„facebook“

Sat zvoni, svako jutro isto,jbg tako je to kad se radi, patis se kroz zivot, a tuzno je reci da ti je to vec oko 30. godina zivota, radis za sitne pare, s posla na posao,naravno ni prijavljen nisi, ni dana radnog staza, tek neka godina u radnoj knjizici koju si uzaludno proveo kod nekog privatnika koji ti ni dinara nije dao, al jbg valjala je bar da steknes pravo da odradis taj neki pripravnicki, kao kazu valjace ti u zivotu a u stvari te neko tare kao kerov tuki uzalud godinu dana. I tako kreces na taj posao,naravno pjeske, auto naravno nemas, a odakle ti kad ti je plata toliko mocna da je ponudis prosijaku nasmejao bi se, da uzmes kredit ?! Ne, brate, cim ga odplacivati, jedino bubreg da vadis sam sebi. Gde sam ono stao ?.... A da, i tako pjesacis na dobrim minus temperaturama, dok svakom vozacu koji te prodje jebes kevu sto se sad vozika u toploti svog prevoznog vozila, misleci u sebi „Vozicu i ja jednog dana, mamu vam glumacku“, a nisi ni svjestan da i taj sam vozac jebe sebi mozda sve po spisku jer vec 20 godina ide isto kao ti, na slabo placen posao, a kod kuce ga cekaju zena i dvoje drecavih ( ajd da kazemo neradnika ) , jednog vjecnog studenta koji mu kida i nokte sa prstiju da bi mogao „studirati“ u nekom gradu a ustvari se opija dano nocno ( kako to znam, pa isti sam nekad bio ), i jednu tatinu mezimicu, lijepa, umiljata, nije htjela na fax, kaze da uzme godinu dana da ramisli, a u stvari joj se ne ide, a i sto bi, lakse je od starog kretena-tatice dobrice izvlaciti zadnju kintu koju ce dati svom decku, svojoj najvecoj ljubavi ( samo zato jer jedino on je razume i on je tako dobro trpa ubulju ) za kladionicu gde ce ga Manchester po 58. put oboriti. Decku koji je najveci uspeh u zivotu bio da zavrsi za metalo-strugara a i to nebi uspjeo danije bilo komsije Pere koji voli rakiju pa za litar je sredio ocjenu kod razrednika.
Odlutao sam malo, i tako dolazis na posao,mnogi bi rekli „Vau, radis covece u kancelariji, jbt boli te uvo“ a potajno ti karaju sve do devetog koljena jel misle da ti je dobro a niko ne zna s kakvi se glupostima landris po ceo dan bez imalo postovanja koje zasluzujes. Sreces svoje uvazene radne kolege, vecinom isto napacene kao sto si i ti sam, mora se priznati ima tu par dobrih likova s kojima djelis muke, salusaju te bar iz postovanja i ako sami ne znaju koji kraj s krajem da sastave, a narvano tu su i oni smorevi, sto ih zabole patka za sviju, gaze preko leseva i paraju ljudske duse svojim rdjavim kandzama da bi pokopali sve oko sebe i stajali na vrhu,mozda je to zakon prirode da jaci opstaje al ti bi to nazavao samo kretenlukom. Naravno tu su uvjek i nadredjeni,uvek nezadovoljni, uvek spremni da te kresnu na neki novi nacin, da se covek zapita: „koliko to postoji nacina da me neko jebe u zdrav mozak“. A sta je vrhunac price, kao mrav boris se da zadrzis taj posao, al da zadrzis sta ?!Podcjenjivanje, nepostovanje, neplacanje i nezahvalnost..ako nastavis tako bojis se da ces se pretvoriti iz vrijednog poljskog misa u insketa Balegara koji samo skuplja izmet drugih da bi od njega preziveo. Da, tako je rodjace,zivot vise nije roman sa „heppy end-om“ vec jedna satira koja iz dana u dan postaje okrutnija da bi nasmejala tamo nekog treceg kad te pogleda. I tako svaki radni dan, do sudjenog vikenda, dolazis kuci, ajd bar tu imas neku radost, djeciji osmjeh ( ako imas klinca ) da ti izvuce bar malo pozitivne energije koju zle ljudske pijavice nisu uspjele da pokupe, porodicu , jesu nekada bucni, svadjaju se al jbg tvoji su, vole te bilo sta da bude, supruga-suprugu s kojim delis sve i ako to nije mnogo od tih nekih sitnih pocetaka kada ste se kao srednjoskolci upoznali dobacujuci se osmehom na velikom odmoru, a tek se smuvali kada se izlazilo po kafanama pod alkoholom jer ste samo pod dozom imali hrabrost