Kako privuci gledaoce da pogledaju tvoj video na you tubu?
1)U programu za obradjivanje video klipova dodaj sliku primamljive gole devojke pre video klipa,tako da kad se video uploaduje thumbnail bude ta slika.
2)Uploaduj video
3)Nazovi ga "Pornic" ili nesto mastovitije "Nice girl with big ti*s..."
4)Imaces mnoogo pregleda ali postoji i nusprodukt:
Komentari tipa:
"Brate nemoj da smaras"
"Pa ovo nije porno.."
"Jao bre debilu jedan ****"
...
Ljudima samo treba porn...samo nikome nije jasno zbog cega pored toliko hiljada sajtova ljudi traze pornografiju na you tube-u...
„kako da linkujem definiciju“
Jednog dana dobijaš misteriozni telefonski poziv da dođeš u napušteno skladište od strane nepoznatog kompjuterizovanog glasa. Ti naivan odeš na mesto, bivaš udaren i gubiš svest. Budiš se nakon nekog neodređenog vremena na tropskom ostrvu sa četrdesetak ljudi, pola ima muškaraca - pola žena, i saznaješ da si ušao u jedinstven šou : "Da li ćeš postati novi moderator" u kome jedan učesnik postaje moderator na (ime sajta ćemo zadržati u anonimnosti) a ostali neuspeli takmičari će biti bačeni krokodilima. I tako kreće šou - ima malo hopa-cupa međ' nekim učesnicima ali pred žarom za preživljavanje svako svakom uvaljuje nož u leđa, i na kraju kada se pokaže da si ti najpametniji učesnik koji je svima nabio nož u leđa, a istovremeno se dopao organizatoru zbog okrutnosti i organizovanosti, ptolaziš na sledeći nivo. Sledeći nivo - ti si u sobi sa pištoljem i babom i zadatak ti je da ubiješ babu. Naravno da bi bilo zanimljivije meci su ćorci i jedino prolaziš kad uspeš babu da ubiješ goloruk - ovim se dokazuje tvoja odlučnost da istraješ u svojim odlukama dok se neuspeli učesnici maskiraju u babe. Onda sledi konačan test pameti kada ti stave modifikovan Anštajnov logični zadatak da nađeš hejtera ako znaš da jedan član puši Malboro, drugi obožava mačke a ostali žive u kućama. Tu pobeđuješ ako digneš ruke od svega i zaključaš temu gde se hejtuje, a sve njene korisnike banuješ, time dokazuješ da si dovoljno pametan da se ne mešaš sa budalama. Konačno postaješ moderator kada ispuniš konačni test - da u prepunom GSP-u ideš preko autokomande u vreme špice da uplatiš račun za cigare kod omražene šalteruše koja je simbol svog šalterizma prokletog u ovoj zemlji. Al' jebi ga na kraju sve padne u vodu jer se ispostavi da je jedini konkurent koji je ostao rođak od administratora. Tada besan napuštaš sajt i zaklinješ se da se nikada više nećeš vratiti. Posle tri meseca te ponovo viđaju ovoga puta kako pljuješ moderatore i kako nikada nećeš uzeti tu đavolju funkciju.
Cujes i vidis na "Nacionalnom dnevniku" na Pinku da su Sasu Popovica skinuli golog i bacili u septicku jamu, sve to snimili, a prekida se klip, pa se ne vidi da je izronio, a jos nema informacija o epilogu...
...Potom jave da je uhvacena ekipa koja ga je "snimala", a vodja je tvoj najbolji drug iz detinjstva, cija je devojka Grand pevacica, koja je upravo izdala novi Grand projekat, i reklamirala ga na
"Grand show-u".
U neki jutarnji čas, pre nego što se matorci probude za posao, a posle petlova, persona koja se vratila sa lokanja oseti potrebu da se pokloni idolu porcelanskog boga smeštenom u kupatilu svake kuće.
