Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.
Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.
Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.
-Ćao, ja sam Anđehlija. -Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te. -Znam, tvoj ćele mi predaje engleski. -Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde? -Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako... -Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto? -Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis. -Hoćeš i pojesti nešto? -Molim?! -Ništa, ništa. Evo stiže.
Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.
-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas. -Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati". -Aha.. -Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene? -Joj, pa što? -Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore. -Joj, pa ne znam bili tela. -Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži. -Pa videću... -Dobro, vidi-pa mi javi...
Jedna od mnogih očiglednih tvrdnji iz Alana Forda koja svojom sadržinom izmesta zasmejava. Uz nju postoje i druge koje se uglavnom, kod onih koji su čitalu taj strip, koriste kad treba potencirati nešto jako očigledno a jako kontraverzno u datom trenutku. Dodatno, citirrane u prvom, hrvatskom prevodu, zvuče još zabavnije.
Rečenica kojom te pravi burazi teše kad nemoš' da dovršiš burek.
-Sto je Džoi u bedaku? -Ne pitaj Mile , sinoć nije mog'o burek da završi , u banani je potpuno. -Uf , gadno. Jeste ga barem tešili? -Naravski tebra , ali ništa. -E kurac.
Sasvim jasno, ne živi svaki dan kao da mu je poslednji. Daleko od toga. On se razvlači, on se oteže. On se kani. On je u jednom danu, ili u jednom mesecu, u stanju da ne uradi ništa, ili bar skoro ništa. On je danas ustao iz kreveta, nije se umio, ali je zato pišao! On se odmara, umoran je. Ili nije umoran, pa se ne odmara, možda samo tako izgleda. Normalan čovek bi se na njegovom mestu odavno ubio, ali on uopšte ne razume zašto bi se iko normalan ubio da je na njegovom mestu. On je prošle godine imao plan kako da preuredi svoju sobu: trebalo je da premesti fotelju pored prozora. Ali, on ne mari što ga nije ostvario. Sutra će, ili neki drugi dan, možda. Njegove godine tek dolaze, i on ih ima na pretek! On sigurno vuče korene sa Galapagosa, za podatke statističkog zavoda o prosečnom životnom veku u Srbiji on ne daje ni pišljiva boba.
- Rale, šta bi sa onom idejom da upišeš faks ove godine? - A? (:izgleda kao da češe jaja, ali ih ne češe, sutra će možda:) - Faks. Rekao si prošle godine da ćeš upisati nešto. - Mislio sam nešto, da. Moram prvo da usisam ovu kuću, vidi na šta liči ovo. - Da, trebao bi...
- Budi spreman, večeras idemo kod mog kuma na jedenje i pijenje. - A što, šta se desilo? - Pa ništa posebno... neki junoša delio pre 20 vekova flajere na trgu, bila valjda neka rasprodaja, deset božijih zapovesti po ceni pet... ta akcija se nije baš dopala glavnom baji u gradu, te ga je poslao da nahrani jadne gladne lavove... Eto... moj kum rešio da taj događaj sačuva od zaborava, bolećiv čovek, šta ćeš.