da kazete da vam se svidja i onda se zabili u neki mracni cosak..jbg sledeci redoslijed svi poznajete da ga ne objasnjavam. Et postoje iti neki svjetli trenutci dana koji vas podsjete da tu jos ima zivota. A gde da nastavim,a da...eh ta ljubav, za sta drugo da se hvatamo ak nas karijera nesluzi, devojku naravno nemas, glumis cool tipa al u stvari zudis za dodirom jedne odredjene, ali koje, kad si ih izmenjao..sve i jednu si voleo, sve ijednoj zvezde skidao, na kraju kad je puklo njih si krivio, a u stvari nisi ni svjestan koliko tu ima tvoje krivice, nisi covece prefektan shavti to jednom,daleko si od perfekcije, uvidi svoje greske i ne krivi druge za to. Sigurno jesi voleo,al ne dovoljno, uvjek si hteo da stojis iznad tog pojma ljubavi kao hladni decko al brate dobio si patka, pa sad opet sve u krug biraj sebi ko ceda te opet povredi il ti da povredis sve do jednog momenta kad toliko sjebes i zacnes neko novo zivo bice, mozda bude greska, al voleces ga jer kazu da licina tebe a ustvari ce te samo tjesiti jer ti kinder lici na onog njenog gay drugara s kojim se uvek druzila, sto bi rekla ona pjesma „zivot pise tuzne price“ ustvari nisam ni siguran cija i dal je uopste to pjesma al nebitno idemo dalje,kad se sve sjebe tu su prijatelji da te podignu, nisam siguran dal da ovaj pojam „ prijatelji “ stavim pod navodnike il bez, zvucacu kao Fores Gump..al moja majka je uvjek znala reci : „mozes imati samo jednog prijatelja, a ne deset“ i u tog jednog vise nisi suguran, jbg da bi nekog upoznao trebas vrecu soli sa njim pojesti, bar tako kazu a odakle covece i so je poskupela, jedino da sam tucas kamen i lizes ostatak soli,minerala i ostalih djavola. Danas svi imamo tonu prijatelja, mjerimo ih po zahtjevima za prijateljstvo na internetu,Facebook-u, Twiteru i ostalim k**** davorijama koje nam kreiraju zivot i nalazu kriterijume ko nam je prijatelj a ko ne, ono pravo se izgubilo, nadjes ti tu neku osobu sa kojom ces da zjakas ispijas kafe al sta ti vredi kad ce opet sutra ta osoba da postepeno, mucki i tako lagano da zadre sjekiru ne noz, noz bi bio isuvise human, u ledja da na kraju pomislis kako se nalazis u bitci za Carigrad medju vitezovima od silnih bolova. Kad bi te neko danas pitao, sta je prijatelj ? Da li bi znao definisati pojam prijatelj ? Zablejio bi se u prazno kao klinac iz 3. Razreda u tablu kojeg je nadrkani nastavnik matematike izveona tablu i pitao ga Pitagorinu teoremu samo zato jer je nadrkan na klincevog oca sto mu nije dosao cjepati drva, jer je ovaj isuvise skolovana gospoda da bisam cjepao. Stvrano covjek pomisli da je najbolje biti sam ali to je nemoguce ipak smo drustvena bica bar mislimo da smo, a ustavri smo samo komplikovani. A da ne krenem od musko-zenskih odnosa, da se zapitas dal je istina da su muskarci sa Marsa a zene sa Venere, umesto ljubavi sve veca mrznja ispada da na kraju ti odnosi nece ni postojati,sve nas ubija u pojam, zene se same oplodjuju, muskarci pocinju da pucaju metro-sex fazon sto je na granici da budes gay, Vijagra se reklamira na savkom cosku, jbt zar je toliko potencija opala da se mora bosti u oci sa tim, sta se desava sa drustvom, msm iskreno se covjek pocne radovati tim jahacima apokalipse, kad ce te covece vise dojahati.Ne znam mozda vam zvuci sve ovo previse pesimisticno ili samosazaljevajuce, il sam toliko skrenuo da ni sam vise ne shavtam sta je realnost, il smo mozda kao u Matrixu pa samo pojedini uz uzimanje crvene pilile progledaju dok oni sa plavom uzivaju o necemu sto je slicno zivotu il ga bar tako nazivaju.
Na kraju, sta reci ?! Mozda smo samo pesimiste pa smo ogorceni na zivot il je zivot ogorcen na nas ! Ali „The show must go on“,i tako dalje do sledeceg napada pesimizma !

a: i kako zivot prijatelju ?
b: ma goni se u tri lepe i ti i zivot i ko ti je prijatelj olosu jedan !

