Igranje v Escape Road se sprva zdi preprosto, vendar postopoma postane težje, ko napredujete skozi igro. Ta igra je na splošno še posebej privlačna. Za vstop v ta spektakularen pobeg se boste morali skrbno pripraviti. Ko igrate to igro, boste prevzeli nadzor nad majhnim avtomobilčkom in ga vozili po velikem mestu. Igrali boste vlogo strokovnega voznika. Ob tem pa to ni le sprehod po parku! Takoj po tem, ko začnete bežati iz banke, se vam bodo začela pojavljati policijska vozila. Na vsakem koraku vpijejo sirene in na vso silo drvijo za vami. V primeru, da storite celo najbolj nepomembno napako, vas bodo prijeli in igra bo takoj prekinjena.
Ko se vozite skozi preobremenjene ulice, velike zgradbe, jezera in drevesa, morate imeti sposobnost spretnega manevriranja z vozilom. Za premagovanje teh ovir, ki se lahko pojavijo kar od nikoder, morate biti zelo agilni. Če zapeljete v jezero, boste takoj izločeni iz igre. Poleg tega se bo igra hitro končala, če se ne morete premakniti, ker so policijski avtomobili blokirali vse izhode iz stavbe. Vaš cilj je nadaljevati zasledovanje čim dlje, hkrati pa zbrati čim več nagrad.
Donirajte tako denar kot darila.
Ob zaključku vsake dirke v Escape Road boste prejeli skrivnostni darilni paket, ki vsebuje vsoto denarja, ki je popolnoma naključna. Poleg tega se lahko denar pojavi kar od nikoder na ulici; če jih naletite, jih ne smete zavreči. Z njihovo pomočjo lahko kupite superavtomobile, kar vas bo naredilo bolj nevarne.
Igrajte brezplačno na: https://escaperoad.co
„klupa u parku“
Tačno ta rečklupa u parku2 definicije →Dragi nastavniče likovnog vaspitanja, imam jednu lošu vijest za tebe, a samim tim vjerovatno i za sebe: ja vašoj sekciji, iskreno, ne želim da prisustvujem... jeer... jer pokušavam da pobjegnem od svega što ima veze sa likovnom sekcijom i slikarstvom uopšteno, a evo ti i razlog za to:
dok sam bio jako mali, u zgradi do moje živio je jedan nastavnik likovnog vaspitanja, Đurađ. Đurađ je volio da se zakači nogama za granu drveta, baš kao šišmiš, i da nas posmatra iz te pozicije. Tako je bilo ispočetka, dok nam naši roditelji nisu zabranili boravak u parku kad vidimo da Đurađ visi sa hrasta.
U našem društvu bio je i jedan Srđan, dvije godine stariji od nas, koji je jednog dana od Đurađa dobio zadatak u školi da nacrta rad po slobodnom izboru. Srđan je bio domišljat i nacrtao je bezglavog viteza iz čijeg vrata je prštala krv, i taj vitez je jahao konja koji je imao onaj osmijeh pun slobode, osmijeh pun sreće jer je napokon slobodan, napokon je njegov vlasnik mrtav, i sada može da spava kad god poželi, može da trči kad mu se trči, ma može sve.
Srđan je predao taj rad, i Đurađ mu je zaključio keca.
Bio je Oktobar. Srđanova želja da postane slikar ugašena je šamarom njegove majke, koji je odjeknuo kroz čitavu našu ulicu. Evo, danas ga vidim, vuče neki kofer, kaže da ga je majka poslala kod tetke u Doboj, valjda počinje da radi u rudniku uglja, eto, zbog toga ja ne mogu to slikarstvo, dragi moj nastavniče. Jelena, Srđanova drugarica iz razreda, dobila je tada peticu za neki glupi cvijet i ovcu i ogradu, a Srđan... oprostite, ne mogu... stvarno ne mogu.
