Pitanje koje postavljamo osobi koja govori nemuštim jezikom. Ovim jezikom smo svi mi govorili kad bi onako uzbuđeni počeli da objašnjavamo roditeljima da želimo igračku.
-M-m-m-m-ama! -Kaži sine, ljubi ga majka... -L-l-lego, n-n-nova serija! -Pa, gledaj je mišu mali! -Ne serija, nego Lego. -Spavati se? Pa, idi lezi onda. -Nee lego, nego Lego! -Nenade, ja ništa ne razumem šta pisac oće da kaže!(Obraća se mužu koji gleda TV i ne konstatuje nikog' oko sebe) -Mama bre, kupi mi najnoviju seriju igračaka Lego kocki u tri pičke više!
Kod pušača početnika stresan događaj prilikom koga ga uvek uhvati paranoja tipa: ''Jebote, dal će reći mojima! Zna me ova što radi! Zna me cela ekipa koja šljoka ispred!'' Još je gore ako znaju da ti niko u porodici ne puši.
-Daćeš mi ovaj tamo čips, žvake, ''Politiku'', i koje mi ono cigare reče brat...aaaa....da...Davidov! -Izvoli...to ti je 380...i pozdravi brata... -Kog brata?
Kad drugoj strani s kojom se svađaš hoćeš da istreseš pogane riječi i psovke u facu, kažeš mu to skoro pa kulturno, te ga fino pustiš da razmišlja koliko su ti prljave misli.
Lik 1: (psuje ti mater, oca, sestru, nenu, strinu). Ja: Ma pojebi mi se s mislima! (98x gore od ovog iznad rečenog)
Pripizdinu geografske sfere uvek kontasmo i pominjasmo, katkad podjebavajuće i likujući ako je tuđa, ili pak našu onako setno, sa blagom jezom i opet nekim cvetnim ili vunenim sećanjem. No one druge relativne daljine, makar bili to veoma bliski prostori tik iza gipsanog, fug mas zida sramotno prećutasmo i danas i juče. :A sad je i to daljina, aaa?: Barijera druže, barijera koju si sam sebi stavio, nemoć, strah. :Kako ti vinjak u seoskoj zadruzi dalekoj kurac i kusur km pešaka po snegu i to dvosmerno uzbrdo, bliži i jeftiniji, prijemčiviji, lakše svarljiv i povratljiv... nego ona, tu dve kuće ulevo od tebe??? Jedi gomna, pičiću! Probaj opet! Pa suština ludosti i jeste raditi isto a očekivati drugačiji ishod! ŠUK: ... *Ne obmanjuj me, ne shvataš, ona jeste bila idealna za mene, idealna! Ali, ali... najveći problem je što je i ona sebi izgleda idealnog tražila... jbg! Moja sreća, definitivno nije njena sreća a njena sreća meni jeste nesreća, koliko god njoj dobro bilo... Tako je!*
grašak Sofrius: Još mi je majka govorila, da se ne igram sa tobom, kaže da si bila svugde, hehehe... Brinula sirotica da ne navučem nešto!!! banana Vendijana: Juuuu sramote! Kako možeš tako nešto reći isprdku maleni! Pa moji preci su krasili najlepše i najotmenije palate... Trajanovu, Hadrijanovu, Antonija Pila, sobu Pompeje, evo sad opslužujem Aurelija, te se s mlađanom Faustinom... ponekad, nežno... grašak Sofrius: Miluješ... To ti kažem kurvo, prošla si ti i salate i napitke i kolače, neki su te čistu a neki i celu... Znam vas ja dobro, mnogo puta sam te sretao, čak sa sve oklopom, žutim tvojim mrskim u raznoraznim govnima... ko onomad na jednoj od mojih samrti... u colonu! banana Vendijana: Kaže se Colognu, ako misliš na krčmu onih Germanskih varvara! grašak Sofrius: Da, da to i kazah, hehe... (Pojzeeeennn!) ... ulješura Maksimus: *:Huuuuuuuu! šljuuuus:* grašak Sofrius: Šta se prskaš bre glavonjo??? ulješura Maksimus: Izvinite đeco, mlaznica mi otkazuje, nisam namerno... I molim vas nemojte se svađati! grašak Sofrius: Šta oćeš bre spermoglavi, šta se mešaš? Ae mrš s naše obale! ulješura Maksimus: Možda su mi ovo i poslednji trenuci... imajte razumevanja! Sam sam, sam i nasukan, umirem na ovoj prelepoj obali... a vi u tako prijatnoj, hladnoj, zaslađenoj činiji, i opet nezadovoljni! Priuštite mi mir u ovom trenu... bar! grašak Sofrius: Hmk! Ok. Ok. Matori sažaljevam slučaj... izvini! Malo sam nervozan i ja, dojadilo mi da više budem prilog, kapiraš... a i ova Vendijana me sa svima... Serbius pasulj mi se umešao i uzeo primat svugde... Nakupilo se... banana Vendijana: A tek ja, šta ja da kažem? Mešaju me drugi sa svima, a još me i vi prozivate... ulješura Maksimus: Tišina! Samo ti Vendika ćuti... Ja još uvek mogu da pustim EHOO, usraćete se!!! E lako je vama, zajedno ste... *A ja ostao sam, ona ode s drugim... daleko negde, ko zna gde! On joj izvuko harpun... a ja nisam znao! Tako mi hiljadu ljutih kitolovaca!!!* grašak Sofrius: E ne mrači, okreći nazad, potopi joj jedan brod za ljubav i biće sve u redu. Videćeš! ulješura Maksimus: Ne, ne... Kasno je... grašak Sofrius: Kasno? Kasno će biti kasnije...
banana Vendijana: Ode čovek! A ti ga onako izvređa na samrti! grašak Sofrius: Pa izvinio sam se! Mater ti jebem, nemoj da ti sad... Otkomanda! OTKOMANDA! (Da ovaj mak nije pored mene, ne znam ni sam šta bih, još mi samo ta''princeza''nije jasna...) Ma bole me kurci... Pa kaže:
Komentar iliti konstatacija osobe koja ti je sjebala telefon ili slomila neki, tebi drag, predmet... Pre nego što gore pomenuti izgovore tu konstataciju, tupo i zbunjeno te pogledaju...
-Jel mogu da vidim tu figuricu? -Možeš, samo pazi, lomljiva je... -(krc!) Hmmm... Ovo ti ne radi...