Molitva se obično sastoji od klečanja pred idolovim nogama uz besomučno zabacivanje glave sa vremena na vreme u pravcu unutrašnjosti šuplje bogomolje.Obavezan je šamanizam, dok vam se duša odvaja od tela, u vidu tihog mrmljanja i psovanja, trenutka samopoznaje- ''Koji sam ja som'' i po kojeg ''Jao Bože'' kada vas uhvati religijski zanos.
Ritual se završava ogromnim olakšanjem kao znakom uslišene molitve i odvlačenjem u sobu uz nadu da ne naletite na ćala koji je krenuo na brijanje.
Bezizlazna tačka za jednog muškarca u situaciji kada se šeta sa osobom suprotnog pola i naidje na uzan prolaz npr izmedju 2 zgrade.Kako postupiti?
Ako muškarac krene prvi nije dzentlmen i ispada seljačina jer ne pušta devojku prvu, a ako je pusti da krene prva ispada seljačina jer joj gleda u dupe.
Svi kojima je Srbija na srcu imaju danas zadatak, dužnost i obavezu da razmišljaju i osmisle najbolje što mogu svoj odgovor na goruće pitanje: kako odbraniti Srbiju?
Kako da je odbranimo posle svega što joj se dogodilo? I, ne manje važno: kako da je odbranimo posle svega što nam se dogodilo?
Jer smo svi mi, bez obzira na naše međusobne razlike, već toliko puta prolazili kroz ono nepodnošljivo osećanje tuge i razočaranja, dok smo nemoćno gledali strašno osiromašenje i uniženje naše zemlje, sve užase takozvane tranzicije našeg društva, rasparčavanje i opšti raspad naše države, propast i stradanje naše domovine, stradalnički put i nestanak naše otadžbine, sve zapuštene i beznadne pejzaže naših zavičaja, međusobnu mržnju i nepoverenje.
To osećanje smo svi doživeli. Svi do jednog.
I bez obzira na to kojoj ideologiji pripadamo, kakvoj politici verujemo i koga priželjkujemo za predsednika i premijera - svi smo, redom, prošli kroz ovo razočaranje stanjem u kome se nalazi Srbija koju volimo, ona čijoj se obnovi nadamo.
I bez obzira na to da li nam je bliži Peti oktobar ili Vidovdan, da li glasamo za ulazak u Evropu ili za približavanje Rusiji, da li živimo u Beogradu ili Čikagu - nema nikoga među nama ko se nije bar nekad upitao: ima li još nade za neku drugačiju, bolju i lepšu Srbiju.
Jer problem nije više u tome da li nam se dopada Srbija u kojoj živimo, da li smo zadovoljni krunom na njenoj glavi i da li nam smeta njen jugoslovenski ili republikanski oblik. Stvar, već odavno, nije u tome da li Srbija naših snova liči na onu čiju sudbinu delimo.
Ne uznemiravaju nas, u ovom trenutku, samo ona već klasična pitanja: da li srpski tenkovi na vojnoj paradi pred Skupštinom imaju ucrtanu petokraku ili dvoglavog orla, da li srpski fudbaleri igraju u plavim, crvenim ili belim dresovima i da li srpsku prestonicu prepoznajemo po Hramu svetog Save ili Meštrovićevom Pobedniku.
Ne, sad nas proganja i prati neko mnogo jače i starije pitanje, koje od nas zahteva iskren i hitan odgovor.
Da li ima nade za bilo kakvu Srbiju?
Da li ćemo, za svojih života, ikad više videti realnu snagu i ponos jedne nezavisne, suverene, vedre i bezbrižne Srbije? Da li će kaldrma i asfalt ponovo odjekivati pod ujednačenim ritmom čizama ma kakve srpske vojske? Da li ćemo ikad još na licima naših sugrađana videti znake bilo kakvog entuzijazma, ma kakve energije, nekakvog optimizma i vere u bolje sutra?