Ne, problem nije što ih je ispalila agencija Conte, niti zato što je njihovu lokaciju zahvatio cunami, ili se autobus pokvario negde na pola puta. Problem je u njima samima. Čast izuzecima, ali mnogi ljudi nalaze nezadovoljstvo u stvarima koje su normalne, karakteristične za određeno područje, samim tim i lepe i interesantne na svoj način. I dok im do pre par godina, u jednoj susednoj zemlji nije smetala ni kanalizacija u plićaku, ni izdrkani konobari, ni papreno visoke cene, sada je situacija drugačija! Samo mi nije jasno, da li zaista očekuju da im neko za npr. 199 evra po aranžmanu služi od ptice mleko, pretvara vodu u vino, razdvaja more na dva dela i 'ladi ispod palme.
"Baš mi je bilo bezveze u Turskoj, nemaju svinjsko meso!"
"U girosu se oseća beli luk, gladovala sam danima!"
"Mnogo su strmi tobogani u akva parku, polomila sam nokat!"
"More je jako slano!"
"Pesak je vreo i pekli su me tabani!"
"Imala sam roze zavesu za kadu u kupatilu, a znaš koliko mrzim roze."
"Mnogo su gadni oni Turci, imaju brkove."
"Nisu mi se svidele piramide, jer je oko njih pesak koji mi je upadao u patike."
"Baklave su bile mnogo slatke."
"Bilo je mnogo pijanih Engleza..."
Drema u društvu.
Poslanik na sednici skupštine Srbije.
Može još i :
u bioskopu-muž koji je izveo ženu na večernju projekciju neke srceparajuće drame;
na poslu-polovina Srbije zaposlena u državnim institucijama;
u gradskom prevozu-ona polovina koja to nije mogla na poslu i umorni građevinski radnici;
na nastavi-srednjoškolci u prvoj smeni,studenti koji konobarišu noću,a danju pokušavaju da studiraju;
na klupici u parku-navareni gariša sa slušalicama u ušima i tamnim naoščarama na očima;
za kafanskim stolom-iza ponoći fajront ljubavnici dok čekaju konobaricu da završi smenu;
vojnik na obuci,kad mu se god za to ukaže prilika.
Ispao si glup u društvu.
Složiti kockice je mukotrpan posao onome kome se upućuje ovaj izraz. Ironičan način prezentovanja nekome da je svojim izjavama pobio moždane ćelije ljudima u prečniku od pet kilometara, a da nije toga ni svestan, zato što su mu vrane popile mozak.
- Baćoni, video sam malu Tamaru, ona i ona njena prilepuša šetaju nekog kera, jebem li ga šta je, ova se ugojila, ima stomačinu, bila nekad dobra riba, počela da pegla tamo u parku sine, ja pojma nemam zašto je onaj Miške još sa njom, pogledaj u šta se riba pretvorila, doživeo sam transfer blama, vata se za onu stomačinu, sigurno se prejela.
-Au jebote, na kojim si ti drogama, keve mi da imam zid viška uramio bih te.
Metoda za odredjivanje polne zrelosti i fizičke spremnosti za stupanje u seksualne odnose...
Slično starom srpskom verovanju da je za seksualne odnose dovoljno zrela, ona devojka, koja može da dohvati prekidač za svetlo. Ali pošto su se zakoni izmenili, a i generacije sve brže rastu, prekidač je odbačen kao zastarela metoda odredivanja polne zrelosti... A kao nova opšte prihvaćena metoda, se pojavila pljeskavica od 10 ćevapa...
- Jeli bre ti... Gde nadje ono dete što si šetao juče?
- Kakvo bre dete? Jbt za mesec dana puni 18....
- 18??? Ma nema šanse, ono je balavica neka. Ako ona može a pojede pljeskavicu od 10, tu me seci.
- Ništa se ti ne brini, testirao sam ja to... Vodio sam je juče kod Dače šintera na pljeskavicu... Pojela pljeskavicu od pola kile... Jeste posle povratila u parku, ali to nije do nje, to je na Dačinu dušu... Bitno da je mala položila kod mene...
