U filmovima za starije od 18 godina često je viđen motiv gde glavni junak po izlasku iz zatvora od silne suzbijane požude obljubljuje prvo žensko koje mu padne šaka. Činilo ti se čak i prilično verovatnim jer si poslednji put jebao tako davno da ti ni Ruška Jakić više ne izgleda kao oveštala babuskera a osmeh bucmaste sredovečne kasirke u maksiju ne deluje ti isključivo kao izraz zahvalnosti zbog pripremljenog sitniša. Ipak... kad pogledaš ono što ti je došlo na očajnički blajnd-dejt i sedi kao čuma preko puta, ruka ti nevoljno krene ka šardoneu, ne, samo požuda očigledno nije dovoljna.
Razgovor tako teče, jedna čaša smenjuje drugu... oči ti nikad nisu bile zamagljenije a pogled bistriji, primetio si kako svetlucaju kapi večernje rose na ivici fenjera koji visi ispred ulaza, kako je kelner odjednom postao ljubazan a biftek idealno pečen, video si okom sokola koliko dobru malu je onaj čvarak dva stola od tebe doveo da bari... skot talični. Onda ti se pogled vratio sedištu s druge strane stola i refleksni grč u momentu ti je stegao grlo kako biftek i gorgonzola sos ne bi izleteli napolje u strasnom zagrljaju.
Na tvoj signal za još jednu flašu kelner je odjednom postao užasno zaposlen a šef sale naglo se izgubio u mraku špajza ostavljajući te usamljenim i napuštenim kao prvog dana škole pred namrgođenim učiteljem i gomilom zajapurene dečurlije koja ti se smeju. A kao bubašvaba zabačenim ćoškovima tvog uma gamizalo je saznanje da se neko gore sve vreme suzdržano kikoće na tvoj račun. Koliko god da te kopkalo ipak nisi bio potpuno ubeđen da li uopšte želiš da shvatiš vic, ionako je previše mirisao na romantične komedije Bena Stilera.
A onda je kroz izmaglicu mirišljave sveće u obliku anđela do tebe doplutao osmeh na koji jednostavno nisi znao kako da odgovoriš, jer, po svemu sudeći... ni vino nije dovoljno.
„niko ni majku da nam opsuje“
Majka skota koji nam je toliko ljigav, nesnosan ili sta vec (podrazumeva se da nam je verovatno nesto lose ucinio), da jednostavno ne zasluzuje da mu se uputi ni najveca uvreda, te atakujemo njegovu majku.
Ej, zelim da raskinemo. Imam novu devojku, izvini. Uvek cu te voleti.
Kurvin sine!!!
Poslednji argument, poslednja slamka za koju se hvata optuženi na koga su svi nasrnuli zbog nekog nemoralnog čina.
Toma: Borise, mamu ti jebem, jel moguće da si prodao točak našeg zajedničkog bajsa za dve ulaznice za umetničko klizanje!?
Šeki: Jao, Borise, samo dok ti dođem tamo, jebao si ježa u leđa!
Čeda: Boki, u tom točku mi je bio štek sa vutrom, papku jedan!
Voštani: Bolje da si ga utopio za neke foke nesrećo jedna!
Mlađa: Brate, mogao si više da uzmeš.
Ivica: E crko majci, što te panduri ne navataše?!
Boris: Ama polako ljudi, nisam majku čekićem udario, imamo i dalje prednji točak, volan, lanac. Biće za sve.
Voja: O čemu se ovde radi?
Najviši stupanj ubuđalosti nečega što je nekada bilo za jelo. Rok mu je istekao kao Koridoru 10, više nije ljudski ni vojnike hraniti time.
- Brate, aj dobaci mi neki kečap iz friza.
- Nemam, ne jedem ti ja to. Čekaj, evo ga neki...
- U jebote, pa ovo se zapeklo, ne može ni da se otvori. I zdiba. Pa je l' vidiš ti, nesrećo, da su ovom kečapu prošlog septembra davali 40 dana!? Ovo više ne može ni u kasarnu. Daj majonez.
Kažemo za osobu koja je baš smotana. Ni najjednostavniju stvar nije u mogućnosti da uradi kako treba. I kliker bi pokvario.
- Jel si čuo za Milana, dobio je posao konačno?
- Nemoj da zezaš, kako je to uspeo, imao neku baš jaku vezu ili?
- Ne znam ništa. Znam samo da on šta god da je uzeo da radi to je sjebao.
- Pa da, i ja ga znam kao takvog, a još od kad je izleteo sa šina, tek tad nije ni za šta.
- Čekaj, ko je njemu tramvaj dao da vozi?
- Ma koji crni tramvaj, ni auto na daljinski mu ne bih dao, mislio sam na šine, dvosmislno, kao imao kvrc u glavi od kad ga je Marija ostavila nije sav svoj, šinut je.
- Aaa, pa tako kaži.
- Nego da odemo da udarimo po jedno?
- Ae.
Rečenica izgovorena od strane jednog ili više nadasve zbunjenih i zabezeknutih lica kada ih na ulici startuje i pokušava da vodi konverzaciju osoba neutvrđenog pola.
- Ćaoooo momci! Stanite!
- ??!!
- Khm!
- Jeste raspoloženi za sutrašnju posetu galeriji? Izlaže islandska nativlezboslikarka Krork. Njena dela su tako flafičasta. Biće tako supiš. Izvolite flajerčiće.
- Šta nam TO govori?
- Nemam pojma. Samo ništa od ovog ne spominji Raletu Štangli. Još je na uslovnoj.
Krajnji stepen neverice. Reakcija na događaj koji ni vidoviti Milian i Kleopatra ne bi mogli da predvide ni da su najgori pajdomani na dopu. Koji-kurac-sad-mogu-da-umrem situacija. Spoznaja da su ljudi idioti koji ne prezaju ni od čega samo da bi došli do para ili pokazali kako mogu da se inate.
Negde u Vojvodini
- Brate zašto je samo jedna traka asfaltirana, a druga nije?
- Ma to ti je granica između opština. Pa ni jedni ni drugi neće da asfaltiraju.
- Da li je moguće? To samo kod nas ima.
Ukradeno 2km pruge
- Zamisli onako voziš voz i blejiš, crikaš domaću, laganica, kad odjednom kurac! Nema više pruge! Ne postoji! To samo kod nas ima.
Ukradena toplana u Novom Sadu
- Ustaješ ujutru, gledaš kroz prozor i nešto ti čudno. Fali zgradetina! Neko je došao i ODNEO toplanu! A u pizdu materinu! To samo kod nas ima.
Obavezna konstatacija roditelja prilikom zamerke koju nađete novopečenom životnom partneru vašeg brata ili sestre.
Ccccc 9 sati a snajka još kunta, ima burazer opet neopeglan na posao da ode.
To je njihova stvar. Pusti ih da žive kako hoće. Uostalom videćemo koga ćeš nam ti dovesti!
Univerzalno ime za konobare širom Srbije.
Izvini, je l' možeš da naplatiš?
Žalopojka devojke svojoj drugarici na sadašnjeg dečka koji, vodjen strašću, ne zna ni za vreme a ni za mesto.
- Ja ne znam šta da radim sa onim Dušanom.
- Što?
- Gde god da me sretne oće da mi metne. Zadnji put me vodio iza škole.
- Pa kaži mu da nisi školovana kao on. Možda shvati šta radi.
