Tipican sindrom jednog igraca srpske fudbalske reprezentacije, koji bitno da postize golove za klub za koji igra, a kad treba u reprezentaciji, tad ne moze ni sesnaesterac da omirise.
Komentator : Sjajna lopta, ide Pantelic, iii gol. Olimpijakos vodi u Atini pet minuta pre kraja meca sjajnim pogotkom Marka Pantelica.
( Srpski navijac koji prati utakmicu preko tv-a ) : Pu majke ti ga nabijem vrljave, sad si mogao da das gol, a kad treba za reprezentaciju tad ne mozes, jebala me i kladionica i kad sam je igrao, propade mi 30 'iljadarki na tiketu zbog kenjatora.
Praistorijska fora zbog koje je svaki klinac pa i ja, čisto da bi pokazao da smije, uradio neke najljuđe stvari u životu.
- E klinac ajde uhvati onu curu za guzicu, imaš sladoled od mene.
- Ma necu, nisam lud!
- Ne smiješ ti to uraditi, nije da neceš aaa???
- Ma ko ne smije!? ... ( klinac popuši svoj prvi šamar u životu od ribe )
Ovo pitamo nekoga ko se muči sa nekim obrokom i ne može da ga pojede.
Lik1: (jede burek već 15 minuta)
Lik2: Brate, je l' jedeš ti to ili to jede tebe?
Viša sila, neki kurac, seks između redova.
- Sve sam uradio kako treba i opet nisam prošao! Jebem ti državu i dozvole i gradnju i ....
- Nisi podmazao šine, sigurno.
- Šta ti je to ?
- To je ono što jebe naše koke, a nije pevac.
Novija verzija onog: "Šta bi bilo kad bi bilo"
A:Brate, ladno smo mogli da pobedimo Arsenal, da je Kleo dao onaj i da je onaj centaršut uspeo...
B:Da, i da je živ Tile...
A:ŠKK?
B: Šta bi bilo kad bi bilo, rođače, kad bi baba imala kitu bila bi deda...
Princip funkcionisanja svih državnih firmi u našoj zemlji.
Baksuščina. Neopisivi vesnik nesreće. Kao srčka kad saznate za sedmicu na lotou, ili proliv na dan venčanja. Gori od Nade Macure na petak 13.
- Jao, brate, nemoj tuda, vozi na zadnji ulaz!
- Pa babi ti je loše na zadnjem sedištu, a ispred urgentnog centra smo?!?
- Ma eno ga Mare, švrćka se ispred glavnog ulaza, neću bre da se nešto iskomplikuje, će mi umre baba (treba mi za defke).
- Štabre?
- Ma njemu crna mačka pljune tri puta, kad joj on pređe put. Vozi okolo, života ti.
Jebi se.
Ono kada ti je žena gluvonema, nimfomanka, a tata joj ima fabriku piva.
Ili, kad izadješ sa milion evrona na lutriji, žena ti pobegne sa najboljim drugom (ubuduće se preventivno treba družiti samo sa najgorim drugovima), a tašta ti naprasno mandrkne.
Otegao se grdan desetokilometarski sprovod ulicom.
Za mrtvačkom kočijom ide lik i vodi mačku na uzici.
Narod stoji sa strane, čude se i komentarišu: ko li je to umro te je toliko sveta došlo na sprovod.
- Jel', bogati, prijatelju, ko je to umro? - ne izdrža jedan i upita lika što je vodio mačku.
- Moja tašta - na to će ovaj.
- Stvarno?! Moje saučešće!... A, ako nije tajna, kako je umrla?
- Ogrebla je ova mačka!
- Stvaaaaaarno?!... A, bil' mogao da mi pozajmiš tu mačku na neki dan? Platio bih kol'ko tražiš.
- Stani u red pozadi.
Najteži zadatak koji je matori mogao da mi zatraži kada je urlao na mene.
Mislim da bi mi u tom momentu lakše palo žestoko batinanje, nego da moram onako usran, poluuplakan, da ga pogledam u oči. Jedino što mi je teže padalo od toga je kad zaškripi zubima, to je bio znak da se smirim jer sam malo, jelte, počeo da preterujem... Čak ni zvuk skidanja kaiša nije bio toliko iritirajući...
Kulminacija mog puberteta. Željan sveta, otkrivanja novih poroka i noćnih klubova, zaglavio sam do 3 ujutru, došavši kući pijan kao morka... Čuvši škripu vrata ćale ustaje kao vampir, da vidi gde sam dosad...
ĆALE: "Pa gde si ti dosad vucibatino jedna... Znaš li koliko je sati? Gde si zaginuo...?"
JA (pognute glave, tiho): "Pa bili smo u nekom klubu...?"
ĆALE: "Ma nemoj, ti ideš u klubove...? Gledaj me u oči kad ti govorim!!!"
JA: (dižem glavu kao da je od olova)
ĆALE: "Je li, jesi li bar prc'o šta...?"
JA: "Ma ide bre, ćale... :))" (duboki uzdah olakšanja)
