Krajnje eliptičnasintagma čije izgovaranje implictno podrazumeva da ste rekli: Dobar dan. Kako ste? Vrlo lepo izgledate, moji komplimenti. Ah, ta nemojte biti tako laskavi, odista. Vaša mama voli sir, ma nemojte, i moja tetka voli sir. Vreme? Pa relativno je lepo, predviđaju kišu, ali nadajmo se najboljem. Nikako ne volim kišu, Tada ne mogu da sedim u svojoj vrtnoj garnituri, u bašti, ispod dedinog vinograda čije vino godinama čami u podrumu i čeka svečani trenutak i između ruža koje sam lično kalemio. Svakoj sam ime nadenuo. Zaista. Smatrate grehota je da vino sedi u buradima sve ove godine? O, pa dozvolite, dakako i sami znate da ono vremenom postaje samo bolje. Dozreva, dobija taj nenadomestivi bukee. Ta, ti burići su iz naše šume, rukom birane letvice, premazane najfinijom vanilom i duvanom koje sam lično donosio sa svojih putovanja. Da, da, to su te slike iznad kamina. Vidite, taj kamin je jedina stvar koja mi olakšava hladno vreme. Nemam porodicu, ali širi tu neku porodičnu toplinu, pa taj nedostatak retko primetim. Želite da popijete nešto? Ja ću jedan sok od borovnice.
-Poštovanje gospodine Vuisiću, kao i obično? -Naravno. -Sok od borovnice? -Ne seri mali, litar belog i sifon.
U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki... U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)
Mama: Milo moje čedo , kako je bilo? Pera(III razred o.š. , upravo došao sa ekskurzije sa Tare): Mama osvojio sam 2. mesto na maskenbalu, glupi Mita je bio 1. a nije ni ličio na policajca, kupio sam tebi, tati, bati, baki i deki ovu šolju, a tetki, ujni, komšiji i Miki automehaničaru ovu pepeljaru. Bili smo tamo u onom etno selu i onda... Mama: Divno ...
Nakon 9 godina...
Mama: I sine kako je bilo, šta ste videli? Pera(II razred srednje škole, došao upravo sa ekskurzije u Grčkoj): Gde? Mama:Pa na ekskurziji Petre.. Pera: a.. pa ekstra je bilo.. baš... ono.. videli smo neki kamen.. i ja sam video rozog slona jedno veče... A Djole kaže da je to od onog.. ma odoh ja da spavam kevo, vidimo se za dva dana... Mama: . . .
To je nešto što svi vrlo često radimo, ali se malo ko od nas detaljno seća kako su ti "istorijaski mečevi" izgledali. Prosto ih imamo u glavi u grubim crtama.
Neverovatna je retkost da neko u tim razgovorima izjavi ovako nešto:
- Da, tad sam dva puta promašio prazan gol. - Jao, sećam se, nisam mogao celo popodne da pogodim zicer. itd.
Najčešće su to izjave sledećeg tipa:
- Uuuuu, matori, sećam se tog basketa! Kako sam ih punio tada, nisam promašio trojku ceo dan! - Taj balfu je bio do jaja, sećam se da sam branio ko lud, nijedan gol nisam primio... itd.
Pošto se malo ko tačno seća šta se desilo pre pet i kusur godina, ovakve priče mogu na miru da se ispaljuju, bez straha od hvatanja u laži.
Uzrečica koja naglašava dobre informacije, nadjačava komparaciju prideva. Češće se koristi u vidu vojvođanskog sarkazma.
Lacika? Dobar deran, ta od jedared dobar, štogod. ----------------------------------------------------------------------------- Stevice ta di si naš'o ovu snajku, od jedared lepa i džgoljava.
U ovu skupinu muškaraca ne spadaju slatki i simpatični momci, ne radi se o tim šećerima! Da budem jasna, upitanju su muškarci koji vodi ne prilaze kao da su od šećera pa će se, kukala im majka, istopiti! Šećer ombre je specifičan po načinima odbrane i izbegavanja vode i kupanja. Čak i ono osnovno, jutarnje umivanje, završava sa umočenim kažiprstima u vodu... i to taman toliko da opere roletne!
