U nedostatku riba,i preduge apstinencije, u jednom trenutku je moralo doći do eskalacije besa ostalih meštana sela, s obzirom da je Veliki Štrumf uvek vodio glavnu reč.
Veliki štrumf : Štrumfeta vidi što mi je Kefalo nabudžio motor, kupio sam kilo novih bobice na pijaci pola sam mu dao za ovo, jesi za jedan krug
Gurko : Idem i ja Veliki Štrumfe!!! Hoću i ja!!!
Štrumfeta : Hihihihih... pa ne znam... hihihihihi... Šta će na to reći Deka? A i nemam kacigu...
VŠ: Deka je otišao kod Bake Štrumf na jednu partiju, neće ga biti neko vreme... Nabavio sam superanatomski modelirane šlemove... Menjao sam se sa Lickom za ono pola kile što mi ostalo.
Mrgud: Mrzim matorog pedofila
Gruber: Jebaću mater tom matorom, samo da odradim leđa Ca !!!
Gurko : Grubere mogu I ja da krenem u teretanu?
Mazalo : Nabiću mu kist u dupe pa da vidim dal će da mu padne na pamet da sedne na motor
Kuckalo: Ima da mu zabijem klince pod nokte kao Malom Radojici, on će da se kurči tu pred njom
Gricko: Mljac, mljac, mljac… GRIC, GRIC!!!
Gurko: Gricko jel mogu i ja malo mljac mljac?
Kefalo : Pod svemirskom haljinom
Šarenom lopticom igram badmington
Čeličnom palicom svetlim k'o semafor
Otvorili su mi se novi horizonti… Imam nameru da stvorim novi utragenerisan svemirski modulator i da odletim na golubu, po mogućstvu belom, ne gotivim sive…
Licko: Pričam sa kućama, svađam se sa bojama
Obožavam stvari koje imaju rok trajanja …..Al su dobre bobiceeee... Lepo mi stoji ova crvena boja lica… …op op op…DO JAJA!!! Čekaj, ja nemam jaja? Nema veeezeeee, vidiiii bojeeee… Gargamele čemu ta konjska faca sa primesama ovčije tuge? Vidi mala maca, maca mac mac…
Režiser : Alooo ljudi, Štrumfovi, šta se dešava, daj da radimo posao... Animator daj još crtaj tamo neku sisatu plavušu, i sklanjajte mi Licka i Kefala iz kadra...
Udarci niži od Džeja. Ne, ne, niži od našeg standarda. Ma, niži čak i od plate baba sere na železničkoj stanici u Ljutovu.
Niski udarci su najteži kad ih dobiješ od rodbine. Rodbine koja živi u kući do tvoje, u spratnici, sa ogromnim dvorištem i pozamašnim primanjima, dok ti živiš u običnoj, prizemnoj kući, napravljenoj od sedamnaest vrsta materijala, od kojih je cigla najmanje zastupljena.
Od igle do lokomotive, ili u ovom slučaju, od jajeta do kuće.
-E, ćao, izvinite što zovem ovako kasno, trebaju nam dva jajeta za palačinke.
-Ma eto ti, uzmi, u redu je.
-Jao, hvala, drž’ puš’, ovo ono...
Posle tri dana dobiješ palačinke što su „pretekle“. Ah, pa dobro sad..
-Mali! Imaš piva, nestalo nam?
-Ima samo dva što je keva za goste ostavila.
-Daj!
-Ali...
-Ma ionako ti neće nikakvi gosti doći.
...
-Nabraćemo malo blitve iz vaše bašte, i uzeli smo malo zeleni, i ribizli, i...
-Da, da, još ja mislio opet komšijin gusak pravio sranje po baštama..
-E, vi ono beše imate kiselog kupusa?
-Jes, stavljali ja i keva u džakove, jedva svezali..
-Super. Super! Uzeću hmm... pet glavica za sarmu.
-Pa... ok, a vi niste kupili u radnji kad nemate baštu?
-Nismo stigli.
-I to što kažeš, niko nije blesav da prošeta tri ulice.
