Donekle ste svi vi ispisali sta treba i svaka cast!!!tako bre!!!
al' ima jos brdo stvari koje nisu napisane i smatram da sve to mora da izadje na videlo....!
Najvaznija stvar.Svaki drugi,a kolko je njih sad mozda i svaki prvi,fenser,shaban,seljak...nosi duks harison gibson,a svaka druga....mora obavezno da ima 'elanke sto ulazi u njihov najnegovaniji deo tela "guzicu"...Da da niste znali to je najnovija juzno korejanska moda,to svi oni tako pomno prate ili ne???:)
Znaci najvaznije je da oni fizicki lice jedno na drugo,al' jedina dobra stvar je sto se razlikuju po gluposti...sjajno!
Sad da ne pricam o onim maloletnim fenserkama koje u shkolu idu ko da idu na sajam erotike,obavezno ustajanje u 5 ujutru,sminkanje do 6,spremanje do 7,stikle,dekolte i ti svi fazoni,malo pogledaju neki dugometrazni film za odrasle,cisto da znaju sta da rade u skoli, do nekih 5 do 8 i u skolu....jos mnogo mnogo toga!!!!
„cast izuzecima“
Tačno ta rečcast izuzecima8 definicija →Rečenica koja nenormalno iritira. Može se čuti i od velikih asova, ali i polupoznatih kreatura. Uglavnom je koriste kao opravdanje za neigranje u reprezentaciji.
"Mi smo mnogo učinili za ovu zemlju"
Pa kaži koliko košta to šta sto ste uradili, da vas isplatimo i ne gledamo više!!!
Igranje za reprezentaciju je čast, dovoljno je pogledati južnoameričke igrače koji se tresu dok svira himna.
Gomila komentara ispod bezvezne defke.
- Jebote, vidi koliki čaršav ispod ove nebuloze!?! Dečak baš ume da da ga prostre.E, svaka mu čast!
Život? Je l' se to jede?
Postoje oprezni ljudi koji na sve misle, koji sve predviđaju. Ipak, stalno upadaju u klopke jer računajući na poteškoće, stvaraju iste. Život je i unutrašnji i spoljašnji. Bez obzira na neraskidive korelacije između te dve manifestacije, postoje i mnoge specifčnosti. Dok se sa unutrašnjim borimo sami (čast psiholozima koji naplaćuju 50 evra sat mamu im jebem), spoljašnje traže malo više. Puno je "metaka i šrapnela" koji pogađaju. Ljudska duša je na neke imuna, dok za dosta nije. I tako, dok većina nabavi "fuck off" stajling pancira i krene da se bori sa životnim nedaćama kako zna i (ne)ume, postoje homo sapiensi koji pribegavaju insektoidno-vodozemačko-sisarskim trikovima te se ukopavaju - u zemlji je spas. Često idu toliko duboko da više nikad i ne izađu.
Rovovska borba je borba bez pomicanja - borba bez borbe. Uđeš u rov, pripališ cigaretu i ne proviruješ. Nekad baciš neku bombu, opleteš kratak rafal - većinom šutiš, osluškuješ i igraš karte. Možeš da čekaš, ili da kreneš. Doduše kad izađeš, čeka te metak ili preplašeni protivnik koji beži.
Život je ulaznica. Rov je samo jedna od mogućnosti, i to loših. Nema garancija!
Dok živiš, budi živ!
Zarobljen je devedeset druge u Orašju. Uhvaćen je u firmi dok je radio. Većina njegovih sunarodnika je već bila pobegla, ali on nije hteo....
Još uvek se osećao smrad spaljenog mesa dok je bio mučen gašenjem cigareta. Modorg lica, prebijenih rebara, napuklih prstiju, pokušavao je da ustane i lizne vlažan zid - vode nije pio danima. Odjednom ga ja zaslepila svetlost. Ipak, jasno se nazirala silueta, silueta sinoćnjeg kasapina. Bojao se da je došao spas u vidu metka, ili noža - šta god!
- Ustaj izdajnička kukavico!
Ćutao je i nije se pomerao. Usledio je udarac nogom u pleksus i jak trzaj za ruku. Vukao ga je.
- Danas kopaš rovove. Nek te ubiju tvoji, hahahaha!
Prevezen je kamionom bez cerade do komande. Odatle je išao peške sa još par sličnih. Vojnici koje je sretao su mu dobacivali da je izdajnik, kukavica, pretili su mu.
- Evo ti ašov! Kopaćeš tamo!
