Nešto što povezuje, kako razne osobe, tako i čitave etničke grupe i rase, tokom čitave ljudske istorije. To neko jedinjenje svega lepog i najboljeg.
Stara narodna umotvorina: Dabogda ti Kostić hejt proverav'o.
Vuk S. Karadžić: Kanda je bolje prst međ' tuđa vrata turiti, nego Kostiću dati hejt da ti proverava.
Narodna umotvorina iz centra Italije: Bolje na strujnom stubu sam se obesiti, neg' Kostić na stub srama da te metne.
Rumuska poslovica: Kad zarati, a ti se sa Bugarima udruži, jer Bugari su večito sa Mađarima ratovali. A Kostić je Mađarot olol.
Poljska pripovetka: Jednog dana navratio Adolf u naš lepi kraj da nauči Polku igrati, jer mu Marlen Ditrih mLogo polku voljela. Te on navrati u "Kostić a la Magur" školu plesa, gde ga Stefan Osom Senior poduči valjanoj igri. Kada se vratio u Njemačku, pokaza on Marlen taj divan ples, a ona ga šutnu štiklom u jaja i ode podruku sa Hansom Mitraljezcem. Ispostavilo se da je Adolf iskusio čari Užičkog kola, što se Marlen nikako nije svidelo. Sledećeg dana, Adolfo izvrši napad na našu velelepnu zemlju radi osvete, ali Kostića ne nađe ni pod zemljom Poljskom.
Ruska veteranska priča: Mađari su vječitoja bili drugarija našaja. Da neje bilot Kostikajata Junaškaga, nikada u velikom ratu Mojka Rusja ne bi pobjedu izvojevala.
Galska Legenda: Kostikus Kulenikus Osomenius doneše taj divan biljkot iz našego prijateljsko Serbje, te naš Drujd spremjaše osom biljno napitakot. Da neje njega belo, Cezarikus bi davno pobjeda izvojevakus.
Dirljiva priča sa bliskog istoka:
ستيفان كوستيس، وهو الشخص الذي حقق الكثير لبلادنا الرائعة ، التي فعلت الكثير لشعبنا، الذي نحتفل به كالله، الامبراطور وملك الملوك. نحن لا نعرف ماذا نريد أن نقول، لكنه كان رهيبا.
Kineska tradicionalna poslovica: 斯特凡科斯特線是更好！
Citat iz knjige "Kako razumeti njegovu Awesomenost, iako je nikada ne mogu postići": StefanKostić: "Ja sam Awesome".
Narodna mudrost koja objašnjava gotovo sve sukobe u istoriji čovečanstva, za koje nema izgleda da će prestati dok god čovečanstvo postoji. Na njoj je jedan od najpoznatijih svetskih psihoanalitičara, Sigmund Frojd, manje-više, zasnovao celokupan naučni rad koji se svodi na pretpostavku da se u osnovi svega nalazi sex. Naime, usled nezadovoljenja sexualnog nagona, dolazi do akumuliranja sexualne energije što se kod muškaraca i žena različito manifestuje. Kod muškaraca, dominantni polni hormon je testosteron, koji je u toku evolucije bio odgovoran za odlazak muškaraca u lov i potragu za hranom. Zbog njegovog lučenja, ta nakupljena energija prelazi u agresivnost koja se ispoljava stupanjem u konflikte različitog intenziteta: od onih verbalnih, koji su najbezazleniji, pa sve do težnje da se strana sa kojom je započet konflikt fizički uništi, što rezultira tučama, ubistvima ili ratnim sukobima manjih ili većih razmera. Tako nastaju maloletni delinkventi, agresivne navijačke grupe i druge organizacije, ali i najveće masovne ubice poput Nerona, Iroda, Hitlera, Mao Cetunga, Staljina itd. Kako je kod žena testosteron prisutan samo u tragovima, kod njih nakupljanje sexualne energije prelazi u džangrizavost, ozlojeđenost, opšte nezadovoljstvo, konstantnu potrebu za zvocanjem i slično. Tako nastaju isfrustrirane šalterske službenice, medicinske radnice, kasirke ili poslanice u parlamentu ( dovoljno je baciti pogled na Gordanu Pop Lazić, ili Natašu Jovanović ). Sa druge strane, kada bi sexualno isfrustriarane osobe našle način da zadovolje svoj sexualni nagon, automatski bi se broj sukoba na planeti smanjio, najpre na lokalnom, a potom i na globalnom nivou. Jer kada bi svaki vojnik umesto puške držao u rukama neku cicu, ne bi imao vremena da razmišlja o istrebljenju protivničke strane, u fazonu ”…manje pucaj, više tucaj!!!” A kada bi šalterske službenice bile sexualno zadovoljene, bile bi pitome k’o mačići.