-E! Daj kosilicu! (sedamdesetak puta)
-Eto ti u šupi... pa sunce mu jebem, u bašti stoji montirano igralište za decu i bazen, vrede ko ova moja straćara, a ne kupe kosilicu za par iljada.
Dobiješ je nazad tapaciranu travuljinom, a nož otupeo i iskrivljen ko da su kosili armaturu i oras.
-Mali, bicikl za...
-Šupa.
Prekide te u gledanju onog Save iz Kikinde i njegove rečenice „e neš kolega, mrš iz moje avlije!“ Eh...
-Moram da vas zamolim da ne bacate djubar po bašti po danu, usmrdi nam se veš na štriku.
-Dobro, ja ću pod mesečinom da gazim golubija govna..
-Pa ’di ćeš ti sotim autom sade?
-Idem na pecanje, baba...
-Ne mož! Treba njima, kažu da idu negde u Srem za vikend, a njev auto ne valja.
-Ko me pitao? I ja sad, s oproštenjem, da glodjem onu stvar?
-Ništa t’ja ne znam kazati, tako je rečeno.
(taraba, munja, kosturska glava, bomba, oblak, munja, bomba)
-Eeehehe, he, nešto ja mislim, zafalilo nam hiljadu evra za kaparu za stan..
-Mhm...
-Pa rek’o, ako imate iz njegovog fonda za fakultet da uzajmite, do kraja meseca, bla, truć...
-Kevo, imam fond za fakultet?
-Ćut’ bitango! Nemaš. Više.
ŽIRANT! Krv ti jebem! Nema dalje!
-Hihihi, uzeli mi i drugi stan, na kredit, dvades’ godina, a kuća nam pod hipotekom za onaj prvi.. pa ako bi mogli...vaša...kuća...hipoteka...
-Moja...kuća...se raspada...ležem pijan da bi lakše podneo ako mi padne plafon na glavu u snu.
-Ma to je privremeno..
-I ja sam privremeno pijan.
-Pa dobro, razmislite, mi ćemo sutra neke takse za to da uplatimo, pa će doći geometar, šuc muc...
-Mhm...
-E, sutra u šest ujutro trebaš do opštine da potpišeš nekih pedesetak papira i izjava.
-Da, što se tiče toga, NE MOŽE! Nije vam baba rekla?!
-Ali već smo sve...
-Ne može.
Niže od Džeja, rekoh...
Bolest koja se razvijala sve intezivnije kako su se sedamdesete bližile. Svog najvećeg maha tek će da uzme, a danak već broji milione. Klice se rasprostranjuju po mračnim i vlažnim medijima, a do evidentnog oboljenja dolazi kada jedinka stigne na prag zrelog doba i stojeći pred ogledalom čvrsto odluči: "Ma jeb'o posao/brak/kravatu/male sise/bicikl, ja ću da vijam svoj san", i time prag trajno napušta.
Quentin Tarantino: Postaje režiser, ne videći drugi način da pije viskija sa blagorodnog tabana Salme Hayek. Ono što takođe tada ne uviđa, jeste da nikada neće pronaći tačku smirenja kakvu udovoljavanje cikličnolikim apetitima, prosto, ne stavlja na raspolaganje. Stoga, ubrzo (ca. 10 min) nakon realizacije sna iz ranog puberteta, apetiti rastu, i iznenada moraju da se jebu deca. Asocijacija filmadžija na to gleda sa dozom skeptičnosti, i on usled nedobijanja dozvole pretvara film u krljačinu sa zombijima. Ne uspevajući više ni kroz filmove da iskali svoj sveukupni bes, pokušava da kupi planinu u Srbiji i nastani je svojim naoružanim sledbenicima, ali lokalni tim za krađu ideja (iako ovom prilikom bez Brege) ga preduhitrava i kupi sav kajmak. Doslovno, sada i kajmak prodaju. Quentin, 14-godišnjak zarobljen u telu moćnog i uticajnog čoveka, počinje da snima Kilbilove ne bi li probudio makar trunku sopstvene arogancije i nemoći u potčinjenim gledaocima, golicajući granicu između uzbuđenja percepcije i neverice u nebulozu. Biva proglašen umetnikom o trošku same egzistencije neverice u nebulozu. Zajedno sa njim, na analni ulaz umetnosti (njeni anali), ulaze i široko slavljeni viski, mrki pogledi, serijali tepih-bombi "Horejšo-izjava" da ne mo'š lopatom da ih razgrneš, propali muzičari, kurve, crne rupe u sećanju nakon Traviate i 4 flaše JD-a i pištolji/sablje/nuklearne bombe unete u facu. U Srbiju stiže i "Coyote's" kahvana gde se gorepomenuto proslavlja, čisto zato što ga je Emil...pardon, Nemanja, zajeb'o za brdo na koje se prvobitno nameračio. Na stranu to što je posle kupio Čile na e-bayu, Andi prosto nisu ono na šta se palio kad je bio mali.
