Zbirka poza u kojima se nalaziš dok te jebu državni službenici u opštini, policiji, katastru i td. Za razliku od originalne verzije u našoj nije bitan pol i broj učesnika, kao i to da u našoj uvijek budeš jeban ti.
Neke od poza:
Poza 41: Ti si nježno nagnut preko šaltera dok službenik/ca stoji ispred tebe. Pri tom ti ga on/a suptilno tura u bulju (dok stoji ispred tebe. Sasvim izvodljivo op.a.) i nježno šapuće na uvo da si konačno sakupio sva potrebna dokumenta, ali da pasoš svakako nećeš dobiti kad ti treba, jer nema blanko obrazaca.
Poza 17: Sjediš na stolici blago razmaktnutih nogu i usta blago otvorenih. Jedan član komisije ti prilazi sprijeda i gura kitu do krajnika, a drugi ti cipelom obrađuje čmar dok ti objašnjava da oni ne mogu da izađu na teren dok ne dobiju rješenje od suda koje ti ne možeš dobiti dok komisija ne izađe na teren.
Gdje sam, koji moj? Kakva su ovo vrata? "Če-ka-o-ni-ca". Kakva čekaonica? Šta čekaju unutra? Hvatam se za šteku prljavih vrata i dok ista škripe kao da nisu podmazana otkako su napravljena, otkriva mi se tajanstven i blago čudan svijet.
Isprva sam bio začuđen činjenicom da su stolice, kao i zidovi zelene boje. Nešto oko ekologije, kontam. U uglu Usain Bolt, vezuje pertle, pozdravlja, i nestaje u oblaku dima. Vidim neka konobarica uslužuje narod turskom_kafom, reko' "Daj der i meni jednu. Kako se bješe zoveš?" "Mimix", odgovori mi. Pomislih, nešto francusko, šta li već. Dok sam ispijao kafu u čekaonicu uđoše Dilan Dog i Paninaro, vodeći omanju kozu sa sobom. Sjedoše na stolicu pored Rokija, koji mi ranije reče da je iz Jagodine, taman dok je razbijao stolicu golim rukama. Ušao je još jedan roki, laganim korakom kao 123 i reče "JA SAM ZA VAS ZAPADNA EVROPA!". Jedan momak je pokušavao da uhvati neku radio stanicu. Ličio je na Rusa, sa sve šapkom i kozačkim brkovima. Našao je neku džez stanicu, pjevala Dženis Džoplin. Crveni baron je sve posmatrao zajedno sa nekim Ironičnim likom dok su se kolutovi dima širili iz lule koju je koristio. U to se pojavi neki lik i samo reče "POJZZEEEEEEEEEEEN". Ništa mi nije bilo jasno, dok ne pročitah primjer i skontah:"Bata Gugi, jebote".
U to sa drugih vrata, koja su neprimjetno stajala tamo sa druge strane sobe, pojavi se neki Beli, mislim, lik u bijelom mantilu, i pokazavši na mene, reče mi da ga pratim. Tamo me dočeka DR. Tufer Šmrc i odjavi se taman kad sam pošao da ga pitam nešto.
Šta ću, vratim se nazad, kad ono soba puna novih likova. Sav namrgođen, ne znajući ni zašto sam došao, pođoh da izađem, kad mi Mimix reče:"Ej Luki, de ćeš?"
"Ko će ga znati, malo sam u kukuruznom stanju uma. Razmislim pa ti javim. I daj mi još jednu kaficu, e to, živa bila i uzdravlje."
Dok sam ispijao kafu, i polazio ka vratima, u čekaonici se začuo vrisak. Okrenuvši se da vidim čemu vriska, ugledao sam tijelo onog Ironičnog lika kako leži na podu. Zakrivljena usta, spuštena desna obrva, ispala lijeva očna jabučica, krvarenje iz nosa. Gadan prizor, koji me je odmah uputio na trovanje nekim bućkurišom...
Nastavak sledi...
(I)
Osim izraza koji označava značajan istorijski i geografski pojam, takođe se može koristiti i kao izraz za lokalnu radodajku kroz koju su prošle sve nacije i boje kože.
- 'Si čuo da je Milica rasturena, pa zbog toga nije došla na posao?
- Kako misliš rasturena? Koja Milica?