Ovu narodnu mudrost je često imao običaj da citira moj instruktor vožnje, koji je pred čas obavezno čitao crnu hroniku i komentarisao: “Gledaj ovo… Mladić od 23 godine projurio kroz crveno i oborio pešaka… Ccc, a da se "igrao" sa nekom devojčicom sigurno ne bi imao vremena da jurca po gradu. Sreća da niko nije poginuo. Kažem ja tebi moj Mihailo, sve je to od nejeba.”
Osoba bez koje nijedan događaj u gradu ne može da prođe.
- I da čujemo, kako bilo za vikend? - Pa, u bioskopu daju samo neke klinačke filmove, tako da sam se odlučio za pozorište. Ova nova predstava je odlična! Otvorila se izložba u kulturnom centru, vidi se da je umetnica poprilično bliska s organizatorom, ali su zato slike veoma daleko od onoga što bih ja nazvao umetnošću. Milica Hadži-Nešto. - A, Ljubina švalerka. - Da. Onaj koncert za koji si me ispalio je ipak ispao dobra zabava, mada klinci još jednom potvrđuju onu staru da je pank nastao tako što su oni koji ne znaju da sviraju uzeli instrumente... Ali je posle ponoći gazda odnekud doveo trubače i striptizete... I to bi bilo otprilike to. Tako, sve u svemu, mogu ti reći da sam se baš proveo. - A politička dešavanja? - Jaoj, samo sastanci, sastanci... Da ne dužim. Uvek ista priča. - Eto sad imam presek svih skupova. - Imaš mene, znaš sve.
Ona je razmažena tatina ćerka koja ne zna šta će sa sobom. Prolazi kroz školu kao prsti Rasel Kroua kroz žito u posljednjoj sceni Gladijatora - lagano, tek tek. Navršava osamnaest godina, sluša HIM i Linkin Park, ima taj neki svoj stav i nameće društvu da je umetnica. Misli da ima potencijala, doduše više ga ima na rafovima po apotekama u vidu tabletica za poteniciju nego u njoj ali to je ne sputava da bude veliko ništa koje želi ubediti ostale da se ispred svakog prideva koji ide uz njeno ime, treba dodati prefiks omni.
Njeni roditelji su imućni. Ćale je direktor, evropejac, načitan... sigurno zna kome je podignut spomenik na Avali i zašto se Čuka nalazi na vrhu tabele. Sa druge strane stara je uspešni arhitekta, projektant, domaćica i nadasve komšinica. Došla je iz Pržogrnaca, iz poštene kuće ne bi li stekla kakvo takvo ime. Upisuje arhitekturu, ulazi u Matriks, upada u rupu koju nisu zatvorili Slobodni Zidari, Zodijak i Jehovini svedoci - ulazi u rebus.
Udaje se, postaje gospođa, nabavlja nekog kvazi-psa, pre bih rekao hibrid pacova i vanzemaljca ili šta već ali u svakom slučaju je mnogo jeziv. I da, obavezno ga oslovljava sa Gospodine.
Tako jednog sasvim običnog dana, posle Slagalice spremajući večeru koju čine šiš ćevap kod Starog Merkatora i sladoled iz Karibika, shvata da vreme otkucava. Danima se čeka šta će njihova mezimica odlučiti da upiše. Babina sultanija se smilovala da posle nekoliko dana dubokoumnog razmišljanja, konsultovanja sa drugaricama preko aska, fejsa, skajpa i ostalih dimenzija realnosti, izađe iz sobe i trijumfalno kaže ,,Arhitektura''.
Presrećni roditelji podržavaju predlog. Skaču od sreće kao Silvester Stalone kad ubode prostoproširenu rečenicu. Zovu prijatelje. Svi moraju čuti ovu vest koja se mora proširiti brže nego sreća preko Koka Kole. Mezimica je upisala arhitekturu preko veze... doduše kao samo-finansirajući student ali koga jebe... Bitno je da se studira nešto. Sad je to, jelte in.
Prolazi nekoliko godina, nazovi studiranja i tata je shvatio da je pravo vreme da odreši kesu i kupi diplomu. Pametna glavica je sad diplomirala! Rodila se još jedna noćna mora za geometra i građevinca.