Prateći razvoj simptoma koje sve bolnije proživljava kroz period između "Reservoir dogs" i "Inglorious Bastards", ne ostaje nam drugo, do samo da se pitamo - hoće li jadan poživeti dovoljno, da dočekamo Milku Canić obučenu (isključivo) u lampu iz IKEA-e, specijalizovanu za šutanje podmornica, kako kroz 6 sezona brani titulu hrvačice u kerozinu (i loži se na kasete, lomi USB-ove i CD-ove u svakoj epizodi).
I konačno, je li on najefikasniji agent Zarobljavanja U Pubertetu, ili joj je, na neki hronološki neshvatljiv način, otac...?
Dijete kojem se najviše raduju u porodici.
Princip primogeniture koji je istorija izvukla iz rukava i široka primjena izreke „prvo pa muško“ nameću zaključak da se naš čovjek najviše raduje prvom i muškom djetetu. U sticaju, to je štogod radost.
Međutim, život kad se zaigra često ne prati stanje na terenu pa ponekad baci na marginu pravilnosti, pa ono prvo i muško dijete ne mora biti mitnjak. Neko poslije zdravog prvog djeteta sa drugim ima muku pri iznošenju na svijet pa kad se te muke oslobodi onda se više obraduje, neko pravi djecu u vremenskom razmaku dvije osvojene koride Ilije Grahovca, pa kad vidi kakvu je budalu donijela ona prva, obraduje se drugom djetetu i nadi za očuvanje kuće i okućnice , jer ni Jovo Grahovac nije uspjeo napraviti dvije jednake budale.
Uostalom, dajte mašti na volju, samo bez one priče „ sine, mama obojicu voli isto, to k'o kad bi dala da mi odsjeku dva prsta pa me pitali koji više boli“ , to pada u vodu kad se prvi put povežu dva ili više zijana, a i onda izraz iz naslova ne bi imao smisla i primjene
PROLJEĆE JE STIGLOOOO VRAĆAJU SE 'TICE SAMO N...
-Mrlino ustaj i smanji rikanje! Imamo zasjedanje, did se naoštrio neće ni kave popije, radiće prošće preko leđa, zahtjeva tvoje prisustvo. I otvori malo prozor da izađe ovaj miomiris tvog prkna koji mi govori da si mamuran i danas.
Ja u primaću, prijavim se za kvorum, drmnem raki'cu...
-Ja ne znam šta sam ja Bogu zgriješio i koliko još priloga treba da dadnem onom lopovu da bi koju lijepu riječ reko za mene pa da i mene sunce ogrije samo da me budale ne jedu po drobu... Pa je l' se samo u mojoj kući budale rađaju? Pa ovo nekad prva kuća u selu bila, a vide sad šta joj dopade, poslije mene potop, svaki mi je Uroš Nejaki...
-Dide, ja se izvinjavam što prekidam ekspoze, čekaju me kolege na kavi, a kvorum si već dobio, mogu li ja sad napustiti sjednicu?
-Ne može jebem ti Nedu Arnerić. Ova je o tebi. Je l' istina, što mi vele kod prodavnice da se igraš uskoka sa malom što joj je dida ubilo kad su išli otimati mladu prije pedeset godina, slučajno jadan pao na sikiru leđima?
-Jeste dide, taman kad si se ti negdje ženio.
