Kad neko zelen uzleti za lepim i nerealnim zeljama, ovom replikom se prizemljuje, po principu: Da ti nije to sto trazis malo mnogo?
Moj unutrasnji monolog: -Dal' da odletim malo do Meseca, odskakucem, pokupim kamencice suvenire, pa se vrnem... -Pa dobro, pomucices se oko svega, al' izvodljivo. -Sta ako usput otvorim lanac hipermarketa, nadjebem Miskovicev monopol, dosta ga je vala bilo... -Malo po malo, zrno po zrno, mito po mito, para na paru. Ok, pocinjes u utorak. -Ocu i fudbal da treniram, sledece godine postanem reprezentativac, lansiram nas konacno na svetski tron. -Uf, oznojices se debelo, al bice, bice, uklopices i to nekako... Kupujes kopacke u cetvrtak,pa na trening! -Da razbijem Vukajlijsku monotoniju, nikoga ne poznajem, daj da upoznam neku Vukajlijasicu, vodim na pice i to je to... -Ufuf decace! Alo bre!!! Kud se to zaleces!? Da ti ne bude malo muka!?
Kao što svako fino čeljade u Srbalja zna, iz tanjira ima sve da se pojede a iz čaše sve da se popije. Tom pravilu se deca najbolje uče pretnjom: "U nos ću da ti naćuškam".
"Gladna deca Afrike" su noviji izum modernih roditelja, dok su naši stari brinuli da ne ostavimo domaćinu "baksuza u kući", da "za toliko ne valjamo", i da je "greota da se baci".
Kada nijedan od tih argumenata ne upali, pa čak ni "pojedi bez leba" ne postigne svoj cilj, kao vrhovni argument iznosi se "u nos ću da ti naćuškam", na šta dete mora da pogne glavu i u svoj već prenatrpan želudac natrpa i te mrske zalogaje zamišljajući kako li bi tek bilo da mu završe u sinusima.
Baba: Pojedi ta tri zalogaja, sine, šta si to ostavila? Ja: Ne mogu više, dosta mi je. Baba: E za toliko ne valjaš, da znaš! Ja: Joj, bako, stvarno ne mogu. Baba: Ni bez 'leba? Ja: Ne mogu. Baba: Ma ne laži, ništa nisi jela, sve ću u nos da ti naćuškam!
Zajebancija na račun tuđih godina. Kad hoćete da naglasite da je neko mator, star, a i kad prosipa mudrosti tipa "e kad sam ja bio vaših godina". Ti sigurno pamtiš Turke, Nemce, Tita... Fora bila i u filmu Bure Baruta, a prodana i meni više puta zbog toga toga što sam likom delovao stariji nego što jesam, a voleo sam i da kenjam ovo "kad sam ja bio..."
Tamo negde 90 i neke godine, kad je na ibarskoj magistrali pokušan atentat na Vuka Draškovića, kamionom punim peska, ustopirao sam neke klince koji su išli na miting. Tad je bio fazon da se svaki čas pravi neki miting a ovaj je bio specijalno napravljen zbog tog pokušaja atentata. Iako sam krenu i ja tamo, primetim da su klinci baš naloženi pa počnem da ih zezam "ma možda nije atentat, možda je slučajno neko naleteo na njega, ko će da ubija Draškovića kao da je on neko bitan...". Dvojica od njih trojice se još više nalože i počnu da se raspravljaju sa mnom, a vozač ćuti i gleda me u retrovizor. U jednom trenutku kaže: - je li ti, ti sigurno pamtiš Krcuna, starija si generacija, sećaš se da su i njega tako roknuli? - gde bre pamtim Krcuna? mislim, znam priču ali ne pamtim, otkud, mladji sam malo - kažem ja pomalo zbunjen. - ma pamtiš, pamtiš, ti si ta generacija Krcunova. a nemce jel pamtiš?
Pitanje koje se postavlja osobi koja se ponaša kao: 1. životinja, 2. biljka, 3. vanzemaljac.
-I ja joj sve to lepo rek'o, i ona mi pred svima zviznula šamarčinu! -Brate, stvarno se ponašaš k'o majmun! Ponekad se zaista zapitam kako si ti uspeo da se infiltriraš među ljude?
Dodatak na recenicu u kojoj se dobro iseres, sebe podignes u nebesa, i na kraju te sagovornik provali, i pocasti jednim "Seres!".Tvoj odgovor, kada vec znas da si provaljen, je "Pa ti ne moras da mi verujes,ja znam da je to tako!"
Prle: Izadjem ti ja sinoc u grad, malo ovo ono...Napijem se ko stoka, i sedim tako u uglu kafica, kad ono meni prilazi neka sa cetiri sise! Ali ja je odjebem onako pija.... Tihi: Seres bre Prle, tebi niko ne prilazi ni kad si trezan a ka.... Prle:Pa ti ne moras da mi verujes,ja znam da je tako!
