Izjava koji ljudi koriste kada su u žešćoj depresiji, drame i presrećni su što su našli pogodnog krivca za svoje trenutno stanje. Naravno, psihološkim metodama i svojom nepristrasnom procenom izrovarili su taj trn u oku, kamen u cipeli, a ti sediš i slušaš ih. A da li znaju da li bi sve bilo drugačije? Nemaju pojma.
Čas fizičkog, suncem obasjana sala, lenjost i namćorluk pribijaju me za klupu. Mislim kako me je trenutno za sve briga. Mislim da bih mogla i da se okanem svoje uloge psihijatra svim ovim bićima ovde. Ali, ipak, jedna od mojih najboljih drugarica sedi pored mene i ona bi zapravo da priča, raspravlja, razglaba o svojim sopstvenim problemima. Još jednom moram da ostavim sebe po strani.
Ne znam kada je sve počelo, ali mislim negde usred lenje rasprave o tome da li ćemo ili nećemo ostati babe usedelice. Ona se rastužuje i počinje samrtnički: -A ja moram da smršam...tako sam debela...-
-Nisi, daj, šta lupaš...pa ti si super ispala!-
Ali ipak, ona počinje da plače. Mislim se koj' me moj terao da skrećem na ovu temu i šta sad, pobogu, da kažem.
-Znam da ovo ne bi trebalo da kažem...znam da ovo više nikada neću reći, ali mrzim sebe...-
I upravo tada, kada moj mozak dolazi do pucanja od svih besmislenih stvari u ovom životu, i dok se slatko pegavo lice užasno unakarađivalo prostim ženskim kompleksima, dodaje i dokosurava me: -Mislim da, osećam da...da bi sve bilo drugačije...sve bi bilo drugačije...-
STANI.
Sve bi bilo drugačije? Sve bi bilo drugačije da imaš 5 kila manje? Da, to bi sve promenilo!
A da probamo ovako: Sve bi bilo drugačije da sam visoka plavuša koja se bavi gimnastikom!
Sve bi bilo drugačije da 6. aprila nisi pio ona sranja i lajao previše.
Sve bi bilo drugačije da su vanzemaljci sišli odnekud i pobili krasnu nam vrstu.
I sve bi bilo drugačije da smo u EU.
Sve bi bilo drugačije da je Zemlja četvrta planeta sunčevog sistema.
Niko to ne zna. Ni oni koji provode sate čangrljajući po svojim sitnim problemima, kačeći se za mrvice sečanja koje ispadaju odasvuda, zamišljajući sebe kao nesrećnike koji su, greškom sudbine, izgubili njima namenjenu blistavost i sjaj. Previše sam vremena provodila baveći se ovakvim stvarima.
Svi oni koji misle da bi sve moglo biti drugačije, mogli bi da mrdnu svoje dupe i urade nešto povodom toga.
Iako za filozofa predstavlja izuzetno komplikovan i diskutabilan pojam oko kog treba upotrebiti najveće hermeneutičke napore ne bi li se dalo kakvo određenje ovog pojma, dlakav "po sebi" je prosto čovek koji ima kvantitavno veliku količinu dlaka po svom telu.
IT naočari imaju radnici u IT industriji. Što su na višoj poziciji, pogled na ostatak sveta im je više iskrivljen i jednostavno nemaju pojma s čime se susreću radnici u maltene svakoj drugoj branši. Čak nije u pitanju raskorak u vezi mesečnih primanja, nego u pravilima radnog mesta.
- Jovan Lemur Subotić (22) - grafički dizajner.
Jovan pizdi jer mora jednom mesečno zapravo doći u ured, umesto da radi s plaže. Čak ni najnoviji Mekbuk od 7 somova evra koji mu je firma poklonila ne može potisnuti misao da je to čisto robovlasništvo. Eh da je barem konobar, kao njegov drug Stevan. Fin posao, nema stresa. Samo bakšiš, kokteli i karanje pičaka posle fajrunta. Šalje poruku Stefanu da uzme mesec-dva slobodnih dana, pa da obađu malo Vijetnam i karaju nešto kosooko za promenu.
