To je uglavnom neki mladji dečko ili devojka kojoj babe posle jurnjave za mestom dodaju Bus Plus kartice da im otkuca.
Autobus staje na početnoj stanici, jurnjava, gužva i guranje na vratima. Pored Bus Plus aparata stoji dečko od 17-18 godina, a onda ga babe dozivaju i pitaju da im otkuca kartu a on im otkucava karte iz kurtoazije.
Baba 1: Dečko, dečko da li možeš da mi otkucaš kartu molim te? Dečko: Ajde evo.
Baba 2: Dečko, dečko da li možeš i meni da otkucaš kartu molim te? Dečko: Ajde evo.
Baba 3: A meni? Dečko: Ma ajde bre baba ideš u kurac, ustani i sama otkucaj tu jebenu kartu.
Baba 1,2,3: Ufff, što je nekulturna ova omladina, u moje vreme su se poštovale starije osobe !
Publika na tribinama fudbalske utakmice koja histerično navija za omiljeni klub i na taj način mu pomaže da savlada protivnika. Ova fraza je toliko korišćena, da je dolazilo i do komičnih situacija. Jednom prilikom bokser posle meča izjavljuje: Hvala publici, bila je moj dvanaesti igrač.
...rečenica nadahnuta modernim tehnologijama koju "emancipovani internet djevojčurak" upućuje "onome koji je hakuje" kada joj ovaj u venerin breg stavi pišon-a...
Prvo što mi padne na pamet kada se upoznajem sa devojkom koja ima jedno od onih modernih imena.
- Ćao ja sam Lea, ovu su je moje drugarice Tea, Luna i Artemida a ova maWa sWatka čivavica u roze džemperčiću i patofnicama kajsija zlatno-žute boje koju nosi Tea je Milorad.
- Drago mi je devojke, ja sam Petar. Jao vidi ga Milorad, lep je, nema šta, prosto poželim da ga odnesem u Lipovac kog mog dede Milutina, znaš kakvu ima tamo da mu nađemo devojčicu, ima deda ženku nekog šumadijskog goniča pacova, zove se Lea, divno bi se slagali, i ona je lepa a ima isto tako dugačke šiške koje joj padaju preko očiju kao tvojoj drugarici Luni, tako se inače zvala Leina majka, zgazio je kamion prošle godine znaš..
