga ni sišao dole, nego...Kako napreduješ sa Evom, hehe? Kako ti se dopada, a?
- Uuu, super je, Oče, za kratko vreme smo postali baš dobri drugovi!
- Ehehe, pa to mi je i bila namera...Neke aktivnosti zajedno, nešto?
- Kako da ne! Skupljamo zajedno plodove, hranimo mog kunića i njenu zlatnu ribicu, dobacujemo se sa kokosom, trčimo kroz šljivike i livade...pre neki dan smo napravili šator od listova banane...i tako.
- Znači "mi se šetamo al' se ne rešetamo" fazon?
- Molim?
- Opalim te golim. Slušaj, debilu prepotopni: ja ti nisam uzeo jedno rebro da bi ti sa njim posle igrao monopol ili lovio paukove plastelinom po komšiluku. Žensko je, jebemumiša, zar nemaš ništa uzbudljivije s njom da radiš?!
- Pa, ima ta tura po rajačkim pimnicama pa sam mislio da...
- A vuk je pritom već odavno bacio oko na nju, vidim ga kako se noću mota oko vrta dok ti gledaš mrtvi "Grejs Anatomi". O implikacijama tog genetskog inženjeringa ne želim ni da razmišljam, pa te molim da prestaneš da drkaš onu stvar i upotr...
- Da prestanem šta da šta??
- Jebeno svemu moram da te učim...Ajde, gledaj tamo...
- Gde da gled...:RK!: Aaaaaa, pa to booooliiii!!!
- E tako ćeš ti sutra Evi...samo u nižu od dve rupe, hehe.
Kažemo kada nivo urina predje sve moguće granice pa počnemo da haluciniramo da nam se ustvari sere.
A ponekad nam se zaista i sere u isto vreme.