- Stevan (27) - konobar
Stevan radi sedmu godinu zaredom bez dana odmora. Kada dođe sezona terasa, Stevan smrša 20 kila u tri meseca jer jedan konobar pokriva 20 stolova. Naravno, on i čisti kafić ujutro i naveče, te ponekad skokne gazdi po burek i uplati mu tiket. Ponekad prespava u kafiću jer nema kad kući otići. Vidio poruku od Jovana, poslao ga u kurac i natočio još jedan dupli vinjak. Sebi, naravno.
Aj otmemo penzosima od penzije pa pomognemo fijat da proda 20,000 punta, možda onda pristanu da dođu pa ispadne da nismo baš sve lagali pred izbore, a? Aj, a kolko treba da otmemo? Nem pojma valjda zna Mladja.
mladja: Prosečna penzija je 200 evra, skinemo im po 10% to je na milion i trista hiljda penzionera 1,300,000x20=26,000,000 evra. Za svaki punto šibnemo fijatu po 1000 to je 20,000,000 evra, jebote ostaje nam 6M evra, koji sam kralj.
Relativno nova vrsta keksa, intenzivno promovisana ovih dana. U početku se u reklami išlo na kartu perverznosti, tako da je Beograd danima bio pun bilborda* , a malo ko je imao pojma za šta su...iako je, bez sumnje, to ljude interesovalo...nije ni čudo:
*Natpisi na bilbordima:
Da li biste vi to probali ujutru?
Da li biste vi to probali pod tušem?
Da li biste vi to probali na ulici?
To je ono što postaneš kad se zaljubiš i skuvaš kafu sa solju umesto šećerom, obučeš dve različite čarape, skineš Titanik sa torrenta i zoveš sestru da gledate zajedno, primiš pet golova od ŠNJ tima u PES-u i još se zezaš na taj račun, kad pojma nemaš šta se pričalo pola večeri u društvu jer su ti misli bile boga pitaj gde.
To je, takođe, titula koju ti majka prilepi kad okineš godinu, u pokušaju da te sačuva od razjarenog ćaleta.
Kad se desi ono što biti ne može, ne želiš, ne treba i nemaš pojma kako se to desilo ali jbg. I da, osnova je da si odgovoran za ovo što je posledica tog dejstva.
Da Vam pojasnim, uživaćete:
Imam druga Turčina, išao on put Sarajeva, tj razmjenu poslovnu na mjesec dana i pita me: kako brate da da smuvam Bosanke?
Ja tu kao masa svega znam sad da mu pomognem, ja jebač jaki.
I ja mu velim idi tom baščaršijom i pokazuj pasoš i viči masa - Instambul man, Turkej, i bude masa seksa i orala minimum. Možda i braka.
On me zove kroz par dan: Brate moj, mač pusi, hvala, hvala. Ti Bog bla bla bla... Ja ono kao u neveri, ništa brate...
Za dva dana zove, ženi se veli za neku ribu lijepu šalje slike... ja nevera.
Onda dodaje ostaje kaže, još dvajes dana...ja pogubljen opet nevera...
zove nakon 20 dana i kaže kasni joj jbg...
a ja samo: AU, BRATE...
Onda mu ja jedno veče velim: Samo joj dok spava viči na uvo Sre bre nica i ona te ostavi na mir...
I na kraju
Bila lažna uzbuna
LSD je uzeo
pa je u WC tripovao
I tri dana se slavilo
Što se nije 'otatilo'.
I on mi kaže: Hvala za magične riječi da se očisti devojka.
AU, BRATE...
Rečenica koja izgleda kao paradoks, ali nije.
Zapravo govori o tome da je nekad bolje ostati nem i praviti se da pojma nemate o čemu se zapravo radi, i tako sebe izvučete iz neke situacije, bilo da se radi o nekoj opasnoj ili po vas, dosadnoj.
kad god ga pitas,on nije ucio,nema pojma ni o cemu,bas ga briga za skolu,gotovo da se hvali kako nista ne uci...kad na kraju:
-kako si prosao?
-ma onako...nije nesto... fale mi 2 ocene za 5.00
Nekada dobar režiser, danas dobra ovca. Uz to je i dobar grobar: sahranio je Brus Vilisa, a da ovaj jadnik nema pojma da je umro. Odličan je i kao detektiv: pronalazi po mišijim rupama političare koji rade, i privodi ih na nerad svom ovnu predvodniku.
