Bića iz raja. Ne rajska bića već bića koja žive u privremenim i razbacanim baricama raja. Spokoj, energičnost i samoposvećenost životu jednog mikroorganizma u okruženju ispunjenom resursima je zadivljujuća i neprevaziđena. Oni ne planiraju i ne kalkulišu već se u stilu najpredanijih boema prepuštaju samozadovoljstvu i samoživljenju. Za njih je važan sadašnji trenutak i ono što se sada i odmah za život i od života uzeti može. I ma koliko bezumnog nepoštovanja pokazivali za ono sutra, njih će biti i tada. Možda neće biti boemski raspoloženi i možda ne baš u životnoj kondiciji ali će ih biti da se po potrebi sjure na novi izvor resursa, novi osunčani kamen, neki vlažni novinski papir ili novi leš.
Sinusoida njihovog životnog veselja je savršen i neuništiv koncept života ali pod jednim uslovom. Taj uslov su uvek resursi. Bez njih, oni će se tiho i bez protesta uspavati. Pretvoriće se u tempiranu, gotovo mrtvu gomilicu nadajućih molekula koje će vetar preseliti do novih resursa. Ne bude li tako, vremenom će razne sile rastaviti oportune molekule u manje, bezvrede i neupotrebljive fragmente i razvejati ih na sve strane. Neće biti pobune ni sahrane, čak neće biti nikoga ko je to primetio i kome je to važno. Biće to najtiši mogći kraj jednog mikroorganizma, na čije mesto će se sigurno dokotrljati drugi da se sa žilvaošću i mudrošću jednog Indijanca bori sa protokom vremenskih struja čekajući novu plimu korisnih resursa.
Da bi videli mikroorganizme ne treba vam mikroskop. Zapravo potreban vam je teleskop lociran recmo na Mesecu i uperen na Zemlju. Videli bi rastuću koloniju mikroorganizama kako, riju, buše, sisaju, veslaju, lete, uzimaju, otimaju, plivaju, rone, gone, kuvaju, peku, pale, zaleđuju, sintetišu i transformišu ... i sve to rade raspoloživim resursima. Oni ne planiraju i ne kalkulišu već se u stilu najpredanijih boema prepuštaju samozadovoljstvu i samoživljenju. Za njih je važan sadašnji trenutak i ono što se sada i odmah za život i od života uzeti može. A kad resursa više ne bude bilo, sačekaće neki kosmički vetar da ih prebaci na neki novi kamen oko novog Sunca i sve tako dok je novih Sunaca i novog orbitrirajućeg kamenja sa resursima.
Resurs, ta prokleta reč, u samom korenu značenja krije ograničenje koje će sve mikroorganizme naterati na konačnu i totalnu dekompoziciju, kao i povraraćj celokupne energije i materije koju su od Vasione pozajmljivali za svoje privremeno bivstvovanje i kratkotrajno životno veselje.
Prepravljena izreka koja nam govori da koliko god čovek bio pametan, uvek će se naći neko pametniji ga naguzi onako na kvarnjaka.
25 maj 2008 godine, američka vojna baza Fort Oregon u blizini Kabula. Kroz čekpoint prolaze dva hamera i kreću u patrolu. U jednom od njih je narednik Skot Daglas, poznatiji pod nadimkom Surovi. Još pre par meseci je njegova jedinica uletela u zasedu i Surovi je bio teško povređen, a njegov mezimac hamer rasut po pustinji. Od tada on se zarekao da će napraviti novo bezbednije vozilo. Nakon par nedelja udaranja po čeliku i zavarivanja novi hamer je konačno spreman. Uglancan i ispoliran kreće na svoje prvo putovanje.
Za to vreme u terorističkom kampu Ultra Džihad Bojs...
Adil već pola sata pokušava da rastavi neko kinesko govno od puške, ali nikako ne uspeva. Pesak mu ulazi u oči, koze ga čupaju za bradu i neko ga uporno gađa svinjskim papcima. -A u pičku materinu i vi i sve! Idem da uzgajam mak i pravim opijum jebo vam pas mater smrdljivu i bradatu! U tom trenutku iz šatora izlazi Fadil, češe se po jajima i nekako benasto gleda u svog pomoćnika koji pakuje stvari u kofer i odvezuje svog magarca sa stuba. -Adile a kud si ti navro Alaha ti? Za frtalj sata moramo da postavimo one mine na put. Neću valjda sa mojim rahmetli ćaćom da ih postavljam! -Ma jebo ti on mater znaš! Dosta mi je vaše galame i pucnjave. Emina je prestala da daje mleko zbog vas pedera. -Ma pusti sad kozu, kupiću ti ja drugu ionako je bila milfača. Kupi ću ti ja na pijaci u Tenkešu novu i mlađu. Nego šta bi sa onim bojevim glavama što nam onaj Rus dade za litar džibre? -Ja mislim da su još u podrumu, osim ako Hasan nije opet terao poštara kad mu donese opomenu za isključenje struje. -Mhm aj da pogledamo, taman da potrošim i one eksere.
Nakon par minuta čačkanja sa žicama i kleštima, bojeva glava od 10 kilotona je zakopana pored puta gde će uskoro proći dva hamera.
Kada resis asocijaciju na Slagalici pre nego sto dva oznojana tipa na malom ekranu uspeju isto(ako uopste uspeju). Takav minut se prepoznaje neverovatnim izlivom emocija, koji je najcesce iskazan u vidu trcanja po kuci i objavljivanja svima da smo, eto, resili asocijaciju. Neki su toliko zavisni od ovog minuta da pokusavaju da ga isfoliraju gledajuci slagalicu u 10 ujutru, ali ubrzo shvataju da je onaj jedan, jedini i neponovljivi minut prosao juce u 19:16 i ne moze sa nadoknaditi nikada vise. Ide novi dan...novi minut, nova sansa...
