Uspeo u životu. Ostale ostavio u prašini, postideo ih, a u isto vreme i zadivio. Objasnio. Izdominirao. Nenadjebiv i nenadmašan. Majstor nad majstorima. Bogotac.
E sad… da li je taj neko doneo babi na uvid diplomu medicinskog fakulteta a u isto vreme je ubedio da nije gladan, napravio ženi trojke a ljubavnici blizance, jednu jebo a druga mu u isto vreme pušila, okupao se Dove gelom za tuširanje a koža mu ostala gruba, muška… razlog je nebitan. Važno da je u nečijim očima on velikan, uvršćen u legende. Da je postigao nešto o čemu drugi samo sanjaju. Da je dao povod da se za njim čuje “To je taj. To je onaj što je uz visok bagrem jelu nadvisio.”.
…pak on uzme doktorsku diplomu te je nosi svojoj staroj majci “evo tebi diploma u ramu to je tebi tvoj unuk doneo.”
Lik koji igra k`o masina,kao da je programiran.Svaki potez je nerealno dobar i prokleto precizan.Bleji na vrhu ATP liste vec nekoliko godina i cisto sumnjam da ce ga neko uskoro skinuti odatle.Covek koji igra bez ikakvih emocija.Hladan kao spricer,uvek miran,nit` se smeje,nit` place.Njegov izraz lica je uvek isti(bezizrazajan)bilo da gubi ili dobija.Ja budem srecniji kad dobijem basket napolju,nego on kad osvoji Wimbledon.Mnoge tenis patriote ce sad da popizde,ali nazalost,Novak je za njega jos uvek mala beba koja se igra u pesku.I ne samo Novak...svi ostali mogu da mu se sagnu bar za sada,jbg,covek nam je ipak objasnio kako se igra...
Osoba koja nas zapanji nekom svojom izjavom. Skroz neočekivano bude, na prvu loptu nerazumljivo i avangardno. Ali kad malo bolje razmisliš krajnje istinito i tačno, pogođeno u srž. Tom izjavom je objasnio sve što pokušavaš objasniti već duže vreme, razotkrio je sve, posle izjave je sve jasno. Što je najjače uglavnom te osobe uopšte nemaju dobre sudove o drugima, njihove izjave budu providne i bez dubljeg smisla, ali ta jedna izjava, možda samo i reč, ih je uzdigla dalje nego što ćeš ikad biti. Uglavnom se kaže osobama koje izjave nešto što objašnjava krajnje zamršenu situaciju. (Može imati i negativnu konotaciju, kad nešto očigledno objašnjava dubokoumnim mislima)
D: E gde si? S: Ništa evo idem iz grada. D: Što si bre tako pokisao, bre ko da ti se ne-znam-ni-ja-šta desilo. S: Ma raskinuo sam sa devojkom, ćuti! D: Kako bre, u vezi ste već 3 godine, kako sad odjednom to, mislio sam to gotovo, i pare za svadbu sam spremio. S: Ma dade mi korpu, onako bez razloga, ne znam sve mi nešto ne ulazi u glavu. D: Brate ni meni nije jasno, ali bejaste k'o Kurta i Murta majku ti! A: E gde ste? D: E gde si ti, ma ćuti ovaj se srozo skroz, pogubljen je jadan skroz. A: A što to? D: Ma ova ga šutnula, sad kuka jadan. A: A, pa i bilo je i za očekivati, nisu jednostavno jedno za drugo, brate k'o da hoćeš od plastelina praviti zgradu, ne ide! D:U jebote, ti postade veći psiholog od Frojda majku ti.
Dokaz da si ušao/la u pubertet. Ne zanima te više samo igra, zezancija, već... Obrazi crvene... Zaljubio si se. Prvi put u životu. U tolikom delu da te ne smara da 24 sata gledaš njene/njegove slike, da smaraš roditelje oko toga. Postaješ zaboravan i ne znaš gde je levo, a gde desno. Antić je to lepo objasnio: *"Izmešaš rotkve i romboide, izmešaš note i piramide, izmešaš leptire i gradove, i sportove i ručne radove. I tropsko bilje. I stare Grke. I lepo ne znaš šta ćeš od muke"*. Tvoj svet se menja. Sve što si dotad uradio/la odlazi u daleku prošlost, sada želiš samo tu osobu, čak i roditelje zanemariš nekad. Ali, to je najlepši osećaj u životu, koji se pamti.
