Dinar zlata vredan. Najveći kapital. Za mlade ljude - svoj komad hleba, krov nad glavom, prozor u svet i karta za lepšu budućnost.
- Da ti majka nešto kaže... Nemoj da prođeš ovako k'o ja. Celog života kuvam, čistim, perem, peglam. Gde sam bila - nigde, šta sam videla - ništa... Lepo ti završi školu, zaposli se, imaj svoj dinar i Bog da te vidi!
Okršaj u slengu. Obuhvata i ulično šibanje, stritfajt, preko verbalne svađe do širih sukoba, rata i velike berbe ušiju. Izraz je oreban iz Mortal Kombat 1 gde na početku svakog fajta glas drekne FAJT!
Izvadeni izrazi:
pofajtati se - potući se
uvatiti u fajt - posvađati se
uleteti u fajt - primiti borbu
nafajtati - naneti poraz ili batine
isfajtati - školski nanet poraz po difoltu
- Jebo te fajt u dvorištu!
- Uleteo sam u fajt jer su se pofajtali na mojoj haubi.
Komadići hleba kojima penzioneri hrane labudove i patke u parku.
ima hleba... jer koristi motiku... a bez motike leba nema!
Sredstvo kojim udaramo protivnika u vreme inflacije (jer hleba nema)
Jedan od mogućih razloga za sledeće poskupljenje hleba, struje i goriva u Srbiji.
Aktuelna verzija one čuvene ''ako nemate hleba - jedite kolače''.
- Direktore, hoće li danas leći plata?
- Neće moći; ostaje za ponedeljak.
- Šta ću sad, nemam ni dinara...
- Rasitni evre.
- ?!?
Staviti odabran sadržaj za sendvič između dva parčeta hleba.
-Je l' napisa tu knjigu više? Čekam te pola sata.
-Jesam, staviću tost-salamu, kupus-salatu i majonez. Još samo da ih ukoričim.
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Anastas Petrović
1900-1998
prošao sito i rešeto
Sendvič od celog hleba sa pola kilograma salame.