- Moga ku*ca vilica!
- ...
- E sad ozbiljno. Ma ona Milica što radi na kasi u marketu. Za nju se priča da je spavala sa onim Kinezom što prodaje Sege na buvljaku. Čuo sam da je neki crnac natakao preksinoć..jedva hoda, sedi na ledu dok otok ne prođe.
- Brate, mislim da je ti jedini u gradu nisi natakao. Zar nisi čuo da je zovu Vrata Naroda? Jebeš ti to sve..ja sam čuo da je dobra u PESu. Pozvala me danas kod sebe da igramo na plazmi što je dobila na poklon od nekog Arapa kojem je pušila iza Mićkove roštiljnice.
Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.
I da se sada, dvadesetak godina kasnije, preslika tadašnji program BK Televizije, verovatno ne bi imalo tu mnogo toga da se menja.
Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.
- Dakle, da vidimo, vaš račun je sto šezdeset osam hiljada petsto osamdeset dinara. Bez bakšiša.
- Kako bre srbine, tol`ko?
- Pa, ne znam kako da vam kažem, ali pre nego što ste pali pod sto, naručili ste i treću turu viskija za celu kafanu.
- Uh, majku mu. Ček da vidim, kol`ko imam... mmmmm, da, mislim da imamo problem. Primate li možda bubrege?
- Naravno, sad ću da pozovem hirurga. Kizo, imamo jednog duhovitog, vodi ga pozadi da mu izbiješ burege. Uzmi i par zuba za bakšiš.
*
- Dakle, ovaj model sa punom opremom i ful kaskom bi vas sa akcijskim popustom koštao 36.800 evra. Može i na rate ili preko web kredita.
- Eh, malo sam kratak, a kredit već plaćam za stan, nego, primate li bubreg?
- Mi ne, ali ako odete u naše predstavništvo u Prištini, mogu da vam završe.
Tako je keva zvala igru koju smo brat, sestra i ja igrali dok smo nesto zajednicki radili da nam brze prodje vreme.
Pravila su jednostavna, pevamo pesmu (nametnutu od mame nam drage) i umesto 5 koristimo jedan samoglasnik. Jednostavno, barem dok ne probamo i ponekad R!
Evo ga orginal pesme:
" I mama i tata dace nama dukata, sta ce nama dukati kad cemo se voleti, curo moja ja i ti"
A:
"A mama a tata daca nama dakata sta ca nama dakata kad cama sa valata, cara maja ja a ta"
E:
"E meme e tete dece neme dekete ste ce neme dekete ked ceme se velete, cere meje je e te"
I:
"I mimi i titi dici nimi dikiti sti ci nimi dikiti kid ci mi si viliti, ciri miji ji i ti"
O:
"O momo o toto doco nomo dokoto sto co nomo dokoto kod como so voloto, coro mojo jo o to"
U:
"U mumu u tutu ducu numu dukutu stu cu numu dukutu kud cu mu su vulutu, curu muju ju u tu"
i ponekad R:)
"R mrmr r trtr drcr nrmr drkrtr str cr nrmr drkrtr krd crmr sr vrlrtr, crrr mrjr jr r tr"
"R" nikada nismo savladali, a ove ostale smo uvezbali da ih ponekad iz shegGae koristimo i u govoru.
Jedna od priloških odredbi za količinu. Puno , mnogo.
Unuk: Deda , kako si ti upoznao babu ?
Deda: E moj sinko , davno to beše . Mislim da je to bilo 70-ih godina , neki kafić je bio , a tvoj deka je bre bio pravi frajer ! Mogao sam svaku da imam !
Unuk: A koliko si devojaka imao pre nego što si upoznao baku ?
Deda: Ha-ha , ti to mene pitaš . Pa imao sam kol'ko hoćeš ! Ja ti lepo kažem da sam ja bio glavni frajer u naselju , pitaj čika Milana i ostale..
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Negde u teretani)
A: Ca , uh , podigao sam 10 puta ovaj teg od 40 kila .. (uzimajući vodu)
B: Samo 10 puta ? Haha , pa to je smešno..
A: Jao ćuti molim te, ti kao možeš više !
B: Ti to sumnjaš u mene , ja ti mogu podignuti kol'ko hoćeš puta !