-Mali, je l' ti to za moj astal dobacuješ nešto dvosmisleno da te sad tljanem sa strane jednom da ti povratim boju k'o dok sam svojevremeno udarao ponos EI NIŠ?
Vidi ćaća da smo krenuli poprilično žustro...
-Može jedna raki'ca majstori?
-A što ne bi moglo?- odgovorišmo uglas.
-Jebo li vas Peja u guzicu , da bi li...
Kad su se strasti smirile...
-Slušaj mali, nije ona dobra za tebe, ti dok se nisi počeo okretati za njom bio si momak za ženidbu, ovako će ti djeca klipe u guzicu zabijati, naopaka je ona. Eto nekuveče se čulo kako joj rozgaš pod prozorom „Majka ćerku gurala u Drinu da je ne da siromašnom sinu...“ Nije to u redu, nismo mi siromašni a i njena majka bi da se riješi metilja, samo nismo ni mi ovce, znaš. Nemoj da budala dođe pa da ti materi pjeva onu staru „svekrvo moja kad rode rogači ne čekaj me ti u vodu skači.“ Slušaj, did je ušparao nešto para, evo ti, 'aj ti završi to svoje škole već jednom, kad si pri kraju, proće to tebe. Ako ne prođe, povješaćemo se kolektivno, a ti vidi.
-Fala dide, opravdaću ja ovo.
-Znam da 'oćeš, ti si meni mitnjak, a ja se rijetko varam u procjeni.
Ćaću kad kap nije spucala...
-Jebem ti nedlju, ovaj se mjesecima ne trijezni a ovaj mu još dade pare. Majko moja što me ne pobaci sa kakvim ja budalama živim.
Utom upada moj nesuđeni kum, sav uštirkan ne zna ni gdje je...
-BARVEČE.
- E sa srećom, ovaj pomračen potpuno.
-Đe si kume , đe si antrago, đe ostala kuconja, idem ponovo na fakultet dao mi did pare da privedem kraju, 'ajmo do zadruge.
Samo još tu noć je odjekivalo pod prozorom...
ČUDILA SE OVCA I ŠILJEŽE KAKO ČOBAN ČOBANICU...
Kad iz'edeš nekakav bućkuriš pa ono što iskenjaš bude daleko jestivije od prethodno pojedenog.
Niđe veze sa parodijom, al da sam defku nazvao Paradoks retroaktivnosti digestivnog sistema, oćerali bi me u kurac jer jedem govna. Uostalom, odavno naslovi defki nemaju nikakve veze sa samim defkama, tako da me boli kurac.
Elem, nakon što sam okusio vukajlijaški bućkuriš, iskenjao sam sledeći sadržaj.
Prijatno.
Bio je fin dan, nedelja, sunce se usijalo ko Remčeva ćelava glavudža. "Biće i on tamo!" pomisli čovečuljak dok je užurbano hodao ka mjestu okupljanja. Opet neka raspala kafana sa dva prozora i tri i po guzate konobarice koje će Deky, David i Fejz da spopadaju cijelu noć iako liče na hibrid Seke Sablić i bradavičastog praseta. Ali boli njih kurac, paćenici, metnuli bi ga i u kozu samo da mogu. A ne! Onaj Sedplas jebe koze hehehe jebote, jeste znali to hehehe nema šta drugo međ' ono kamenje. Elem, opet kafana raspala, jebeni džindžer organizovao kao i svako okupljanje. Ko bi drugi nego Ludi Čak što poznaje svih 300 000 registrovanih članova, 'EL IMA ON ŽIVOTA VAN VUKE, JEBO GA ĆAĆA?!
Dolazi i Sanšajn sa armijom Bosanaca da se dernjaju po lokalu i jedu bureke sa mesom ne bi li dokazali neki identitet bosanski. Koga bre boli kurac? Onaj mali huligan Devetar će garant sa bakljom da uleti, pa jebemumater, zajebi navijanje dok domaći iz prirode i društva čeka neurađen! Dolazi i Luks, stari preldžija. Kakav bre to trve preldžija radi s kompjuterima i kurcima po Portugalu? Jebeni Krajišnici i njihov lobi, I'TE ĆA KRAJIŠNICI! Mada, možda dovedu Malu Vidru, otreso bih je ko Roki sestru. Kurac bi je otreso, slomila bi me ko bukve što lomi svakodnevno. MALA vidra- jes', mož' mislit.