Ona se zapošljava u neku firmu, dobija prvi projekat, kreće polupijana da stvara. Da škraba nešto... da ima vizije... da vidi nebule... da oseća mantru.
Bravo, novi hrabri svete!
na gradilištu
Građevinac: Dobro, koleginice. Ovo što ste vi konstruisali je nemoguće realizovati. Ovaj deo je problematičan... Vidite, to labudovo krilo je ok ali kopita ova.. šta vam je uopšte to? Da ste na primer... Geometar: Paz' vamo arhitetko. Meni su oči ipale dok nisam nacrtao ovu kartu sa mrtvim rapidografom, u milimetar. Jebeni milimetar! A ti sa četkom tvojom da crtaš tu granice?! Eeee, pa nećemo tako. Ipak sam ja ovde prvi i poslednji koji dolazi. Arhitetka: Beeeeeeeee
Čuvena pesma iz knjige za muzičko. Melodija je takva da bi joj pozavidele naše pevaljke koje pokradoše sve pesme iz islamskih zemalja.
Čas muzičkog, svi pevaju: "Ded poigraj meeedo, dede poigraaj! Daj diri daj diri daj diri daj diri diri diri diri diri daj. Daj diri daj diri daj diri daj diri diri diri diri diri daj. Kako baba meeesi, dede poigraaj! Daj diri daj diri daj diri daj diri diri diri diri diri daj. Daj diri daj diri daj diri daj diri diri diri diri diri daj."
- Nastavnice zar moramo baš svaki čas da pevamo ovu pesmu, uvek se naježim!? - Pa to je dobro, jer u dubini duše osećaš da je ovo pesma tvojih predaka. - Moji preci nisu Turci, a to što mi se diže kosa na glavi svaki put kad čujem ovo nije pozitivno iskustvo, već neki iskonski osećaj odvratnosti koji moj predak 'ajduk oseća i buni se protiv pesme koja ga podseća na zabijanje eksera pod nokte. - Ovo uopšte nije turska, već srpska narodna pesma. - Ma jašta je...
Hleb. Pagani koji se u isti kunu oduvek su upražnjavali praksu da isti lome, zasipaju ga alkoholom zvanim vino, takozvanom božijom krvlju, vrte ga u krug ko mače koje niko neće da usvoji. Muslimani veruju da je njihov Bog jedini kao što Hrišćani ili Katolici veruju u jednog boga. Buda je uvek govorio da Sila nikom dobra ne donosi, dok Grci veruju u multibožanstvo. Iako je raž sađen u Mesopotamiji još niko u tu priču ne veruje. Istina je da danas ljudi u Africi za njim čeznu, bez obzira što nisu nikad čuli za brend leba marke Klas brašna tipa 500. Širom sveta se isti baca, bez obzira što dve trećine sveta za istim plače svaki dan ili bar kuburi da ga nabavi. Kakav čovek može biti onaj kome slavski kolač služi kao ukras na trpezi, kao neizbežni detalj krsne slave. Jeste da, nije više komunista ali biti licimer je još gore nego biti otvoreno pokvaren. Hleb, kao nasušna potreba, kroz vekove je za mnoge bio cilj u životu. Danas se na ulica svetskih metropola sreće po kontejnerima u paganskim društvima kao ukras na trpezama. Neki ga i dalje sanjaju, neki lete u kosmos. U principu svi oni koji ga jedu i dalje su među nama. Neki ga ne jedu jer goji, neki ga jedu sa krompirom. Neki ga bacaju u đubre, neki ga iz istog vade. Džabe te lebom ranim" nije samo narodna poslovica, već prikrivena volja za moć, zakon jačeg i surova realnost ovo naše planete. Danas juče i prekjuče je to hleb. Sutra je to voda ali ko o tome može da misli kad mu nasušna potreba celog života oduzima skoro ceo isti.
Jagodinka Simonović. Da se ne lažemo, ne zbog glumačke veličine kakav je bio Danilo Bata Stojković, niti zbog uloge Slavka Štimca, nego zbog prsate tinejdžerke Jagodinke generacije ljudi iz bivše Jugoslavije prepričavaju i pamte izreke "mesi, mesi, neće ništa da ti škodi" i "samo da ti čujem glas", kao i samo scenu filma u pekari...
