Paradoksalna slika Srbije čija budućnost na političkom, ekonomskom i moralnom planu, u sve većoj meri, počinje da liči na prošlost.
Penzioner sedi ispred televizora, lista kanale i laganim pokretima, s vremena na vreme, u usta ubacuje po jedan bensendin.
Spikerka na televiziji: ''...iz Evropske komisije javljaju da je u planu ukidanje bezviznog režima za građane Srbije, tako da iz vlade poručuju građanima da spreme topliju odeću za predstojeće čekanje u redovima ispred ambasada. Iz UEFE I FIFE javljaju da se spremaju sankcije za Srpki fudbal kome sleduje višegodišnje isključenje iz svih evropskih i svetskih takmičenja. Iz koalicije SPS - JS - PUPS- javljaju da je novi talas poskupljenja neizbežan kako bi se popunio državni budzet.
Estradna zvezda ushićeno daje intervju: ''...nekoliko zakazanih nastupa ovog vikenda u diskotekama u Gelzenkirhenu, Spreitenbachu i Schprizenzilufthauzenu...
...iz nacionalne agencije za zapošljavanje javljaju da je trenutna stopa nezaposlenosti 25, 6 posto radno sposobnog stanovništva i da sledi novi talas otpuštanja...
Mlada folk zvezda peva razularenoj gomili u studiju: ''Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine!''
Penzioner pojačava, ostavlja daljinski pored sebe i sluša pesmu sa jedva vidnim zadovoljstvom na licu.
Kartica za mobilni telefon, koja sadrži minimalni iznos kredita dovoljan samo za cimanje.
- E, pa što se ne javiš, je l’ ti radi fon? Zovem te već pet puta od jutros! - Misliš cimaš? Uplati kredit jednom u životu, pa nazovi ko čovek. - Ma nemam bre, spuc’o sam 700 jura na novi Galaksi, švorc sam.