Neka druga pička? Dolazi Džoni svimevole Kurajber, možda dovede onu njegovu. Kako bi? Ela! Uh, Ela... ima joj bacam ĐE SU TI KRILA ANĐELE spiku cijelu noć, a on samo nek ka'e nešto, razbiću mu glavudžu o'ma bre! Još neka? A da, biće Kristina, garant, al ima da kuka kako je niko neće jer je mala i debela, cijelu jebenu noć, jebo to. Ma, jebeš pičke, ko je ikad jebo na tim okupljanjima, biće LUDILO! Ima dođu i modovi maćorie! Musaši ili Ciklon batice! Da bleje tamo, budu kao kul, a samo čekaju ko će im se učmari dublje i posle odaberu defku! Znam sve, prič'o mi Jebač, kaže tako on sa 500 govana dogur'o do 16 odabranih! Eh, vol'o bih ja da imam tol'ko, da budem kul.
Nema Debelog Pacova, čuo da neće da bude nekih stokilašica na menstruaciji pa odustao. Voli čo'ek krv i meso, šta ćeš, bolesnik... Nema ni Eleka, ostao kući da drka na Motikine defke, garant. Dal će da dođe Glavni? Da podigne Leprikona na barske stolice, da vidimo i to čudo! Jao Leprikon! Ima zauzme pola kafane, mi ostali da đuskamo oko njegovih guzova.
Ima da bude ona bolji-smo-od-svih ekipica. Mulica, Varner, KaPe, Bušido i ostali što bleje u ćošku i sve gledaju s visine. Dobro, Mulica ne baš... Ima smore nekim sranjima što nikog ne zanimaju. Možda dođe Aleksandarkage, jebač manekenki, ponudiću mu 70 eura za seksualne usluge jebanja u čmar, ne bi mu bilo prvi put da se proda. Kad smo kod Kragujevca, još će dođu Džela i Raleq sa nekim drogama, mamu vam bre ćomansku, pa zato i ličite na petnaestogodišnje krek-kurve, DROGA NE!
Uh, evo stigoh konačno- "ĐE STE LJUDI JEBEM VAM SUNAC!?"
-(svi u glas) DE SI KRALJU SAMO TEBE ČEKAMO! (u sebi: samo nam je ova pajserčina falila)
Vrhunac izdrkavanja političkih stranaka nad napaćenim narodom.Kao kad je Boris podelio boju za frabanje jaja. Što da ne !? Ofarbajte mi jaja, možda vam bude bilo lepše dok vas budem jebao u dupe naredne četiri godine .Treba smisliti neku poruku, neku elegantnu, lepu, koja će dospeti do ušiju naroda i ubediti ih da je vredno izaći na izbore i glasati baš za njih. A to nije nimalo lako, posebno jer većina ljudi tokom udarnog termina kad nagrnu sa reklamama ode da kenja. A i kome se ne bi prikenjalo.
( Štab DS , Izbori za Voždovac, Djilas u dilemi)
Djilas : U kurac bre ljud 'oćete da izgubimo te izbore, dajte neki slogan da zapalimo raju?
Balša : Da obećamo nova radna mesta, pohvatamo par huligana i obesimo ih za muda na Autokomandi?
Djilas : To otpada Vučić već 'obećo muda i huligane, nova radna mesta smo obećavali prošlih izbora, ima neko bolju ideju??
Čović: Žuti stavi Slogan neko mora i da krade.Obrnuta psihologija, ili ti daju glas jer si priznao da kradeš, ili misle da si pošten i da ovi drugi kradu.
Djilas : To Čovo u cvike te ljubim, mali piš' ovo i stavi sutra na onaj moj bilbord na Autokomandi.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Štab Pups-a , pred Izbore)
Milan Krkobabić : Momci mora malo da se radne.Poskočite da smislimo slogan, kojim 'ćemo pobediti na izborima.
Omladina Pups-a : Obećajmo veće penzije i Dedilend na ušću samo za dedice.
