„nećeš jebati“

Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.

OBoblakmatori · 1. dec 2010.💬 45794163

Uvođenje u svijet odraslih. U mom selu, muškarac si tek kad nešto prikolješ, a s obzirom na kultni status krmadi u našem narodu izbor je jednostavan. U Americi npr. ponosni otac svom sinu plati kurvu kad vrši inicijaciju u svijet odraslih. Jebi ga, kod nas su teška vremena, pa ako platiš da jebeš, nećeš da jedeš, a ti vidi jel' ti milije da ga umačeš koliko god, ili da cijelu zimu tvoji bližnji ršću čvarke i tove se slaninom.

Došao sam iz grada oko pola 6 ujutro, pomalo i pod saugom, tiho, i da nisam srušio fiksni telefon, gotovo nečujno sam se ušunjao u svoju sobu. Svukao lagano odjeću i taman kad sam se , onako, u gaćama spremio da uskočim u krevet, iza leđa sam čuo riječi: „Dobro je da si ustao na vrijeme, voda vri idemo klati, 'ajde!“

Okrenuo sam se, i vidio sjenku kako drži sablju dimiskiju, a grč na mom licu govorio je: „Nemoj mene matere ti!“. Malo sam razabrao u polumraku i prepozao ćaću koji je opet prepoznao da sam ja pijan k'o letva: „A jebem ti sunce alkoholičarsko, pa jesi makar danas mogao trijezan doći, polazi ako ne želiš da tebe vješam na čengele. MRŠ!“

Krmak je bio neobično jak. Čak je i moj otac, prirodno jak čovjek, morao nekoliko puta da ga ošine dok napokon nije ukrstio očima i pao. Dao mi je nož u ruke i znak očima, te uhvatio krmka za zadnje noge. Znao sam šta mi valja činiti, samo objektivna situacija mi nije išla na ruku. Svinja me bacala na sve strane kad sam počeo da je koljem, ko da sam na rodeu...

-„A JEBEM TI NED'LJU NE KOLJEŠ POLARNOG MEĐEDA, DAJ NOŽ I 'VATAJ ZA ZADNJE NOGE!“

Nažalost ni ova kombinacija nije urodila plodom pa je stari zab'o kolac i za njega sapeo zadnje noge krmka i tek tada ga likvidirao.

Svalili smo ga u korito i počeli da ga šurimo. Ćutke. Razočarani mojom brukom. Vidjevši mene kako se prenemažem dok šurim svinju stari je rezignirano konstatovao: „E moj sine, krmak je i sad življi od tebe. Ma , tačno mi dođe da sad i tebe ošurim sa njim.“ Podigli smo ga na čengele, što je malo odobrovoljilo ćaću kad je vidio veličinu krmka pa je zadovoljno, spenkujući ga po butkicama, izjavio: “ Vide ga sine, k'o Nađa Komaneči!“.

Zapao me je nezahvalan zadatak da izvadim drob. Sunce ti jebem pa u njemu je bilo više govana nego u kompletnom nevladinom sektoru. Kilometar crijeva. Dok sam slušao didovo pripovjedanje kako su oni kao klinci naduvavali mijur pa se loptali, malo sam nožem prokin'o drob. Na skali od 1 do 10, smrdilo je kao Bebi Dol. Sanirao sam to nekako i saprao izmet.

Poslije toga nije bilo više delikatnih poslova, čvarci, ladetina... Dodouše malo je bilo rizično sa čvarcima jer sam bio pijan pa je mati oblijetala oko mene bojeci se da se ne skram u kazan.

Eto sad sam propustio priliku ali već iduće sedmice mi je popravni, kod rođaka koljemo. Valjda ću učiniti ćaću ponosnim.

MRmrljo · 19. nov 2012.💬 4143855