Čaša obične vode-česmovače s ledom, al' kad treba da zvuči kao da je koktel.
-Dame uđite, raskomotite se slobodno... Može dve aljaske?
-Može, može! (Jedna drugoj: "u, kako je fensi frajer!")...
„kockice su se složile“
Tačno ta rečKockice su se složile2 definicije →
"Ha-ha" stihić koji možda i na najobjektivniji način opisuje tu čudnu sortu homo sapiensa koji bi, pak, da to nisu. Jer oni su VEGANI - zavetni terači inata Darvinovoj evoluciji i protivnici integralnog eksploatisanja životinja iz plemenitih pobuda, kojih su se čak i vegetarijanci odrekli...iako, zapravo, svi pripadaju istoj sekti. Ipak, vegani su daleko radikalniji i pešes puta više ziljaviji pobornici zdravog "vratimo-se-prirodi-pasimo-travu-stajl" života, tako da šizma između njihove i vegetarijanske sekte i ne čudi previše nezavisnog posmatrača-mesoždera. Ono što, međutim, čudi jeste kako narečeni ziljavci uopšte uspevaju da žive, da biološki funkcionišu, idu na pos' o ili čak da pređu ulicu u jednom komadu.
Na ta pitanja umalo da mi odgovori jedna Nemica, a s kojom sam se tokom studija povremeno kresao i koja je, eto, bila vegan, jebem ti budalu zagorelu da ti jebem. Antje se zvala. I nije bila skrndelj, koliko se sećam, ili barem ne u poređenju sa ostalim Nemicama iz čkole. Ali, braaate, kad bi se skinula...ono jes' da je meni tada bilo 20 i da i nisam bio neki naročiti izbirač što se trsa tiče (mala stipendija, jbg), ali je svejedno bila građena k'o mladi luk, struk celera u najboljem slučaju. Bila je tada ponosni vegan već pola decenije (sa 16 videla neki dokumentarac o mesnoj industriji i to je bilo to) i njeno telo je već ozbiljno počelo da otelotvoruje efekat "zelene bašte" i to na način veoma sličan jednoj: ruke su joj bile žgoljave poput kakvih baštenskih grabulja "sa stažom", noge su neodoljivo podsećale na dva ozbiljna praziluka (al', jebiga, opet dva praziluka), grudi bejahu zapremina oveće limete (mada to nikako nije uticalo na njeno samopouzdanje kao ženske jedinke), rebra si mog'o da joj izbrojiš vizuelno, dok su joj zglobovi svud po telu rodbinski ličili na kakvo korenje - suvonjavi, grguravi, blago jezoviti i pogodni za iščupati.
Najbolesnijim od svega, pak, činilo se njeno lice koje je onako ikakvog rumenila i sjaja bez umorno visilo na tanušnoj lobanji, k'o da će svaki čas s nje da sklizne i utopi se u pejzaž ostatka leša. Nije mi nikad nažao učinila, msm, ne'am razloga da je mrzim i to, samo realno pričam. U lokalnoj piceriji su joj spremali picu sa brokolijem i tofuom. Prala je kosu šamponom od riblje kosti...ili tako nečim. Volela je krastavac.
Sretnem je pre neki dan na ulici posle dugo vremena. Radi u nekoj privatnoj muzičkoj školi, kaže, do jaja joj, mlati pare. Pored nje isto tako neki osušeni, kolega iz iste sekte, štali. Rek'o, dobro je, vratila se svojim korenima...
Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?
Opis neuredne i razdrljene osobe koja se, najčešće, oblačila u velikoj žurbi hvatajući ono što joj je prvo palo pod ruku. Vizuelni utisak koji ostavljaju obično je traumatičan za okolinu.
- Gde si ti poš'o u toj havajskoj šulji i trenerci? Je l' ti to imaš i različite čarape?!
- Pa, brate, uspavao sam se... a kasnimo, pa da me ne čekate...
- Vraćaj se, bre, kući i presvlači se! Tako usatarašen mo'š samo u cirkus! I to sam!