Da li ćemo doživeti da vidimo ikad još ljubazne i požrtvovane srpske medicinske sestre, fine i strpljive srpske službenice na šalterima, dobronamerne i normalne srpske policajce, nepotkupljive srpske sudije i profesore, srpske tajkune koji su spremni da s drugima podele makar mrvice sa svog prepunog stola, srpske ministre koji daju ostavke iz moralnih razloga, srećne srpske brakove pune uzajamnog poštovanja i obostrane trpeljivosti, srpske političare koji ispunjavaju ono što su nam obećali na izborima?
I da li zaista želimo da naša deca studiraju i žive u Srbiji - pa ma kakvo bilo njeno buduće uređenje, ma kako se zvale srpske ulice i bulevari, ma čiji spomenici krasili njene trgove?
Da li ćemo ponovo osetiti solidarnost i pripadnost zajednici, a da nas na to ne primoraju strašna narodna stradanja i uspesi naših sportskih heroja?
Da li ćemo prisustvovati čudu neviđenom: osećanju da je neko još uvek spreman da podredi svoj lični onom zajedničkom, srpskom interesu?
Da li ćemo se podsetiti, uživo, razloga zbog kojih su uopšte građeni Studenica, Hilandar i Visoki Dečani; zbog kojih su se spremali u vojsku svi oni golobradi dečaci i najbolji među muškarcima uoči cerske i kolubarske bitke; zbog kojih su se žrtvovali, propovedali, slikali, trpeli i u Srbiju se vraćali svi naši veliki prethodnici; zbog kojih su svoje stihove posvećivali otadžbini i onako iskreno pevali Rakić i Dučić, Rastko i Vinaver; zbog kojih je Vuk Karadžić špartao Austrijom na drvenoj nozi, a Dositej pešice obišao čitavu Evropu? Sve to u potrazi za odgovorom na isto ovo pitanje. Pitanje odbrane Srbije.
Jer je to pitanje svih pitanja. To da je najvažnije odbraniti Srbiju.
Ne razapinjati je zbog naših sopstvenih grešaka. Ne poistovećivati je sa onim što ju je skoro uništilo. Ne odbacivati sve druge Srbije osim one u koju verujemo. Ne mrzeti, unapred, sve one koji je brane i vole na drugačiji način nego mi. Ne izjednačavati politiku sa životom. Ne tražiti krivca samo na nekoj drugoj strani, već se dobro pogledati u ogledalu onoga što smo mi uradili i propustili da uradimo. I nikako ne gubiti nadu.
A to ćemo postići samo ako budemo imali snage da svoja uverenja, svoja osećanja, sve svoje rane i ožiljke podredimo interesima svoje zemlje. Svoje Srbije.
A to će opet biti moguće samo ako budemo znali osnovnu formulu svakog istinskog patriotizma.
A ona glasi: ne možemo braniti ono što ne volimo. Ljubav prema Srbiji je zato i jedini uslov prava na njenu odbranu.
"Ko nas je ubedio da treba da budemo srećni? Na svetu sreće uopšte i nema, ali zato ima mira, lepote i volje."
Andrej Tarkovski
Srećno uzvikujete posle budjenja iz sna,u koji ste pali zato što vas je žena terala da gledate neki dosadni romantični film.Iz sna se budite,čim čujete kako pera otkriva da mu žena spava sa žikom,dok se on vraća kući dan ranije
...muž hrče,žena plače,a pera ulazi u sobu i zatiče milevu kako spava sa njegovim najboljim drugom,žikom...
Pera iz filma:Mileva,kako si mogla!
Muž:Hrk,a šta se ovaj dere?
Mileva iz filma:Nije kao što izgleda pero...
Pera iz filma:Kako nije,a ti žiko,kako si mogao?
Muž:Bre stišaj ton...Hrk,čekaj,el on to otkrio da ga prevarila žena?
Žena:aha...
-Muž(trza se,uzima kokice sa stola)ohohho,sad će malo da mu jebe mater,pojačaj ton,da čujem kako cepaju stolice,uhuhu,al će biti šibanja...