Krenuo je, sagnut! Tvrda zemlja se nije dala. Sa druge strane su zapucali. Još više se sagnuo, udahnuo duboko i zapeo jače. Rov mu je bio spas, činilo se. Divljački je zarivao ašov u dijamantsko tvrdu ilovaču. Zastao je na momenat. Da li da beži? Pogodiće ga? Krenuće par koraka i skinuće ga? Tada je odustao od par sigurnih koraka slobode i zapeo još snažnije do boli u skršenom telu. Rov mu je bio smisao tada.
Kasnije te večeri od zadobijenih rana je izdahnuo.
Odjeb ljudima koji se previše ponose svojom intiligencijom!
- E mali jesi vidio kako sam razbio Statiku!
- Jesam, svaka čast...
- A jesam car, ma nema, najbolji sam...
- Aha, da si konj ne bi treb'o kočijaš!
Kulturna manifestacija posvećena uspesima domaćih političara kojima su sportisti ukazali čast time što su se rukovali sa njima pre nego što izađu na binu na kojoj Novak Đoković svojim lekovitim suzama leči Borišin ožiljak kojem naočigled oduševljene publike raste novi bubreg dok rentgen aparat drži doktor Nestorović, publika u transu peva patriotske pesme, pa zaćuti dok Leontinin hor indoktrinirane dece peva himnu. Izlaze jedni za drugima zlatni momci iz jednog sporta, pa srebrni momci iz drugog, pa ponovo grend slem momak sa anđeoskim krilima. Možda su i devojke u nekom sportu osvojile odličje, ali ko njih jebe.
Nole peva. Obični sportisti pevaju. Hor peva. Spiker peva. Narod peva. Nebo se otvara, ritual preti da uspe, euforija i patriotizam čini da se formira ogromni portal umesto Pionirskog parka koji vodi direktno na Kosovo, IDEMO, POBEDA, al' narod ode kući, nacionalna televizija prekida prenos.
- Ljubavi, hoćeš sa mnom večeras na promociju kmečanja Danice Velikosrpčević i lošeg repa Kosovskog sindikata?
- Hoću dušo.
Rečenica koju roditelji, babe, dede ili bilo koji deo rodbine mora da izgovori barem jednom u vašem životu. To se obično dešava u situacijama kada odlučite da na bilo koji način promenite izled (puštajući kosu i bradu ako ste muško, pirsingom, farbanjem u čudne boje kose, stajlingom) ili ako odlučite da svirate neki instrument ili uzmete udela u aktivnostima koje nisu baš standardne (možda nečiji sin želi da bude baletan, to ne znači da je gej već samo da ga privlači netipično).
Mada, kada bolje razmislim, familija tu rečenicu i one slične njoj izgovara uvek kada im se nešto ne svidi, a kod većine familija se uvek javlja neslaganje sa izborom i odlukama pojedinca (čast normalnim porodicama). Te reči najviše pogađaju u tinejdžerskom dobu jer vam se čini da je ceo svet protiv vas, pa ovako nešto samo povećava iziritiranost kod vas. naravno, i dan kada budete imali svoju porodicu neće biti dan kada će prestati da vam se obraćaju na taj način, jer ipak su oni stariji i kao merodavniji. E, tek tad živci pucaju.
Fascinirajući izraz pohvale i oduševljenja nečim.
-Ženo, al si napravila pasulj, svaka čast, skidam ti kapu!
-Pusti kapu, za ovakav pasulj ima pantalone da skineš, jel' jasno?!
All in, kockarskim žargonom rečeno. Sve pare na gomilu pa u šoping, bez ostatka i bez zarobljenika.
- 445 konja, 4500 kubika, V8 turbo, ful.
- Konačno si razbio kasicu, svaka čast.
- Ma da, jebo pare, ja sam njih zaradio a ne one mene.
Sta cu ja na bilo kojoj strani. Pre bilo cega, bilo je lepo i mirno. Nista se nije desavalo. Sad kad si covek, moras podmiriti svoje potrebe. Pa nije li to vec neki namet i porez od zivota?
Moras jest, moras piti, moras se oblaciti. I ako ne podmiris racune nastaju problemi. Ko je autor igre svaka mu cast. Zovi je evolucijom, prirodom il glavnim bossom ali igra dok traje svi su u igri a nema zamena i rezernih igraca.
To je sto je. Svi su negde u nekom polju necega pa seju i zanju svoje plodove. No jedino sto meni smeta je sto se bar ovamo kod nas znalo da kad putujes vozom aj onog podmitis i on ti ne naplati kartu pa odes par stanice. Nisi platio kortu a doso si gde treba. E vidis ovde to ne ide. Nema konduktera, i jedino sto ti ostane da koristis ko kompas pravca je sopstveno iskustvo...