Možda bilo nekad... Al' sa razvojem modne industrije i muzičkih pravaca raznovrsnog „kvaliteta“, forsira se modifikacija pogleda pozirajućeg modela sa ciljem da zavara običnog gledaoca, budeći u njemu tri vrste osećanja:
1. Strah - jer je pogled toliko prodoran, da ubija posle par sekundi gledanja, sve to zahvaljujući novoj Maybelline maskari sa efektom podizanja trepavica poput kose na aerodromu. Ako se slučajno desi da vam ovaj pogled izazove reakciju mučnine, umesto reakcije straha, to je onda bila greška fotografa koji nije koristio odgovarajuće filtre, ili mu pozerka nije dala, pa je hteo da joj se osveti.
2. Seaksualne fantazije – na koje vas primorava ta jebozovna usklađenost zenica, trepavica i obrva, koja gađa direktno u centar za erekciju. To što ona može da vam uradi pogledom, neće moći nijedna porno diva celim svojim silikonski obrađenim telom. Nešto kao Josh Hartnett u filmu „40 Days and 40 Nights“, kad svojoj partnerki stručno odradi neverovatni peting sa laticama cveća. I ona svrši, naravno.
3. Zaintrigiranost – koja se postiže specijalnim pogledom u daljinu, koji traga za skrivenim smislom egipatskih piramida, koji shvata uticaj teorije relativiteta na moderne zahvate rekonstruktivne hirurgije, u kome je prisutna velika tuga zbog rata u Iraku, gladi u Somaliji i rezistencije bakterija na penicilin. Taj pogled kod posmatrača treba da probudi milion pitanja: sa kakvom tajnom iz prošlosti se ta devojka bori, da li je zaljubljena, da li su joj to prave sise, ima li pirsing na klitorisu...?
Izraz koji svoj izvor ima u narodnoj epskoj poeziji. Naime kad neko ne vodi računa o dužini svojih rožnih izraslina na prstima, stih iz epske pesme ''Marko Kraljević i Musa Kesedžija'' predstavlja pravu komparaciju supermoći njegovih noktiju.
''Kosa mu je do zemljice crne, -
Polu stere, polom se pokriva;
Nokti su mu - orati bi mogo;
Ubila ga memla od kamena,
Pocrnio kao kamen sinji. ''
Izgovor koji je svako bar jednom rekao posle kasnjena sa rodjendana.
Situacija: Majka sa oklagijom ( ili blaze majke sa varjacom) cekaju na vratima...
Majka:GDE SI TI DO SAD???LEPO SAM REKLA DO DEVET!!!
Sin:Ali mama svi su ostali do deset...
Najgori stadijum dosade - znaš da si koristan, svi se grebu o tebe kad prigusti, al' te inače ne jebu pet posto.
- 'Oćemo l' kući? Smorio sam se k'o rezervni točak... Nije ovo društvo za mene.
Momentalno je nedostupan. Ono, tu je on, misli na nas, saosjeća i pruža podršku. Nažalost, samo moralnu, eventualno verbalnu. Ali ima previše svoga posla da bi se bavio tuđim problemima.
A možda misli da je vrijeme da raširimo krila i napustimo tople skute. Možda ga je baš briga a možda ga nikada i nije bilo briga. Izgleda da je vrijeme da svako krene svojim putem. Ko zna. Sada mijesi i ne bi volio da ga uznemiravaju.
- Što se ne javljaš ti sinoć na telefon? Znaš li kakva je žurka bila!
- Sto put sam ti rekao da me poslije osam uveče ne zoveš. Pošalji poruku pa ako vidim, probaću da se izvučem.
- E pičko jedna papučarska!
- Viđećemo tebe kada se oženiš.
Rečenica koju izgovaraju oni koji su shvatili da su se zajebali.
GRUPA FEMINISTKINJA: Želimo rodnu radnopravnost!
ZADRTI ŠOVINISTA KOJI JE U POZICIJI DA ODLUČUJE: Dobro, žene neće više iću u penziju sa 55 godina, nego će se izjednačiti sa muškarcima i ići će u penziju sa navršenih 65 godina života i moraće da idu u vojsku ako ponovo postane obavezna.
GRUPA FEMINISTKINJA: Samo smo se šalile.
ZADRTI ŠOVINISTA KOJI JE U POZICIJI DA ODLUČUJE: Pa što odmah ne kažete da se se šalite, sad ćemo to da rešimo. Žene će od sad ići u penziju sa 63 godine, ali ako vidim da ne podižete dasku od ve-ce šolje, moraćete da radite još dva meseca duže.