Gastarbajterski usud. Najgora kazna. Prvo i prvo, ženi se jadan što mora, da se osigura za budućnost. Drugo i drugo, mora to i da plati, sve što je jadnik rmbačeći skupio mora da dadne nekoj strankinji ili strancu, i prepusti se na milost i nemilost. Treće i treće, ta persona obično ne liči na ljudsko biće, još nisam čuo da je neko oženio prepičku za papire. Ali jebiga, otišao si trbuhom za kruhom, ne vraća ti se u rođenu vukojebinu i bijedu gledas kako da izbjegneš deportaciju, kontaš "dadnem nekoj švabici pare, ponesem četkicu za zube, izdržaću ja to..." Neki uspiju.

Srce kuca tika taka, ulica je puna mraka... Dosada ovladala, tuđa zemlja nema osjećaja, nikog ni da me zovne na pivu... Odjedoč poruka na kompjuteru zveknu...

Pozdrav!

Kako ste mi danas, želim upoznati moje samo za vas prije nego što sam mogao ići dalje, ja sam Jessica po imenu sam došao preko tvoj profil ovdje na facebook.com što stvarno zvuči toliko zanimljivo za vas, tako sam odlučio da ispadne bilješku da znaš da sam ja zainteresiran za vas, za prijateljstvo. Molimo vas da ako ste zainteresirani ja ću kao da mi e-mail , tako da se možemo upoznati jedni druge i dijeliti fotografije, mišljenja, stavove, savjeti i kultura bez ikakvog posebnog sebičnih interesa. Ja sam na čekanju da biste dobili odgovor od vas uskoro. od Jessica Hvala.

Svetu joj nedlju šta da napišem ovoj guski, ja engleskoga ne znam...
HRK PU!

-Gdje si Jessica kuco stara, sta ima? Vidim malo te jebucka google translate-r, al stas mu ti. Kazes zainteresovana si. Lijepo je to, stvarno lijepo, pocastvovan sam. Nego kako vrijeme tamo kod vas? Kod nas nista, toplo, ovo zime nije vidilo. Ja se taman onomad na pocetku kad pade onaj snijeg ponadao da cu napraviti ogromnog snjeska, jelte da mu glava bude proporcijalna sa onim mojim mrkvama iz Podlokve. Hvala Bogu rodile ove godine, a nisu samo mrkve rodile i sljive su i kuruzi i senica bjelica. Malo su nas jabuke izdale, ureko ih komsija. Svako jutro ustane izadje na prozor i kune u drvo u kamen. Eto ukleo mi jabuke, ne rodise kako treba, ali bilo je za pojesti i slatke bile. Elem, kazes da si na cekanju. I ja sam, evo vec tri godine otkako sam zavrsio ovaj fakultet i nema posla. Nisam druug, clan stranke sto neizostavno moras biti da bi radio i kao konobar. To ti je ono da se bakces sa pijanom gospodom. Sta jos da ti kazem? Eto javi se ponekad, pusti avaz od sebe da se siti ispricamo i izjadamo jedno drugom, duse da olaksamo bice nam lakse. Tako bar moja baba kaze! .

