Život? Je l' se to jede?
Postoje oprezni ljudi koji na sve misle, koji sve predviđaju. Ipak, stalno upadaju u klopke jer računajući na poteškoće, stvaraju iste. Život je i unutrašnji i spoljašnji. Bez obzira na neraskidive korelacije između te dve manifestacije, postoje i mnoge specifčnosti. Dok se sa unutrašnjim borimo sami (čast psiholozima koji naplaćuju 50 evra sat mamu im jebem), spoljašnje traže malo više. Puno je "metaka i šrapnela" koji pogađaju. Ljudska duša je na neke imuna, dok za dosta nije. I tako, dok većina nabavi "fuck off" stajling pancira i krene da se bori sa životnim nedaćama kako zna i (ne)ume, postoje homo sapiensi koji pribegavaju insektoidno-vodozemačko-sisarskim trikovima te se ukopavaju - u zemlji je spas. Često idu toliko duboko da više nikad i ne izađu.
Rovovska borba je borba bez pomicanja - borba bez borbe. Uđeš u rov, pripališ cigaretu i ne proviruješ. Nekad baciš neku bombu, opleteš kratak rafal - većinom šutiš, osluškuješ i igraš karte. Možeš da čekaš, ili da kreneš. Doduše kad izađeš, čeka te metak ili preplašeni protivnik koji beži.
Život je ulaznica. Rov je samo jedna od mogućnosti, i to loših. Nema garancija!
Dok živiš, budi živ!
Zarobljen je devedeset druge u Orašju. Uhvaćen je u firmi dok je radio. Većina njegovih sunarodnika je već bila pobegla, ali on nije hteo....
Još uvek se osećao smrad spaljenog mesa dok je bio mučen gašenjem cigareta. Modorg lica, prebijenih rebara, napuklih prstiju, pokušavao je da ustane i lizne vlažan zid - vode nije pio danima. Odjednom ga ja zaslepila svetlost. Ipak, jasno se nazirala silueta, silueta sinoćnjeg kasapina. Bojao se da je došao spas u vidu metka, ili noža - šta god!
- Ustaj izdajnička kukavico!
Ćutao je i nije se pomerao. Usledio je udarac nogom u pleksus i jak trzaj za ruku. Vukao ga je.
- Danas kopaš rovove. Nek te ubiju tvoji, hahahaha!
Prevezen je kamionom bez cerade do komande. Odatle je išao peške sa još par sličnih. Vojnici koje je sretao su mu dobacivali da je izdajnik, kukavica, pretili su mu.
- Evo ti ašov! Kopaćeš tamo!
Krenuo je, sagnut! Tvrda zemlja se nije dala. Sa druge strane su zapucali. Još više se sagnuo, udahnuo duboko i zapeo jače. Rov mu je bio spas, činilo se. Divljački je zarivao ašov u dijamantsko tvrdu ilovaču. Zastao je na momenat. Da li da beži? Pogodiće ga? Krenuće par koraka i skinuće ga? Tada je odustao od par sigurnih koraka slobode i zapeo još snažnije do boli u skršenom telu. Rov mu je bio smisao tada.
Kasnije te večeri od zadobijenih rana je izdahnuo.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Očekivano dobra za finale +++
Ово је одлично +++++
Naježio sam se najstrašnije.
Majstorski! ++++
Bravo!
Nisam hteo da glasam, da ne razdvajam dobre autore, ali ova jeste zaslužila pehar!
+++
ovakvi kao nesss su te kostali pobede trololo.
sta da ti kazem, osvetlaio si obraz braci preko Drine, ali pobedio je bolji lolo.
Zezam se, igrali smo se malo, pojebo si na vise nivoa, ni sam ne znam kako ti je uspelo. Ziv ti meni bio, pa sledeci put da pobjedis. :)
sporcki pozdrav.
Fala svjema na podrški!