Rečenica koja mi padne na pamet kad god čestitam nekome kupovinu novog automobila. Naravno, to vozilo može da bude i polovno, da ne ispadne da sam okružen lovatorima. Uglavnom, povučen sličnim frazama, tipa: "U zdravlju da ih podereš", za nove pantalone ili patike, "U zdravlju da je probušiš", za novu loptu, i slično, uspeo sam tako da se zajebem, da me neće oprati ni Sava ni Dunav.
Ćale mog druga povoljno kupio neki super očuvan BMW, pa skupio neku ekipicu da nas časti. Posle popijenih nekoliko tura, dešava se da ustajem i izgovaram sledeću stvar:
- E, pa, čika Milutine, nek' ti je sa srećom novi auto, i u zdravlju da ga slupaš!
Celo društvo u trenutku prekida svaku priču, gasi se muzika i niko ne veruje šta sam rekao, uključujući i mene samog. Posle silnog izvinjavanja i vađenja, upravo na slične fraze pomenute u definiciji, ljudi nekako pređoše preko moje gluposti, al' mene je i dan-danas sramota kad se setim celog događaja.
Zar je potrebno objasnjavati? Narodna mudrost je bez premca u objasnjavanju svakog zivotnog problema. Ekvivalentan je izrazu: Da kondom nije bio busan, ne bi se rodio moj sin Dusan.
Najstravičniji horor film svih vremena, u reziji Đordja Kadijevića, domaci zadatak za Karpentera, zbog koga mesec dana nisam smeo da spavam sam. Muzika od koje bi se i Drakula ukenjao u gace, ona odvratna ptičurina i plavokosa riba sa rupetinom medju nogama, koja se transformiše u neviđenog akrepa. I ne zaboraviti Petra Bozovića, mlađeg 30-ak godina i lakšeg 100 kila.
Mama: Sine, večeras gledamo Leptiricu opet. Sin: Neću, mama, nešto mi se spava (tek je 8 h uveče), odoh u krevet. Posle 15 min Sin: Mama, ostavi upaljeno svetlo.
U stvari žurnal, išlo valjda devedestih i to na prvom, u četri čini mi se. Osim što slušaš neki iskvareni srpski, nešto slično a drugo, zanimljiv jedino po tome (osim ako nisi iz Bosilegrada) što je bila neka dobra muzika za špicu sa nekim bubnjevima, nekako meksička, pa si steko utisak da su Bugari nešto kao Meksikanci (?) Što u stvari i nije bez osnova budući da smo mi kao napredniji, bolji, lepši, i te fore, mi smo kao Amerika, a oni kao pored nas ružni, prljavi i zli Meksiko.
Kreće muzika i bubnjevi ko da Bugari ulaze u Sofiju.
I zašto se koj kurac svima daju neka prava a Bugari nemaju dnevnik na svom jeziku!? Jes da su nas malo bockali u leđa, al bože moj, nas nije bockao jedino ko nije hteo, il mu bilo daleko, il nije stigo da nas bocka jer nas prethodno pregazio, i ne videvši nas.