A: kad si se kupao poslednji put? B: ne sećam se A: marš na kupanje B: ne mogu sad... samo tekmu da odgledam A: (prošla tekma) marš na kupanje B: ti si zla žena... ne volim da izađem iz kade i da mi je hladno! A: ugrejaću ti veliki peškir B: ne sviđa mi se kako miriši ono sranje za kupanje A: kako god da miriše bar miriše, za razliku od tebe B: ali u tom šamponu ima neko zlo... sve mi hladi rč i muda kad se njime okupam i pecka me! A: to je verovatno reakcija tvoje kože na vodu, retko se sreću... marš na kupanje B: (odlazi u kupatilo) #%$"&="##"!(/?)"(** (izlazi mirisan i divan)
B: samo da znaš večeras nema sexa ne pada mi napamet da se prljam! A: -.-
Nadam se da niko neće zameriti, ovo je posvećeno čoveku... Ovo je više kao priča, poznavao sam jednog dobrog čoveka i kao što sa dobrim ljudima uglavnom biva, umro je. Dijagnostikovali su mu rak, kažu poodmakla faza, nemoj džabe da trošimo lekove na tebe. Imaš još oko godinu dana, mada kome je to bitno, ti nemaš porodicu, ili kao da je nemaš. Bio je u pravu, nije umirao od raka, već skoro dvadeset godina čeka svoju ćerku, ili kako je on zvao, svoju malecku. Nije znao da je on za nju monstrum, čovek koji je klao, četnik. Nije znao šta joj je tašta pričala o njemu. Nije znao da nego može toliko da mrzi. A izgleda da može. Pričao je o njoj često, voleo je svoju malecku. Ona nije znala da joj je majka umrla, od te iste bolesti, raka. Njoj je rečeno da je otac ubio. Da je tukao, mučio, maltretirao, a znam da nije. I umirao je, dopao postelje. Da mi smo ga posećivali, ali ona nije došla, on je umro, ali ona nije došla.
I napisao sam i jednu pesmu o čoveku, a vi oprostite na zauzetom papiru:
Nisu ga primili u bolnicu, kažu da nema zdrastveno osiguranje, doktor se nasmešio i rekao:''Izvini, al' život je sranje''. Ti svedno imaš rak, od toga se umire za godinu dana, ako te pre toga ne dotuče neka druga rana. Još malo će te posećivati, al ti ćerka neće doći, pronaći će nebitan razlog zbog kojeg neće moći. Ti si joj ubio majku, a voleo si je više nego sebe, baba joj je Hrvatica, pa joj je pričala protiv tebe. A šta dete zna, za nju si još jedan koljač iz rata, ti si osoba koju nikad neće nazivati tata. Ona je tvoja malecka, mada je odrasla dobrano, al ti je takvu pamtiš, sve ostalo ti je strano. I evo već si u postelji, smrt je tek pitanje sata, a ti i dalje čezneš da ti kaže tata.
Pa kad se Sveti Ilija razigra po oblacima, bolje da ne budeš blizu: možda je Onaj odozgo rešio da ga razduži ovozemaljskog života.
Mislim, nisam ni ja cveće, ali neke stvari se ne rade... Barem u mojoj knjizi.
Ne laže se ožalošćena porodica da ti je pokojnik ostao dužan 500 €, ne gase se šibice ljudima u piće (ljudi su završavali u bolnici), ne kreše se svastika (osim ako je to Skarlet Johanson), ne ulazi se u Dačićevu vladu...
Telo radi, noge te nose ali mozak ti je prazan, kao zombiju rade ti samo niže funkcije, čisto da ne vršiš nuždu na, za to, neadekvatnim mestima. U težim slučajevima i ovo zakaže. Sve u svemu, dostigao si nirvanu. Najčešći uzroci su premor od višednevnog psihičkog napora, bilo na poslu, faksu ili u školi, konzumacija alkohola ili nekih drugih opijata, hronična neispavanost ali, neretko i jednostavna retardiranost. Najgora je kombinacija dva ili više uzroka, a svi zajedno mogu imati fatalne posledice. Ali retko, i to uglavno oni umorni i psihički iznureni. Ipak bog čuva alkose, debile i kataklizmično drogirane.
Novinarka: Gospodine, vi se vraćate sa nekog puta? Gospodin: Dddddda, v'aćam se sa jednog IZzzzzZUZETNOG puta! . . . A da je bio umoran od posla i neispavan GARANT bi zaginuo!!!