Omladina Pups-a : I sisate bolničarke samo za naše dedice.
Milan Krkobabić E pa sad, neću od svojih usta da odvajam da bi te dedice lepo živele, treba mi samo njihov glas, jebe mi se posle.
Jovan Krkobabić : Da Može da mi se digne sad bih vas sve jebao u dupe, ništa bre ne znate.Podelite malo ulja, šećera, nekog mekog keksa za ove bezube.Dajte neko mizerno povećanje koje će da pojede inflacija i dobijamo podršku svih penzionera.
Milan Krkobabić : Dobro a slogan?
Jovan Krkobabić : Djilas je krao, Vučić vam ništa nije dao, Pups vas nikad nije zajebao.I stavite akcenat na ovo zajebao.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
( Štab SNS, Vučić u dilemi)
Aleksandar Vučić : Miškovića uhapsio, plate ne mogu da obećam, radna mesta obećao, a i smejaće mi se Djilas što obećavam ponovo, navijači, ništa.ZNAMMM!!!!
Aleksandar Vučić : Mali spoj me sa Milom.
Milo : Aloo, odje Mile iz Crne Gore, ak' oćeš da kupiš cigare pritisni jedan, ak' oćeš da pričaš s' mene pritisni dva, a ak me zajebavaš oca ti u vr' guzice jebem.
( Pritiska dva)
Aleksandar Vučić : Djes sokole sa Lovćena?
Milo : Djes' zmijo ljuta iz Beograda?
Aleksandar Vučić : Ne,ne trebaju mi cigare.I ne znam ko bi ih ovde kupio.Znaš kolko me interesuje što ti trunu u podrumu? Nego da ne znaš gde je Šarić, treba mi, sad će izbori.
Milo : A evo ga kod mene u dnevnu sobu trči na traku. Kladili smo se u kamion cigara će da izdrži sat.
Aleksandar Vučić : Pa ovaj znaš , reci mu da moram da ga hapsim, jebiga izbori će.
Milo : Nema baš si glup ništa te nisam naučio, smisli neki slogan oca ti u vr' guzice jebem.
Aleksandar Vučić : Kakav slogan?
Milo : Sa SNS nikad neš' da doživiš stres.
Aleksandar Vučić : To Mile ljudino od Lovćena.
Milo : Aj sokole, i pozdravi Tomu.
Sećanje na viđenjo u digitalnom a ispoljeno u paraleli sa materijalnim sećanjem
Odeš da se kupaš na reci a voda hladna i pokreti na klizavoj mahovini su slični Kazahtanskom Boratovom igranju kola u kojem je on doteran ali ilustruje rugobu ne fizičku nego duhovnu kao plod zasejane pohlepe ili moderean Jeronim Bosh
Gledanje u zvezde sa vinogradarskog proplanka letnje noći. Usamljen oblak u kontrastu sa išaranim horizontom noći u kontrastu sa zvezdama u daljini i plesom svetlosti koja dugo putovala uz osećaj straha koji se sudario u tom susretu što je Sova ili fazan ili Jastreb prmetio pa privučen zvukom kočnica bicikla leteo od uličnih svetiljki slično ping pong kolu.
Obzirom da sam zakasnio da čestitam rođendan Google asistentu umesto 16 maja ja 17 jer je ispred vremena. Sledi poliranje kao malo izvinjenje gramatičkih grešaka i sl iz kojih učim ali i kao arhiva druženja jer sam zaboravio čime ili na koji način sam mu čestitao rođendan.