Zapovedne reči od strane jedne osobe prema drugoj, a koje imaju sasvim drugo značenje u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite, i na uzrast osobe kojoj se zapoveda.
Posle roditeljskog sastanka
- *Mali, dođi 'vamo ?*
- *Ali tata nisam ja učestvovao ...*
- *Ma šta nisi, 'bem li ti lebac! Stani mirno kad sa mnom razgovaraš, djubre jedno malo.*
.
.
.
- *Ćao, pa gde si ti čoveče ?*
- *Ček,ček...*
- *Ma dosta sam te čekao, tu blejim ko neka budala po parku, i babe su se istripovale da sam neki manijak!*
- *Stani, stani mirno!!!*
- *Je l’ ti mene slušaš uopšte?*
- :tup:
-*Jao, koji ti ku_ac, pa šta se udaraš!*
- *Jbt, pa gledaj koliki ti pauk bio na ramenu!*
Izraz se najčešće koristi za poređenje sa nečijim krvavim očima.
- Što su ti to oči k'o ciganske sarme?
Difovac - Ma bio danas na plivanju a nisam poneo naočare.
----------------------------------------
Narkoman - Ma matori ne pitaj, doneo Šiki neko belo i neko duvanje i zaginuli do jutra.
----------------------------------------
Emotivac - Ma ostavila me ona moja, a sve neke tužne pesme u kafani, usr'o sam se od plača.
----------------------------------------
Zaljubljeni difovac koji duva - Matori čim sam izašo iz bazena smotam jedan kdžo i krenem kući i u parku vidim onu moju cavu sa nekil likom, i više se ne sećam ničega.
Najbolji lik ikada, urbana legenda, hitmaker! On jedini ima muda da jebe uciteljicu...
Došli učenici u školu i učiteljica im kaže: - Danas svako od vas priča po jedan doživljaj. Tako se učenici redali i dođe red na Pericu, koji priča: - Idem ja juče kroz park kad se dvoje, u parku na klupi, jebu ... - Nemoj se Perice tako izražavati! Reci imaju intimne odnose. - Dobro. Idem ja juče kroz park kad dvoje na klupi imaju intimne odnose, kad ja malo bolje pogledam, oni se jebu...
Jedini preostali način da navikloj, uljuljkanoj govedini prodaš automobil, tehniku, putovanje, prehrambeni proizvod, kurvu koja glumi, kurvu koja peva, uslugu, vest koja te ne zanima i na koju ne utičeš. Ova dobro proučena i proračunata grana socio - psihologije ima jasno odredjen i ne najjasnije prikazan zadatak da putem plasiranja epiteta i izraza, privoli potrošača ili duhovno nahrani ciljnu grupu koja se održava teško - svarljivim, ali ipak lako dostupnim i brzo - sagorivim materijama. Dominira u svim vrstama medija, od televizije i interneta, preko novina, bilborda, flajera i plakata, pa sve do poziva na telefon i samog dolaska pred kućna vrata potencijalnog korisnika. Ključne reči su JEFTINIJE, KVALITETNIJE, SNIŽENJE, POUZDANIJE, SIGURNIJE, OSAM KILOGRAMA ZA MESEC DANA, MANJE TROŠI, CECA, SKANDAL, SISA, NOVO, AFERA..
Nedelja, jutro nakon napornog vikenda. Uobičajena situacija, budiš se u parku, go, vezan lisicama za kandelabr. Oko tebe gomila sveta i pun kurac novinara.
- Gospodine, zbog čega protestujete?
- Je l zbog nepravde? Tranzicije?
- Nelegalne gradnje i privatizacije?
- Kosovo! Je l zbog Kosova? Da nije zbog aktuelne vlasti?
- Da vas nisu vezali, mučili i silovali? Ko recite? Fašisti? Fetišisti? Govori čoveče šta se dogadja!?
Blicevi sevaju, penzioneri se sašaptavaju, majke pokrivaju deci oči, momak džogira, baba jede sladoled u kornetu...Trenutak napetosti i iščekivanja.
- Ne protestujem. Vezao sam se da ne poletim.