A ona je mnogo mudra zena. Eno i kum tamo umene je citirao par puta, a zna se koga kum citira i cije misljenje uvazava taj sigurno nesto vrijedi. Da jos upoznas kuma da vidis kakva je to ljudska gromada pa ti bi se tek onda odusevila. Divan covjek, divan. Doduse malo kratkih zivaca. Ali nije on za to kriv, nego rat. Bijese to 94-e prisle ustase nasoj rodnoj grudi (koju ce te i vi posjetiti cisto da nam pokazete demokratiju i objasnite kako ona funkcionise), osuli paljbu po nasem malom gradu udaraju topovima, vbr-ovima, nekad i po koja avionska granata zaluta nama (nije ustasa imao avione cisto da razjasnimo) cak su nas iznenadili i sa nekim bombama sta se ispaljuju sa brodova. Tako meni rekao ludi Goja, a on nikad ne laze. I tako mi cucimo u podrumima i cekamo sudnj cas kad dodje komanda da se krece. Krenuli mi. Dvije kolone auta iidu iz grada, a treca traka slobodna, e njom idu kamioni u grad cisto da izvuku nasu teskom mukom stecenu imovinu da ne pane neprijatelju u ruke. Moj kum dijete od 7 godina sjedi u autu (registrovanom za 5 putnika) sa sestrom i jos dvoje djece , njegovi rodjaci. Pored njih tu su jos i tri odrasle osobe. Posto je bilo dovoljno mjesta u autu je jos bilo stvari brat bratu traktorska prikolica. Tako spakovani stoje oni u koloni automobila i cekaju dalja upustva dok bljesak svake eksplodirane granate osvijetli nebo, a zvuk zapara usi. Uputstava nije bilo nego se kolona pomjerala laganim tempom da bi put od 17 kilometara presla za rekordnih 7 sati. E kad je proslo tih 7 sati dodjose na policijski punkt gdje rekose da se odvajaju od kolene i idu da pokupe dida i babu jer steta je da auto ide poluprazno. Uz male pregovore i vjesto sarmiranje policajca od strane kumove tetke isti ih pusti da prodju i jos im obezbijedi pratnju do mjesta odakle bezbijedno mogu da odu po dida i babu. Dalje je bilo kako je bilo da ti ne duzim pricu. Usled svega toga kum tamo umene otanjio sa zivcima postao prijeke naravi Boze sacuvaj odma covjeka posalje u tri lijepe. Da si se njemu kojim slucajem javila jos bi on u drugoj recenici iznio svoje misljenje o svemu, a ti bi vjerovatno bila nagradjena odredjenim epitetima. Vidis imas srece sto si se meni javila. Ja sam bjezao drugim putem na traktorskoj prikolici pokrivenoj ceradom koja je bila na jednom mjestu suplja (progrizla je krava Dikulja) pa mi je malo kislo za vrat. Inace je bilo dobro imao sam jesti. Dva puta u tri dan. Djavlu malo bilo. I tako poceo sam ti govoriti da imas srece sto si se meni javila jer ja cu da budem ljubazana i da ti na lijep nacin kazem da od naseg upoznavanja i druzenja nece biti nista. Aj ziva bila, u zdravlju ostaj.

FROM JESSICA:
IDI U PIČKU MATERINU JA MISLILA TI NEKI GASTGARBAJTER, DA NISI NI NAUČIO SRPSKI, DA TE OBRLATIM ZA PAPIRE

- Oš ti na pivu da odemo neđe?

MRmrljo · 1. feb 2014.💬 8234

Neki mnogo emotivni ljudi, jeb'o ih onaj panonski govnar da ih jebe. Oni pate. Mnogo pate. I njih jedino razume Đorđe Balašević. Njegove pesme i citati su za njih lek, u svakoj njegovoj reči traže smisao života, blaže svoje patnje, traže nadu, traže pravi put do nečijeg srca.
___________________________________________________________________________
Blajvašević je u osnovi, dobra, pažljiva i predusretljiva osoba. Neki ga smatraju za smarača, neki za sjajnog ortaka. Ali on pati jer ne jebe. Ili zato što ne izgleda dobro, ili zato što nema para tj. slabo zarađuje, ili zato što nema posao iako ima završen fakultet, ili je siromašni i neshvaćeni student ili tinejdžer. On čak može i da izgleda dobro, da ima i koji dinar u džepu, ali mu uvek fali ono nešto zbog čega ne jebe i neće jebati. Bar ne u skorije vreme. Bez obzira što ne bira, njega čak i Maja - nimfomanka gleda kao rođenog brata. Ali on je nepopravljivi optimista koji ima kec iz rukava. Citira Balaševića. Da, jer on je ta prosta duša slovenska koja veruje da će neka konačno pasti na njegov balaševićevski šarm.
___________________________________________________________________________
Blajvaševićka pati, ali pošto postoji više tipova Blajvaševićki, samim tim je i više razloga njihovih patnji.

1) Ona pati zato što su je jebali, zato što je jebu i zato što će je i dalje jebati, a ona nikako da naiđe na pravog koji će razumeti njenu priču (zašto je ona (bila) kurva iako ona za sebe kaže da je ponosna grešnica pored toliko lažnih svetica), a i ako ga nađe, taj nikako da shvati da je ona prava osoba za njega.

2) Ona pati zato što je nisu jebali, zato što je ne jebu i zato što je neće jebati jer je ili bacačica kugle, ili je generalno skrndelj, a koja misli da je posebna i pati što neki tamo lik ne vidi njenu posebnost. Iako očajna, ne želi da bude radodajka, već uporno čeka pravog.