Praćenje gledanosti neke televizije u Srbiji je pomno pracena od strane dr. mr. i ostalih visokokvalifikovanih stručnjaka, a niti jedna televizija ne žali para da plati svoje eksperte na ovom reonu.
Po svršetku mukotrpnih analiza svaka televizija dolazi do zaljučka da je baš ona najgledanija u proteklom periodu.
-Pink: Našu televiziju sa najgledanijim rijaliti šouovima u kojima se uvek pojaljuje najveća zvezda Srbije, ako ne i šire, Boki 13, je pratilo čak 83% gradjana Srbije što pokazuje da smo mi najgledanija televizija u Srbiji.
-RTS: Uz naše televizije u protekloj godini je bilo čak 79% gradjana Srbije, mahom šlogiranih penzionera koji nisu stigli da promene kanal na svom telezoru, tako da smo mi najgledanija televiyija u Srbiji.
-B92: Našu televiziju je pomno pratilo 500 miliona nepijavljenih Kineza + članovi Al Kaide koji zajedno čine čak 87% gradjana Srbije, što jasno pokazuje da da smo mi najgledanija televizija u Srbiji.
-Prva: Naše duhovite emislije su pratili svi nezapošleni ljudi u Srbiji, zajedno sa autorima sa web stranice vukajlija koje se nadaju da će još jedna od njihovih fora biti exploatisana, čime smo pokazali koliko je naša televizija originalna i koliko se razlikuje od drugih televizija. Rezultati ankete su sledeći 99% gradjana prati našu televiziju, a odmah za njom slede ostale televizije sa mizernim procentom gledanosti.
Naći se u ulozi subjekta neke narodne poslovice. Biti čisto oličenje fraze koja se odomaćila međ' narodom.
Sa druge strane, shvatiti da se neke navike kod nekih ljudi nikad ne mjenjaju. Ma koliko oni tvrdili da je to moguće. Nastaviti pisanije starim rukopisom.
Naravno, kao i kod svakog pravila, postoje izuzeci.
Radovan: Milunka, odo ja napolje.
Milunka: Može, ali ostavi novčanik u kući.
Radovan: Što to?
Milunka: Da se ne opijaš opet ispred dragstora, eto što!
Radovan: Ama jesam li ti ja rek'o da ću da prestanem da dangubim s Mirkom i pivom?
Milunka: Jesi.
Radovan: Pa?
Milunka: Pa svaki put kad to kažeš samo opet kreneš po starom.
Radovan: Aman Milunka, zar moraš svaki put da potvrdiš pravilo po kome govorkaš svaki put kad se mašim otvarača za flaše?
Milunka: Jeste, samo ga i ti potvrdiš sa dvolitrom. Juče mi Stanojka pričala da si došao kući pijan! Vidjeo te onaj njen mali, Miloj'ca. Ja jadna zaspala u deset, gledala seriju. Nisi me ni ćebetom pokrio! Đubre jedno!
Radovan: Dobro, dobro, ajde, od danas nema više pive. (kuca sms) Obustavi akciju, Hitler zna, zbor u 10, fertik.
Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.
-I tako zamisli kako je tek Peci i Miri što žive na 15. spratu i imaju najlepši pogled u gradu, a tek što imaju prostran stan, samo njih dvoje, kad jedan drugom dosadi mogu da se ne vide deset dana bez da se sretnu, imaju dva mokra čvora.... A tek mesečinu što vide, uf, sve puca od romantike.
-Da li si ti svesna da taj stan treba održavati, buđ im se vata, jer su na poslednjem spratu, ne mogu da je se otarase, sad ne znaju kako da prodaju taj stan, jer niko neće da im kupi za tu cenu...
-Aman, ženo, ja ne pričam o problemima materijalne prirode, ja govorim o lepoti izlaska i zalaska sunca svaki dan...
-Ali taj izlazak i zalazak košta, itd. itd, blabla bla truć.
-AH, sve ima svoje dve strane, ali, pusti me makar u mislima da odlutam od kapitalizma sveprokletog. Ghhhh, odoh da sedim i ćutim i maštam, bez upadica.
-Nego ček, stani, dođi da porazgovaramo o dokumentima koja bi trebalo da nabavimo za....
-:krvari i umire u agoniji papirologičnosti:
