U vecini sela u mom kraju, izraz kojim vam stavljaju do znanja da idu u wc, samo sto wc-a nigde i nema. Postaje zanimljiv tek kad taj isti seljak napravi kucu sa WC-om, a i dalje vam saopstava da "ide po napolje"
„po meni mile mravi“
Način da svališ krivicu na drugog.
Voz, kupe, ozbiljna gospođa sedi do prozora, u sredini sedi mladić sa zalizanom frizurom, do vrata je uniformisani oficir. Preko puta njih je jedan seljak u opankama. Seljak odvaljuje prdež takve siline da je prouzrokovao vibracije sedišta kadre da poruše Burž Dubaji.
Gospođa - IJU!
Oficir i mladić gledaju u seljaka sa zgražavanjem.
Seljak - Gospodična, ne marim ja, to se moglo i meni desiti!
Oficir i mladić gledaju gospođu sa zgražavanjem.
Gospođa demonstrativno napušta kupe.
Seljak - Pa mogla je prvo izaći a tek onda prdnuti!
Oficir i mladić otvaraju prozor.
Odgovor hroničnog alkosa na pitanje zubara želi li prvo anesteziju.
Preskupo. Uglavnom se koristi kada je preskupo suviše blaga reč za opisivanje svote koja je u pitanju.
-Opa bato, Audi, ni manje ni više! Koliko si iskeširao?
-Ma digo sam kredit pa ti vidi. Koštao me djavo i po!
-Dobra ti je ova mala. Kako vam ide?
-Dobra, dobra. Al' teško da će ikako da nam ide. Košta me djavo i po, moraću da zavrnem slavinu pa ćemo da vidimo na čemu smo.
-Poštovani gledaoci, potrošačka korpa će nas u narednoj godini koštati djavo i po.
(Kako vreme ide možda ćemo uvesti i "Dva djavola")
Izraz kojim nespreman učenik koji je zadnji u dnevniku, predlaže profesoru da krene da ispituje od broja jedan.
Prva pomisao cirkuskog akrobate nakon što tresne o pod poslije neuspjelo izvedenog trostrukog salta. Jebeš ovacije i svijetla pozornice, bitno je da je zdrava glava na ramenima.
Pojava vidljiva prilikom snošaja sa cupikama teškim jedva 50-tak kila, vižljastim kao mačići, koje prevrćeš po rukama, nosaš ih na kiti uz stepenice, obrćeš ih naglavačke za stojeću šezdeset devetku... a kad treba da iz gepeka izvučeš vreću cementa od 50 kila da bi na ujakovoj terasi u Čortanovcima zakrpio popucali beton kičma ti puca i stenješ "Pu, pedeset vam majki jebem svima koji ste ga pakovali tako!"
Prevaranti vešto zamaskirani tugaljivim izrazom lica. Ordiniraju po čekaonicama autobuskih stanica gde saleću žrtve tražeći im pare za kartu jer su izgubiili novčanik ( eventualno ih napala grupa penzionera iz geronto centra te ih pretukla i uzela im sve do poslednjeg dinara ). Što je najgore, neko se i sažali na "nesrećnu sudbinu" ovih prevaranata, pa im da lovu.
A: Izvini, imaš li 200 dinara da mi daš za kartu, izgubio sam novčanik, a nisam iz Beograda?
B: A je l? A odakle si?
A (malo zbunjen): Paaaa, iz Kruševca.
B: Aha, a kad ti kreće bus? Kuda ide?
A:(totalno zbunjen) Maa....sad za 5 minuta. Ide valjda Ibarskom magistralom preko Pirota. Daj, kume, leba ti.
B: (srednji prst)
Silovito, udarnički, koliko ti snaga daje.
Izraz potiče iz vremena kada se rublje pralo na potoku, uz pomoć sapuna od ceđi pepela, uz što jače udaranje kako bi se skinule fleke.
- A koju ću sad?
- Što znam, trojka ti je na rupi ali vjerovatno upada i bijela. Ma udri četvorku, ko je jebe.
- Da je liznem lagano, za srednju?
- Ma kakvi, udri po njoj k'o po pranju pa đe upadne.
Sa po jednom se pocinje,zavrsi se sa 7. 8. pa se umesto lopate majstori 'vataju za drvo