3) Ova pati nevezano od toga kakav je život vodila ranije. Za nju je prošlost (burna ili mirna) iza, bitne su joj sadašnjost i budućnost. To je pravilu lepuškasta (ambiciozna) intelektualka, studentkinja ili tinejdžerka, koja je koja se gadi sponzoruša i raznoraznih swatkitza-macxkitza, ali istovremeno mrzi klošare i gubitnike (Blajvaševiće). Ona sa prezirom gleda na sve druge Blajvaševiće jer ona zaista voli Balaševića i razume njegov lik i delo (nešto k'o ovi Milanove sekte). I ona pati jer ne može da nađe pravog ili taj neki pravi ne uviđa njenu posebnost. Mada i kad ima dečka koga voli, ona pati jer želi svima da pokaže kako iz nje izbija seta koju najbolje dočaravaju rani mrazevi i jesenji pejzaži ravnice iz Balaševićevih pesama.

Svaka Blajvaševićka ustvari ne želi nekog Blajvaševića već je za nju pravi neki tamo Bora Veselinović (o njemu drugom prilikom, on dođe blaža verzija Blajvaševića) koji je po difoltu neki kurac-palac u kraju i koji se razume u sve i svašta, a koga smatraju pravim iako ga stalno neke lutke sa naslovnih strana prave volom. Ona shvata da je Bora u nju ustvari zaljubljen i da je ne ignoriše nego da jednostavno proverava njeno strpljenje. Ali zaboga, ona ZNA da njih dvoje mogu jedno bez drugog danima, nedeljama, mesecima, jer jaki su to karakteri. A i ona zna da će je on razumeti jer je i sam emotivan iako između jurcanja nekih lutkica, tugu sve češće leči sa nekim tamo kurvama koje joj nisu ni do kolena. I tako dok ga čeka, ona stalno citira stihove i navodne izjave Balaševića jer ona u svakoj reči, ma u svakom slogu vidi nadu da će njen suđeni svakog časa poleti njoj u zagrljaj.

Postoji i još jedan poseban tip Blajvaševićki - Blajwasxewicxka. Može se reći da je ovo jedna od predfaza gorepomenutih Blajvaševićki. Ona je savršenstvo bez mane - ona jeste lutka sa naslovne strane. Njoj treba lova i ima je. Ima dečka punog k'o brod i koji joj ispunjava svaku želju. Ali i ona pati. Često tako posle dve-tri ćuške njenog dragog, u suzama se seća svih nežnih reči nekog tamo Blajvaševića ili Bore Veselinovića i pati što njen dragi nije bar malo takav. Ili što ovi nisu bar malo (bogati) kao njen dečko. Svejedno, ona pati. A onda u pauzi između dva slikanja u VC-u za Fejs, progugla i nađe neki navodni Balaševićev citat, pomalo dvosmislen, okači ga na Fejs i za čas dobije na desetine lajkova i opet je srećna. Do sledeće ćuške.
___________________________________________________________________________
Blajvaševićeva sekta (Pravi Blajvaševići) je verzija Milanove sekte. Čine je svi oni kojima citiranje Đorđa Balaševića i slušanje njegovih pesama predstavlja najuzvišeniji ublik kulturnog uzdizanja i sa prezirom gledaju na sve one koji ne razumeju njegov lik i delo.

Blajvašević: "Matori, eno je Nevena! Brate, ona je san snova!"
Ortak: "Daj, bre, da li si ti normalan? Pa ti ni onu debelu Blajvaševićku što ganja onog veselog Boru nisi mogao da smuvaš, a hoćeš ovakvu ribu. Pa je l' znaš da joj je Kole Zemunac što vozi "šesticu" bivši dečko? Skupa je to riba, matori, ne blamiraj se."
Blajvašević: "Ma šta ti znaš? Ja se s njom dopisjuem na Fejsu, njoj su sad bitne emocije, a ne pare. A i obožava Balaševića. Sad ćeš videti."
Ortak (u sebi): "E, moj Blajvaševiću, budalo jedna!"

