Odlična fora za podjebavanje onih koji teško pričaju, i čim ih prekineš izgube nit priče i zaborave gde su stali. Veoma je korisno ako je priča smaračka, lako ućutka pričljivog pajvana u sred serendanja.
-I onda Šomi pitao zašto sam prosuo vops..
-Po kom principu?
-Pa..eto..slučajno... I onda sam ja rekao...
-Po kom principu?
-Alo bre, pusti me da ispričam.. I onda je on pitao..
-Po kom principu je pitao?
-Siši ga bre, stvarno si debil.
Jedna u nizu stranih reči integrisana u srpski jezik, tačnije posrbljena. U početku je činila sastavni deo rečnika informatičara, fensera i Mega Trend menadžera, da bi kasnije bila uvedena i u svakodnevni govor širih narodnih masa. Pretpostavka je da će nastanak iste kroz dvadesetak godina biti dodeljen nekom umnom i intelektualno bogatom pripadniku SANU.
primer prvi - pijaca:
kupac: Bako, da li su vam sveža jaja?
baka: Naravno, po-default-u, jutros sam ih pokupila!
primer drugi - ulaz u zgradu:
poštar: Dobar dan komšinice!
komšinica-domaćica: Dobar dan. Vi po-default-u prvo račune kod nas donosite!
primer treći - parking:
komšija 1: Au komšo, ti se opet lepo zarakij'o!?
komšija 2: Pa po-default-u... komšo...
Kad najebeš, jebe ti se za sve.
Dodatak koji ne znači samo dodatnih 50% osnovnog već mnogo više.
Oznaka za X faktor koji je puno važniji od onog koji pravi razliku između XL i XXL.
Toliko naglašava osnovno da osnovno u odnosu na njega deluje kao njegov manje važan delić.
- Znam ga ja, momak i po.
- On? Očito ga ne znaš, to ti je govno i po.
- Ma ne znam ga baš dobro. Znači, govnurda da nema dalje?
...
- Otkud to da se preselio kod Dace?
- Kako otkud, pa i ja bi na njegovom mestu iste sekunde.
- Realno i nije neka pička.
- Ona, ona ti je riba i po! Nema neku građu i nije baš ni dobar čovek, al što kuva...
...
- Kako su naši igrali?
- Izgubili 7:1. Al što smo dali golčinu. Ma kakva golčina, golčina i po!
- Znači 7:1,5
- Nemaš ti pojma!
Naravno da se ne voziš prvom klasom...pa sta ako se osećaš kao krompir,istrpi malo!
Ipak je "po ceni autobuske"!
Uzdržavanje od fizičke agresije nad najbližom rodbinom
Posledica sve većeg broja drkadžija na ovim prostorima.
Nešto kao savetuju da čovek treba da piše dnevnik... Da svoje misli i koliko-toliko realne događaje pretoči u neka dva tri nevešto sklepana pasusa na parčetu papira.
Sad, sve je to lepo, ali mene tu nešto malo kopka. Svuda govore kako je taj dnevnik tvoj najbolji prijatelj kome poveravaš sve tajne, i koji te nikada ni zbog čega neće osuđivati. I koji ti se neće smejati što ti je čak i debela Marija dala, ali korpu.
Sad ja tu sve razumem, razumem i da se meni ta sveska ne smeje što stojim kao izgubljeni robot koji je tek spoznao da može da misli dok prolazi neko ko spada u domen onih koji mi se sviđaju, ali to poverenje.... Nekako... Nikako baš nemam poverenja u dnevnik. Sve mislim neko će to da čita. I to ne samo neko drugi, nego i ja. Znači to mora valjda da mi i posle dvadeset godina izgleda kao da nisam baš bila toliki izgubljeni slučaj. Mora da valja ne samo ako drugi krišom uzmu da čitaju, nego mora i meni da valja. Znači li to da ja ne znam ni ko sam onda, ili da znam da neću biti ja za dvadeset godina? Pa to nekako, kao malo strašno zvuči... Hm...
Ako nam je dnevnik zaista najbolji prijatelj, da li to znači da taj najbolji prijatelj i nije tako vredna stvar kako nam se čini? Da li potpuno poverenje između dve individue stvarno postoji? Ili možda samo imam previše slobodnog vremena pa serem.
Kaže ako ti je dosadno izmisli nešto zanimljivo. Idem ja tako na tavan i naiđem na neku kutiju. Kutiju od... recimo bombona. One kao za tvrde bombone što niko normalan ni tada nije jeo. Ali lepe bile kutije, pa ljudi kupovali. A još i u nutra bombone da ponudiš nezvanom gostu da ne može da te kritikuje kako mu ništa nisi izneo. I bila kutija baš rđava, verovatno od stajanja na tavanu. Oksidacija uz prašinu i sve to. I u kutiji samo neko pisamce. Čudno nije čak ni bilo požutelo, zaštićena celuloza od sunca, a i oksidacije koliko toliko, kontam. I na papiru pisalo: ''Dragi čitaoče, ko god da si, želim samo da te obavestim da je su mafin i kapkejk najgej reči koja su ikada postojale.''
Istinit događaj, dioptrije mi.
Rečenica kojom te poslodavac uputi da ideš na teren da nešto odradiš.
- Otidji tamo, nije teško, mašine sve rade!
Ti odeš, radiš cijeli dan.. Utovaraš, istovaraš... od 08 do 20 h... Vratiš se i pošalješ sve u tri lijepe... E, pa idite Vi sljedeći put kad mašine sve rade!
Često govore kulinari dok spremaju neko jelo. Neko voli više, a neko manje. Količina u receptu nije navedena, nego je po vašoj meri.
- Sine, da ti ja dam jedan ljubavni savet. Svaka žena voli da bude ljuta! E sad, koliko ćeš ti da zabiberiš, to je stvar ukusa.
