Kad kao maloletan dobiješ pesak u bubregu.
„zajedno smo pišali u pesak“
Ima potrebe da brojim, i prebrojaću, čim ti vidim leđa. Ali, moram da kažem ovo, da bih pokazao kako sam ja veliki čovek koji veruje ljudima (jer, verovati je ljudski), i kako znam da niko neće da me prevari i kako meni pare ne znače, već sama činjenica da smo odradili taj neki posao dobro.
Čim zađem za ugao, čim ti odem iz kuće ili ti iz moje, propustiću svaku novčanicu kroz ruke, osetiti joj nabore, proveriti debljinu i hrapavost. I tek ću tada biti siguran. Jer ti ne verujem ni trunke, čovece, pa zar ne znaš? Znaš, jer ti meni verujes isto toliko.
I ne mrzim nas zbog toga, zaslužili smo i jedan i drugi. Mrzim nas zbog licemerja, zbog sitničavosti. Zbog predstave... Rugamo se sami sebi, zajedno, svako sebi. Ne verujemo u reč, ne verujemo na reč, ali nećemo da pokažemo jedan drugome lice iza poderane maske iz koje nam već odavno strči lupeška nosina. Kad smo već svi isti, šta da se lažemo, koji moj?
"Fali sto dinara, majke mu ga nabijem."
Sušta suprotnost nedodirljivoj Jeleni. Stidljiva devojka, koju najčešće znamo od malena. Ceo život smo je smatrali za drugaricu. I tako, dok smo mi jurili Jelene i Ane, ona je bila večita podrška, sedela je i savetovala nas. Pred njom nismo imali tajne, provodili smo sate zajedno. Nikada nam ništa nije zamerila. Imala je pogled od kog nas podilazi jeza, a nismo znali zašto. Bili smo bez razumevanja za nenje priče kojima je pokušavala da nam skrene pažnju sa drugih na sebe. Nismo razumeli. Nakon svega toga, shvatili smo da su sve Jelene bile samo usputne stanice i da je ona oduvek nepravedno ignorisana. Shvatili smo zašto ju je toliko ljudi opevalo, ali tad je bilo kasno. Marija je otišla, a gde, to ne znamo.
Neka mene zveri okuju,
drugi nek' te miluju,
ali nemoj da im daš
moje pesme koje znaš,
čuvaj njih da me sačuvaš.
Kamenje u bubrezima, voda u kolenu, pesak u žučnoj kesi.
Svuda osim o zid ili u pesak.
Pešak posle bliskog susreta sa cisternom.
Jedan od "najvaznijih "predmeta u osnovnoj skoli,pored muzickog i likovnog.U vreme posle rata ,neka mudra glava je zakljucila da drzavi treba vise radnika i da sa njihovom obukom treba poceti u najranijem detinjstvu i tako smo dobili opste tehnicko obrazovanje,poznatije kao OTO.
Koliko pamtim,kabineti za OTO su bili puni ,kojekakvih alata,postera sa delovima motora,raznoraznih prekidaca i sl.,mada najbolje pamtim komplet za OTO koji smo kupovali zajedno sa knjigama.U njemu se nalazilo parce sper ploce,par shemica i kostalo je kao vrag i bilo je obavezno da se ima!
Na ovim casovima je obicno bila opustenija atmosfera ,pogotovo kad smo od te sper ploce isecali neke delove ,rezbarskim lukom i onim idiotskim testericama ,koje su pucale posle svakog reza.Secam se kakve sam ovacije dobio od drugara u odeljenju ,kada sam doneo od kuce busilicu i ubodnu testeru.......
Najaca fora mi je bila u osmom razredu,gde smo kao nastavnu jedinicu imali "Kako napraviti reso"!
Salu na stranu,ovaj predmet i nije bio tako los,samo da smo imali kadar koji je bio sposoban da nas nesto nauci,jer nastavnici OTO-a su uglavnom propali tehnicari ili partijci koji su jedva zavrsili neki faks,pa je neko odlucio da su kvalifikovani da rade sa decom.
Neki papirić đe su se pisali ranije brojevi telefona.
- Alo. je l' imaš broj od komunalnog?
- Imam piši..
- Samo da uzmem cedulju...
Jedan od naših najvećih živih glumaca. Dok smo shvatili da više nema 15 godina, on je napunio skoro 50.
Odraz genijalnosti srpskog uma. Praktikuje se u slučajevima kada vam neko u rezervoar od auta sipa šećer, pesak, vodu, ispiša vam se, ili jednostavno zarđa dok čekate da vam pristigne neki dinar da sipate gorivo. Ko je lud da menja rezervoar i plati onoliko koliko košta prosečan auto u Srbiji?! Prikačiš dovodno crevce na flašu od dva litra i cepaš.
-Pumpadžijo, prijatelju, sipaj u ovu flašu za 120, a ovu od litar i po napuni, primio sam platu.
-Šta je komšo, na infuziju ga voziš?
-Ma još od onomad kad mi mangupi ubacili pesak u rezervoar. Čekam da mi neko ubaci i malo cementa pa taman da izbetoniram dvorište.