Dečak od 13 godina dolazi u 01:00(kasni 5 sati, trebalo je da dođe u 20:00), sav crven: Mama: Sinko, šta je sa tobom? Jesi li se umorio? Je l' si nešto zakečio? Je l' se nešto desilo? Dečak: Ma, nije, mama, opusti se. Upoznao sam neku devojčicu. Zove se Mila. Toliko je slatka, nisam mogao da se odvojim od nje! Tata: Aaaaaaaaaa, to se naš mali zacop'o! Pa čestitamo! Mama: Ali sutra nema napolje jer si zakasnio. Dečak: Ali, mama! Mama: Nema ali! Tata: Ženo, nemoj biti takva, ovo je zaista lepo i ne treba mu uskraćivati pravo da ode napolje. A ne sećaš se kad sam se ja zacopao u tebe sa 12 godina? Mama: Aaaaaah, da, sećam se. Dobro, sine, sutra ti dajem do 21 da budeš napolju, važi? I pošalji sliku devojčiće da vidimo da l' valja! Laku noć! Dečak: Laku noć, mama. I tebi, tata! Tata: Laku noć sine.
Fizička pojava koja se u makro svetu najlakše može praktično objasniti i prikazati u toku overe semestra. Naime, neutralni posmatrač ukoliko sedne u hol bilo kog fakulteta u ovo vreme godine može videti gomilu bespomoćnih, razjarenih studenata kako se panično sudaraju jedni sa drugima, istovremeno jureći nedostižne profesore, koji u ovom slučaju predstavljaju čestice koje se odbijaju (čitaj-beže glavom bez obzira).
Sigurno bi neki fizičar ovo bolje objasnio, al da je istina, vala jeste.
3... Čovjek čije su ime klinci izgovarali često i olako koliko i riječ „boem“, kad bi se sa terena preselili u kafane, ne znajući da, i za jedno i za drugo, treba mnogo više rada i odricanja. Još jedan koji se nije uklopio u šampionsku viziju KK Crvena Zvezda, i proglašen netalentovanim. Neki zbog ovakve odluke KK Crvena Zvezda Sudbinu nazivaju kurvom, a neki samo misle da je obična bolest u pitanju. Otišao čovjek u KK Partizan, i objasnio neke stvari. Nema potrebe za statisikom i brojem medalja, trofeja i ostalih kurčeva, niti je potrebna gomila novinara i komentatora koji sline za njegovim potezima, dovoljno je bilo gledati ga da bi se shvatilo koliko je veliki igrač bio. Nažalost, neki su osuđeni da poslije njega kasnije gledaju Markovića, Teodosića...
2...U prvom redu, uloga pleja je da razigarava saigrače i da ne sere previše, a velikog igrača da iskoči kad je najteže i težinom svojih muda prebaci težinu situacije u svoju korist, te izađe kao pobjednik. Sale Nacionale je to radio.
Istanbul, devedesdruga. Partizan – Huventud. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto k'o pasulj. On je to radio tako da se činilo da je samo potrebno izaći na teren i biti šampion. Od NBA zvijezda razlikovalo ga je samo što ima više kose na glavi pa je uskoro i taj problem riješio.
Devedespeta. Ukinute sankcije. Evrposko prvenstvo. Jugoslavija- Litvanija. Finale. Strp'o čovjek 20 i po koševa, trojke 9/12. Drugim riječima, natjerao Litvance da mu se previju preko koljena, skinu gaće i dobiju po guzici.
Poslije OI 1996 i srebrne medalje, otišao u Portland i ubrzo se vratio. Nakon 8 utakmica, skontao je ono što Darko Miličić još uvijek ne konta,i neće ni skontati. Želio ja da igra košarku a ne da sjedi na klupi i bude glupi Evropljanin kojeg će trener ubaciti samo kad treba nekom rame izvaliti u odbrani. Želio je da on bude taj kojeg će svi željeti da zaustave. Nije želio da Sudbinu samo nazove kurvom i odustane i uhvati se prvog šatora pod kojim pjeva Maja Marijana. On je zgrabio Sudbinu, navio je preko stola, pokido košulju, jednu ruku metno na sisu, drugom pokid'o gaće i zabio do jaja.
Cijevi pušaka još se nisu ohladile od krvavog rata, a Jugoslaviju i Hrvatsku Sudbina je natjerala opet da ratuju, srećom, na parketu. Iako smo ratom rekli šta mislimo jedni o drugima, ostao je utisak nedorečenosti koji je trebalo ispoštovati. Rimac. Tri slobodna. 62-61. Đorđević. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto ko pasulj.
Postao je i svjetski šampion, i trener, i na oproštajnoj utakmici pogodio trojku u posljednjoj sekundi, i mnogo toga još... I ko zna gdje mu kurva Sudbina sprema novu zamku, nije ni bitno, kladim se na njega.
1... Heroj. Ideal kojeg ova balavurdija nije dostojna, a kada to shvate, i počnu da rade k'o u rudniku, onda će od naše košarke da bude nešto.
