Upitna rečenica posle koje će morati da ti dozvoli šta god želeo, morati da te pusti da uradiš neku glupost ma koliko normalnom čoveku ovo bilo glupo i neizvodivo.
Meni moja majka često posle ovog pitanja kaže i ''Ništa nemoj da me pitaš'', ali nije uvek tako.
----------------------
-Mama, hoćeš da mi kupiš onaj telefon od 300 eura što sam ti pokazao?
-MRŠ!!! Je l znaš ti kolko je teško danas zaradit 300 evra, ko te napravi takvog?
----------------------
-Mama, da te pitam nešto?
-Pitaj, mamino, pitaj.
-Da mi kupiš onaj telefon od 300 eura što sam ti pokazao?
-Oće majka, sve će majka da mu kupi, samo da učiš.
To je mjesto gdje srpskih sinova ima više nego u Niškom porodilištu. Kruže priče da će Srbi tražiti odcepljenje od matice Holandije.
plemicka titula,svako odeljenje ima jednog barona koji je to postao pricajuci price o svojim imaginarnim dogadjaima i drugarima,nazalost neshvata da druge zabole k***c za njega
-brate bio sam sinoc u foru!tu jedan drugar imao separe;napili smo se extra,brate samo smo narucivali flase viski!i tu jedan seljak bio poceo se ubacuje nesto,da glumi.ja ga zakacim i on tu nemoj ti meni,ja ga udarim po facu i ovi njegovi uskoce a petorica ih bilo ja jednog oborim,drugi naleti ja se izvucem i njega direkt u glavu pa treceg....
-ajde be ne baronisi
Obzirom da svaka promjena priče znači nesigurnost, veoma je mudro držati se prvobitnog iskaza čak i kada je malo vjerovatan.
- Ko je unio ovoliku zemlju u kuću?
- Ne znam, ja nisam izlazio danas napolje.
- A odakle ova zemlja na tvojim cipelama?
- Ja nisam izlazio. Sigurno su se đeca igrala. Ja znam da nisam izlazio.
Bombonica koja nije dugo korišćena. Toliko dugo, da se razjarila k'o bik na koridi.
Kad se konačno "pusti u promet", iskoristi tukidida na najbolji mogući način.
Ljuta k'o negro bombona.
- Draga, si spremna za ponoćno rvanje ?
- Pa ...
- Odgovori kad te pitam !
- DA !
- Mrmrmrmrmrmrljljljmm ! Kakva ti je ova bombonica, sav sam se zaljutio ! Dobra k'o domaća !
Veoma specifičan muzički žanr, karakterističan po tome što kad se pusti, izaziva masovno širenje samoubilačkih misli među datom skupinom ljudi, od koje u tom trenutku treba skloniti oštre predmete.
Pod taj naziv potpada dosta širok skup pjesama, u zavisnosti od muzičkog ukusa osobe, ali to su uglavnom rok balade, narodna muzika, Balašević, sve što u sebi ima neku sjetnu notu, i naravno, nezaobilazan motiv - izgubljenu, propuštenu, neostvarenu ljubav.
Obično se pušta na kraju večeri, kad su već svi poprilično pod dejstvom alkohola, pa im treba nešto da ih dokrajči, a ovakve pjesme dođu kao šlag na tortu.
- Di džej, daj neki haus, vi'š da ženske hoče da džuskaju!
- Neeee, nemoj to, pusti Crvenu jabuku, da skočim s prozora!
- Ma šta te to snašlo, tek je početak večeri, hočeš da masovno počnu da režu vene, daj nešto da razdrma masu!
- E'o, DJ Krmak, ne može veselije od toga! Uuuuuuuuuudri!
Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome - šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama.
D.Radovic
To je ''onaj'' mališa (sestrić, bratanac, komšijin sinak) koji dolazi jednom mesečno sa namerom da vam obori sistem na kompjuteru. Dok ste vi u vašoj kući zauzeti pijuckanjem kafe ili rakije sa sestrom i zetom, ujnom i ujkom ili pak buljite u grudi taze razvedene komšinice (jea!), njihov ''anđelčić'' (u daljem tekstu trojanac) već se neometano dokopao vašeg kompa. I tu je kraj vašem OS. ''Ma pusti decu nek se igraju'' ovde bogami, neće više da prolazi dok sam živ!
Do pre koju godinu, ako ste imali Win98/Millenium, pa vi ste, blago meni, bili reš pečeni. Hvala bogu na XP i Win7 i njihovom system restore-u.
Trojanac - Iglam Zumu-iglam Zumu-iglam...KLIK...KLIKLIKLIKLIKLIKLIKLIKLIK....- Windows has encount... plavi skrin na 98...znaš unapred šta piše...FATAL ERROR!
Komšinica - Ju dete, pa sam ti rekla da ne diraš čikin kompjUtor!
Ja - Ma nema veze, ništa strašno. Ma pusti dete neka se igra...(da se nosiš i ti, sisuljo jedna i taj tvoj balavi haker u tri lepe...)
Češće poznat kao kratko "pit bul" ili samo "pit".
Rasa pasa koja je ozloglašena zbog svoje navodne ćudljivosti i agresivnosti i ne baš privlačnog izgleda.
Ipak, karakter pasa uglavnom zavisi od karaktera gazde, tako da je nepravedno na ovu "živuljku" svaljivati svu krivicu. Ako rasa sama po sebi zaista i pokazuje neke loše karakterne osobine, opet su za to krivi ljudi koji su ovu rasu stvorili ukrštanjem, tako da se dobije što borbeniji pas.
Usput želim da oborim jednu urbanu legendu. Naime, uprkos verovanju većine ljudi, nije istina da pit bul ne može da pusti kada ugrize, zbog nekog grča. Međutim, s obzirom na njegov karakter, vjerovatnije je da on prosto neće da pusti žrtvu koju je ugrizao.
- Kupio sam psa!
- Kakvog?
- Pit bula!
- Ih, đe njega nađe?
- To ti je moj fazon, uvijek sam u kontri, svi ih mrze, ja ih gotivim, hi, hi ... Sad sa mnom više nema zezanja, jasno?!?
Čuvar srpske tradicije, prva violina sobne filharmonije, ljubimac crevne flore, rado vidjen gost srpskih slava, odmagljivač prozora, višestruko opevani junak srpske poezije ("Dva - tri sata nakon prebranca, prdež mi se pusti s lanca..")...