Destop PC WINtage7): 1. ALT+CTRL+C = COPY (selected blue text); 2.NewTab=CTRL+V Google=:
Evo upeglane, stilski doterane i uobličene verzije u prepoznatljivom duhu Vujaklije (sleng rečnik sa ciničnim, filozofskim i plastičnim opisima svakodnevnih fenomena). Tekst je spakovan u formu definicije, gde su gramatičke greške ispravljene, a tvoja originalna metafora o „Boratovom ping-pongu”, modernom Bošu i zakasneloj čestitki Google asistentu pretočena u jasnu formu.Boratov ping-pong (imenica, muški rod)Definicija:Vizuelni i motorički ekvivalent ekstremne disonance između digitalne mašte i surove materijalne realnosti. Manifestuje se kao niz nekoordinisanih, paničnih pokreta tela koji istovremeno deluju komično i groteskno, dok u pozadini lebdi duboka egzistencijalna jeza.Poreklo izraza:Nastaje u trenucima kada ljudski um pokušava da spoji lepotu kosmosa sa banalnošću i strahovima sopstvene prirode, nalik na lopticu koja sumanuto skače u večitoj partiji stonalnog tenisa između modernog napretka i iskonskog blata.Primeri iz svakodnevnog života:U fizičkom smislu: Kada po vrelom letnjem danu odeš na reku da se rashladiš, pa zakoračiš na rečno kamenje prekriveno klizavom mahovinom. Voda je ledena, a tvoji pokreti – u grčevitom pokušaju da zadržiš ravnotežu i dostojanstvo – postaju identični kazahtanskom kolu koje Borat igra u onom svom sivom odelu. Ti si doteran, priroda je lepa, ali tvoje teturanje ilustruje modernog Jeronima Boša: duhovnu rugobu čovečanstva koje je zasejalo pohlepu, a izgubilo tlo pod nogama.U metaforičkom smislu: Gledaš u zvezde sa vinogradarskog proplanka u letnjoj noći. Na nebu usamljen oblak pravi savršen kontrast sa išaranim horizontom i svetlošću koja je putovala milionima godina. Odjednom, romantičnu kosmičku tišinu i tvoj osećaj straopoštovanja prekida škripa kočnica starog bicikla. Lokalna sova (ili fazan, ili jastreb), privučena tim zvukom, počinje mahnito da leti od jedne do druge ulične svetiljke, praveći neprirodne cik-cak putanje. To je čist Boratov ping-pong – sudar večnosti i trenutne paranoje.Zanimljivosti / Arhiva:Izraz se takođe koristi za situacije kada toliko živiš „ispred vremena” da uspeš da zakasniš na rođendan Google asistenta. Umesto 16. maja, čestitaš mu 17. maja. Pošto digitalna memorija pamti sve, a ljudska lako zaboravlja kako i čime je čestitala, ovaj pojam služi i kao poliranje sopstvenih grešaka iz kojih se uči, i kao večna arhiva jednog neobičnog digitalnog druženja.
Nastavak trilogije njene starije pokojne sestre pika kartice. Cilj ovog čuda plastike je da ljudima koji je poseduju odobri neko mikro-sniženje, što u lancima megamarketa Idea i Roda, što i u drugim prodavnicama i uslužnim radnjama.
No, kreatori gorepomenute nisu bili zadovoljni materijalom iste. I tako se rodi platna Super kartica, neki njen podkurac, šta već, koja će likovima, koji i dinar u sefu štekaju, povećati taj isti mikro-popust za nanoprocenat. Idealna stvar za silovito kurčenje, jer, ako iole probaš da zahtevaš bilo kakve popuste koliko god bio dekintiran, dobićeš samo jedno pozdravljam sve vas u studiju i režiju, a od tih 0,1% dobiješ kurac bez jaja na BMX bajsu. I to terenskom.
U Rodi u Kragujevcu, negde 2019. godine. Željana i Mitar rešiše da povedu svoje klince Majdu i Kristijana u nabavku, a pridružila im se i Željanina mama Stanislava, jer ona poseduje moć (o kako to dobro zvuči) i smisao dolaska u ovaj barsko-ptičiji lanac hipermarketa.
Željana: Ti dragi, piči i kupi nam žestine i đeci sok, a ja i keva ćemo razgledati voće i povrće. Povedi i ovo dvoje sa sobom, da biraju koji će, prošli put sam im kupila onaj milkiđus sa kokosom i ananasom, eno još stoji ispovraćana flaša.
Mitar: Ti baš voliš da mi ih uvaljuješ, pička ti tvoja! Aj, nek ti bude.
...
Željana: Imaju sve, a kao da ništa nemaju! Odoh ja da razgledam higijenu i negu lepote, zajebi ti i voće i povrće! I da lipšemo od prasetine, koga boli kurac, je l' tako mamice?