Svako od nas je nekad imao svoju Jagodinku Simonović, najverovatnije u srednjoškolskim godinama. Devojku koja predstavlja filmski pandan Črč pabinim avatarima: sa jedne strane, elementi čednosti, dok se sa druge strane nazire latentna erotika i prikrivena žestoka strast, sve u svemu kao zabranjeno voće koje je baš zbog toga slatko jer se ne može imati, a tako ukusno, jer negde u malom mozgu znamo da ga nikad nećemo ni probati. Svako je u periodu dok je imao svoju Jagodinku, bio napaljen kao mlad majmun dok gleda crvene guzove makaki cavulje kako se pendra po drvetu eukaliuptusa, dok se i pri samoj pomisli na seks sa dotičnom u hipotalamusu lučila količina adrenalina kao tečnost iz hladnjaka stodvajstosmice kad prokuva u svadbenoj koloni. Za nju bismo bili kadri učiniti ama baš sve, bez obzira na cenu, bez obzira na posledice: kao čiča Semberac iz anegdote, koji je negde pred kraj 1995. godine pare od sve stoke koju je isprodao sljuštio na ukrajinske kurave u baru kraj pijace Arizona; zbog nje bi ukrao od svog starog Opel Kadeta trula višnja kako bi otišao na sastanak u susedno selo sa svojom Jagodinkom, razbio auto jer je put poledio usled oštre decembarske zime u posavskim predelima Bosne, i dobio roditeljsku kaznu da sledećih tri meseca u školu nosiš samo pola konvertibilne marke, tada dovoljno za otprilike jednu praznu kiflu (lično iskustvo)...
I na kraju čuvena scena sa Jagodinkom Simonović predstavlja i kraj i početak lične karijere pornićara. Kad počneš da misliš o ženama, na praskozrju tinejdžerskih godina, pa ti počne nejebica izbijati na lice u vidu bobuljica, ta čuvena scena sa Jagodinkom Simonović ti je dovoljna da se na sledećih pola sata zaključaš u kupatilo, zbog "stomačnih problema", rizikujuš da budeš prebijen od ćaleta koji već zadnjih 10 minuta u maniru indijanskog vrača skakuće pred vratima, suzdržavajući se da se ne upiša. Posle kad postaneš iskusniji pornićar, već počineš da zakeraš, da biraš između umetnica iz Vivida ili Brazersa, da se žališ na loše osvetljenje u trisom sceni sa Lizom An..... a i rezolucija kamere ti nije bila nešto impresivna, scenario već dobro poznat od ranije. E, tu se nađeš na raskrsnici, imaš dva izbora, dva puta u kom će tvoja pornićarska sudbina ići: jedan put je da kreneš da gledaš hentai porniće sa tajlandskim midžet emo šimejlovima, a druga je da se vratiš opet latentnoj, domaćoj erotici, pijadestalno oličenoj u vidu jedre, prelepe pekarke - Jagodinke Simonović.
Floskula koja naglašava da se radi o nebrušenom dijamantu i ogromnom potencijalu čije vreme tek dolazi.
A sada lepe vesti iz sporta... 14-godišnji Ilija Bozoljac je osvojio čelindžer u Mionici pobedom protiv rumunskog takmičara Sabu Munteanua. Ovaj uspeh dobija na vrednosti kada se zna da su u konkurenciji bili učesnici do 11 godina starosti. Našem Iliji čelindžeri sve miliji kako popularno kaže narodna pošalica. Bozoljac - zapamtite tog momka. ------------------ Koji Petar sad? Petar, drug mog sina iz odeljenja. Ajoj žene zapamtite to ime, malom je kurčina sad oko 16 u opuštenom stadijumu. Do srednje škole ima da zakiva, posle ne smem ni da zamislim. A otkud ti to znaš kalašturo jedna hahah opasnice? Ma niiiiijeeee, on slučajno dete svratio kod nas i ja se okliznem i spadnu mi gaće i on se isto okliznuo ne znam otkud mu erekcija i slučajno se nataknem.
Evropa 2025-e Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu. Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana. Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.
Eskalacija 2026-e: Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju. Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje. Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se polako približava Balkanu.
Balkan: Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac. Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene. U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH. Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom. Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva 50 miliona živih (većina na Kosovu). SAD ponovo upozoravaju Srbiju.
2027-e Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU. Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi. Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje. Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade. Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i Aca su pobegli u nepoznatom pravcu. Ivica je nestao. Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta. Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski, predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79. Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike da se Srbija napadne sa ledja.
2028: Sukob se premestio na Bliski i Daleki istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno. U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.
2029-e Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova. NOB počinje. Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.
2032-e Rat je gotov! Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene. Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga. U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju. Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc. Grčka renovira svih 6 preostalih hotela. A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...
