Osnovna motivacija za završavanje studija. Javlja se u trenutku kad shvatiš da je upotrebna vrednost tvoje buduće diplome nešto manja od upotrebne vrednosti roze recikliranog papira za dupe, da se do radne knjižice stiže preko partijske knjižice i da je veća verovatnoća da Miroslav Lazanski postane Mis Univerzuma nego da ti primeniš one budalaštine koje si učio proteklih šest godina.
"Činjenica da postoje potpuno izvesna saznanja govori protiv svođenja istine na verovatnoću i protiv utapanja logike istine u logiku verovatnoće; jedino ako se istina idealizuje, kao i pojam zakonitosti, onda izlazi da su sva naša saznanja stvarnosti samo verovat..."
...a zašto ja čitam ovo, zašto postoji ovakva knjiga, kud plovi ovaj brod i hoću li konačno ugledati krilatog majmuna od žada tačno u ponoć? Ma jebe mi se, još tri ispita pa diploma, da mi majka pusti suzu, pa da se ispišam po njoj. Po diplomi, ne po majci.
Retka pojava, koja označava to da dotični maloletnik ne živi u istom mestu kao i njegova baba.
A: Šta ćemo za tekmu večeras? Aj se skupimo negde, gledamo zajedno? B: Mogli bismo kod C. Njegovi nikad skoro nisu tu. A: Ne možemo, došla mu baba, sedi tu već 10 dana. B: Carski! Uzo sam mu pare! Kladili smo se da se u zadnjih nedelju dana ugojio 10kg...
Ovo su ribe koje žele da se razlikuju po nečemu od svojih drugarica, to čine tako što postaju ultras navijačice. Ova pojava ima dve podele:
1) Lokal ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za lokalni tim, mrze velike timove,i one su uglavnom veće huliganke od riba iz druge grupe.
2) Global ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za Crvenu Zvezdu ili Partizan, ako nisu iz Beograda nikad i nisu bile na stadionu pomenutih timova, ali to ih ne sprečava da budu ultras.
Zajedničko za obe vrste jeste postavljanje raznoraznih fejsbuk statusa tipa: "fudbalski to je hram stadion jna... VOLIM TE PARTIZANE <3 <3 <3 MOREIRA KRALJU OPLODI ME" , "4 boda prednosti,pusite ga grobari!!!" , "MUNZE KONZA,VIDIMO SE SLEDECE GODINE U SUPERLIGI PICKE!! MUNZE CKEPI NAJJACE!!! " one ekstremnije će da promene i ime : Nina PFC Stojanovic, Marija DS1989, Tina Vozdovac .. svaka će da ima sliku u kačketu voljenog tima, dresu, a iza nje poster nekog igraca iz voljenog tima.. svaka će na tu sliku da ima komentare navijača istog tima koji će je oslovljavati sa "kraljice, boginjo, carice itd" i komentare navijača drugih timova "purgerko, pojma nemas, naučiću te ja šta je pravi klub"... I za kraj ono najbitnije, ako biste ih pitali da nabroje pet igrača iz tima za koji navijaju, one ne bi znale...
Uzvik maloumnih navijača (seljaka) kad opsuju sudiju u toku utakmice. To automatski znači da je sudija podmićen, iako klubovi nemaju para da isplate sudije, a ne da ih podmićuju.
Unapred spreman odgovor na retoričko "Kako ste?" pitanje, koji služi kao uvod našim starijim poznanicima u dugotrajan, mukotrpan opis njegovog trenutnog fizičkog i duševnog stanja. Kakve god da su trenutne vremenske prilike, pomenutim hipohondrima će uvek nešto smetati, bila napolju sibirska zima ili japansko proleće.
- "Dobar dan teta Zoro, kako ste?" - "Evo, k'o i ovo vreme..." - "Baš je vruće, rekoše da ima 38 step..." - "Pa da, zato sam i ja imala sinoć temperaturu 38 sa 1, ceo dan sam malaksala pa mi to onda sve pređe na krsta, kao džak brašna da nosim a pri takvom bolu uvek mi se naduje desna noga, ene kako je otekla, sve vene poiskakale. Doktor mi rek'o duzimam Novalgetol, dublažim bolove ali mi to sad poremetilo bubrege... bla, bla...(narednih 10 min.)..." - "Biće bolje teta Zoro, aj' uzdravlje..." - "Kakvo zdravlje, sine moj, nema meni zdravlja više..."
Predmračak je, a na putu kući iz škole si ostao na terenu da igraš klikere sa drugom decom. Sada se u vazduhu čuje majčin glas koji te doziva i sugeriše da ne zaboraviš torbu i činjenicu da ćeš tobiti batina što nisi iz škole došao pravo kući.
Čuju se njen glas i zveckanje klikera u zakopčanom džepu treneke ili prsluka dok trčiš kući, uzvikivanje i negodovanje dece jer im ne daš da povrate ofuljene staklence i mermerce, graja pridošlih pijanaca kod dragstora, lavež pasa na biciklistu, motor kola i traktora..A najglasnije od svega čuje se tvoj pobednički osmeh kroz celu ulicu jer si bogatiji za četrdeset devet klikera, i batine će ti pasti lakše nego inače, dok stariji gospodin mrmlja u bradu kako ćeš biti čudan, slušati pink floyd i raditi kao čistač.
Ali taj osmeh i zvuk ni danas ništa ne može da oduzme.
Obećenje koje, jednom godišnje, daje sin apsolvent.
Otac: Misliš li ti konačno da završiš taj fakultet? Već si četiri godine apsolvent, dokle više? Sin: Ćale, ne sekiraj se, dogodine u ovo vreme ja ću diplomirati. Otac: E sine, pa ti ko Del Boj, svake godine isto, dogodine u ovo vreme bićemo milioneri.