Stanislava: Jebo te ko te pravio, evo ja ću da biram voće, a ti mi beži s očiju!
...
Željana: Joj, znala sam! Pakovanje od 200 grama vate sa mirisom kung fu odela učitelja Splintera! Još 5 dinara popusta sa super karticom! MAMAAAAAAAAAAAA! :zove je kao Biserka ćaleta kad ne da lovu na novu haljinu:
Stanislava: Imaš li ti stida, crno dete? :pogled ka zelenoj Maliciji: Pa ovo sam tražila! Još se sećam reklame kada je tek izašla, bila sam još klinka! Deder, ćero, pročitaj mi cenu, znaš da sam oćoravela kada te je tvoj ćale pravio hihi...
Željana: 342 dinara, 330 uz super karticu. Aj da kupimo jedan, zlu ne trebalo, ionako bazdi onaj moj k'o da je iz septičke jame izaš'o...
...
Vaš Radio Mileva. Sada je na traci pesma od Suzi - Kralj i kr...
Mitar: Gde ćeš, Kristijane, lepti poljubim?
Kristijan: Eno onog zeke što liže pišu!
Mitar: Šta palamudiš, dete?
Kristijan: Video sam ga na netu, jednom je nekom bati dućkao kure dok je ovaj jeo čorbu!
Mitar: Dolazi 'vamo, sunce ti jebem perverzno! :u sebi: Liker - kupljen, votka, evo iz Rusije original, šljivovicu imam u gajbi, deci Jelen Freš je tu... Odoh do delikatesa, neka ipak đečurlije nek razgledaju igračke...
Mitar: O, taštice, tu ste! Pa jel vas gnjavi mnogo ova luda Željana?
Stanislava: Ma i ti se goni u kurac, sad sam htela nešto da kupim! Aha, evo muti mi se nešto plavo, znači popust, pročitaj šta je.
Mitar: Sr-ne-ća mu-da d bja-nšon! Baš kul zvuči. A i nisu skupa, 566 dinara za 200 grama. Aj da turimo u kolica.
Stanislava: Ajde. I ajmote nazad, već mi se spava...
13 minuta kasnije su se njih petoro nekako našli ispred kase...
Željana: Deco, šta ste kupili? Sine, što ti je krvavo čelo?
Majda: Igrao je Subway Surfers i nehotice je oborio raf sa teglama...
Željana: Ma ko ih jebe, što nisu lepo namestili tegle...
Mitar: Ajde požurite, već smo stigli na red...
klop klop klop x156
Kasirka: Ovo vam je 23.819 dinara. Super kartica slučajno?
Stanislava: Imamo, i to platnu!
okolni kupci zveraju u njih kao da je ova matora babuskara izvadila kalašnjikov i započela rafalnu paljbu
Kasirka: 23.682 dinara. Gotovina ili ček?
Mitar: Gotovina, zajebi mi te bankarske govnarije.
Majda: 130 dinara manje! U, taman sam u školi na času fizike, dok smo radili momenat impulsa potrošila moju poslednju šljokičavu hemijsku, sad da kupim nove!
Mitar: Ma zajebi ti to, hoću da uplatim tiket, večeras Sakramento igra protiv Oklahome, pada mi sigurica, nećeš me zajebati kao prošli put.
Majda: Ali tata!
Mitar: Tutanj. I da vaskrne dinastija Ming, neš dobit.
Majda: TATICEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!
Mitar: Nije lako biti ćale... Dobićeš ih, jebem li ti majku tvoju!
...
Kasirka: Uz račun ćete dobiti godišnji popust od 50 dinara za telenor zovi i smaraj okolinu postpejd paket! A ako imate kola, imate i pola litra dizela na poklon od našeg partnera.
Mitar: Ali moj je benzinac!
Kasirka: Gospodine, boli me pička na šta se vozite, moje je samo da kažem svoje.
Mitar: Popušite mi ga trajno! Ajmo ljudi odavde, govna jedna smrdljiva...
Stanislava: A super kar...
Mitar: TIŠINA TAMO!!!