Stara koncertna izjava informatičke ajkule. Instant podizanje nivoa adrenalina kod ljaljana koji nisu došli da se naslušaju lepe muzike, nego još i poneli dve flajke vinjaua da zalome.
KER - GASI MUZIKU!!! GASI MUZIKU!!! OVO JE RACIJA! SVI RUKE NA ASTAL!
Random pjano - Šta se dereš međede?
:dva druga kera trče: :tras,šljas, dum, bum, aaaaaa:
KER - Dakle, ovo je racija! Ukoliko budete sarađivali sve će brzo biti završeno! Đe gazda?
Gazda - Ja sam!
KER - Daj malo svetla u sali, hoću da vidim ovu omladinu gore, ako me razumeš.
Gej. Ukoliko ste onako građanin sveta pa volite taj izraz.
Peder. Ukoliko ste ponosni stanovnik brdovitog Balkana.
Lik koji voli da se spava u guzu na jeziku onih prvih.
Lik koji voli da se šuri u plinaru na jeziku ovih drugih.
Kako god da okreneš isto ti se 'vata.
Izraz je počeo da se koristi najviše posle filma Gospodar Prstenova, posle kog se i omasovio žanr epske fantastike i mase su prvi put videle kako izgledaju vilenjaci.
Plavi, nežne kože, flafičasti, feminizirani, baršunasti, gipki, ženskasti i koliko god da u nekoj sceni filma vilenjak surovo ubija horde neprijatelja, opet nekako sve to deluje pederski ili ako hoćete, gej i stvarno deluje kao fantastika.
Uvek kada se pojavi vilenjak u sceni nekako ga je lakše zamisliti kako vozi rolere nego kako tamani horde neprijatelja, a kada bi se dva muška vilenjaka poljubila, delovalo bi kao lezbo film.
Baš gej rasa.
Aragorn: Pogledaj ka istoku Legolase. Vatre se dižu. Sauronovo oko se okrenulo ka Gondoru.
Legolas: Da, ali pogledaj u zvezde i kakav divan kontrast baca svetlost od vatri na noćnom nebu.
Aragorn: Moramo se spremiti za krvavu bitku koja predstoji.
Legolas: Možda nam je ovo poslednji dan života znaš. Valjalo bi to iskoristiti.
Aragorn: Na šta ciljaš? Sa vama vilenjacima čovek nikada ne zna.
Legolas: Pa mislio sam malo, da pridržim tvoj mač, ako me razumeš.
Aragorn: Pa evo ti mač, ali koji će ti đavo kada imaš tvoj luk i strelu. I juče si tražio od Gimlija sekiru da držiš. Čudni ste vi vilenjaci skroz.
Legolas: Au bre koje ste vi svi sirovine idem da spavam. Daj mi onu veliku sveću tamo.
Aragorn: Evo ti sveća, šta se ljutiš odmah kao neka žena.
Potraga za atributima koji će opisati dejstvo rakije na mlad, napaćen organizam. Potrebno je konzumirati bar pola litre da bi se utvrdilo kojim putem će konzument krenuti i gde će završiti. Nešto kao teleport u zvezdanim stazama, ali mnogo savremenije.
- Pravili smo rakiju od maline. Pa, reko da probaš.
- A jesi ti to probao?
- Naravno.
- I kako baca?
- Paa, prvo kreneš da neviđeno lažeš, kao da si na pivu, a onda bi jebo. I to bi jebo što ni mrtav ne bi. Probudi u tebi taku neku ljubav ka svim akrepima ovog sveta da to nije normalno.
- A nisi agresivan?
- Ma jok. To u meni samo rubin pauer budi.
- Sipaj. Idem večeras kod brata i one njegove gadure. A tamo mi uvek nameštaju neke njene drugarice polovnjače.
-----------------------------------------------------------------------
- Crni čoveče šta ti bi?!
- A jebi ga. Nisam znao da ovogodišnja rakija tako baca. Ko je mogao da pretpostavi da će se jedno obično poslepodne završiti sa policijom.