Blajvašević (prilazi devojci): "Nevena! Pa dobro, gde si ti, baš sam hteo ovih dana da te zovem?
Nevena: "A? Je l' se mi znamo?"
Blajvašević: "Hahaha! Ja Vas kanda znam sa Štranda! Hahahaha! Pa zar me ne prepoznaješ, stalno se dopisujemo!"
Nevena: "Ah, da! (u sebi: "Ijoj, to je onaj smarač. Uh, samo mi je još on falio! Pravi je Blajvašević!")
Blajvašević: "Pa kako si? Vidim po onim statusima da si nešto smorena, raspoloženje ti je u molu. Tako i mene jedan D-mol razvali, neki bi to prosto tugom nazvali. Hahahaha!
Nevena: "Šta?"
Blajvašević: "Ma daj, nasmeši se malo. Što bi Balašević rekao, daj povoda da osmeh opet navrati u grad.
Nevena: "Ne razumem."
Blajvašević: "O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi. To ne može niko samo ti.
Nevena: "Šta nije u redu s tobom?"
Blajvašević: "Oprosti, ja sam samo malo lud i zaljubljen. Šta ćeš, moja prosta duša slovenska je takva."
Nevena: "Izvini, ali moram da ti kažem. Dobar si ti dečko, ali pomirila sam se juče sa Koletom. Siroti moj meda juče je na fudbalu povredio leđa, pa me je zvao da ga večeras malo izmasiram. Hihihi! Ćao, Blajvaševiću! Hihihi!"
Blajvašević (pognute glave): "Šta sam uradio? Kakva tužna humoreska! Gradio ispod peska dubok bezdan bez dna..."
___________________________________________________________________________

Blajvaševićka: Hej, Anita, možeš li da spojiš sa oni tvojim rođakom, Borom.
Anita: "Pa ne znam, znaš da se on muva sa onom Nevenom."
Blajvaševićka: "Ma pusti ti to. On je pametan dečko, videće da ona nema ništa osim te šminke i garderobe. Čak i ne izgleda ništa specijalno. On je emotivac, samo da se dobro upoznamo. Šteta, nekako smo se stalno mimoilazili, poznajemo se dugo. Ali zbog njega sam saznala koje je doba najlepše. Najlepše je kad je on tu, blizu mene. Šta me gledaš? To ja malo prafraziram Balaševića."
Anita: "Šta, bre?"
Blajvaševićka: "Što bi Đorđe rekao: "Ma ne, nismo bili mi ljubavnici. Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas drugi nisu gledali. I to je sve..." Šta ti je, što me tako gledaš?"
Anita (u sebi): "Katastrofa u najavi! Ova luda, onaj Bora još luđi! Uh, s kim se ja družim!"

(malo kasnije):
Anita: "Boro, kako ti se čini moja drugarica. Mislim da imaš šanse kod nje. Jeste pomalo čudna, ali je jako emotivna devojka i nekako je neshvaćena."
Bora: "Anita, zajebi, bre! Emotivna? Neshvaćena? Poznajem ja nju jako dugo. Dok sam ja gurao šestu godinu godinu u Beogradu, grčeći se u jednoj šupi sa još trojicom ortaka jer nismo mogli da upadnemo u dom, jurio da produžim apsolventski, da lakše završim faks, ona se uhvatila sa onom Teodorom i uživala u životu. Dok smo se mi mrzli u onoj šupi u Altini, ona se posle dva meseca, otkako je došla u Beograd, preselila kod nekog budže sa Bežanije, a on je nju i Teodoru svakog dana dovozio na faks. Izređao se ceo Zemun i Novi Beograd na njoj, ispite je uglavnom polagala ležeći sa dignutim nogama, sad je emotivna i neshvaćena. Sad kad su je svi šutnuli, sad izigrava lepu protinu kći i lepu siropticu koju je ostavio neka Vasa Ladački zbog neke miraždžike. Od tolike emotivnosti postala je devojka i po! Neka joj neko da kašiku i viljušku umesto lopate kad jede. Teraj se s tom Blajvaševićkom, neka ide sad da ga blajva napaljenim klincima, možda onakava sad skine nekome mrak. Nego imam ja jednog Blajvaševića za nju. Taman su jedno za drugo. Taman mogu da citiraju panonskog govnara između dva snošaja."
Anita (u sebi): "E, Boro! Koliko vidim, neš jebati skoro!"
___________________________________________________________________________

17:45
Newena Blajwasxewicxka:
"...i neka mi to ne uzme nebo za zlo, al' ti si jedino cemu se molim..."

18:00
Newena Blajwasxewicxka:
"...i neka mi to ne uzme nebo za zlo, al' ti si jedino cemu se molim..."
50 people like it
___________________________________________________________________________

FSFender Stratocaster · 20. okt 2013.💬 72519