Izraz koji koristimo za opisivanje ponašanja moderne wannabe mačkice, tigrice ili neke druge životinje, a koja je ništa drugo no uobražena klinka koja tripuje ribu.
Proces uribljavanja kreće kada gore pomenuta osoba počne da:
2. nosi: air max patike, pufnice i ostale prateće sitnice, marame, majice i helanke sa printovima leoparda, zebre i ostalih mačaka.
3. ponaša se: kao da joj je ćale Bill Gates, ogovara koga stigne, muva sve redom, iskorišćava drugarice, muva se svuda samo da bi bila primećena.
4. ne može da živi bez: Svojih B.F.F mačkica, pudera, sjaja za usne i ogledala, po nekog dečka, zavisi samo koliko joj se sviđa (u slučaju da su zajedno više od 3 dana, mnogo ga voli i on je čovek njenog života).
5. Na Facebook-u: počinje sa objavljivanjem slika iz kupatila/Vc-a itd, obavezno se pući, izbacuje sise i dupe, svakoj drugarici barem po tri puta dnevno na zidu napiše kako je voli najviše i kako ne može da živi bez nje, ako nema stalnu vezu svakog dana će joj status veze biti drugačiji, u imenu, statusima i ostalog nema ni traga Srbskom pravopisu...
Svako od nas je, još u ranom detinjstvu, imao nekog debelog ironičnog ortaka koji se u sve razumeo, sve radio bolje od drugih. Ipak, ponajviše je od svih odskakao u lupanju čvrgi. Iz jasnog i opisanog razloga, to mu je bilo najdraže.
- O, pa gde si Bole!? 'Ajde dođi na par čvrgi! - Aha, pa da me ubiješ posle i da me keva opet smara u koju sam se letvu zabio! - Dođi bre, daću ti tri metkića.
Tu se jadni Bole, znajući šta ga čeka, ipak odluči da proda veru za večeru, u ovom slučaju bol za metkiće i pristade na lupanje serije čvrgi.
- Evo jedne klasične. - Pff ja se usr'o, a ovo ni ne boli! (kobna greška) - Ne boli!? Sad će jedna macola! - A bre! Jesi zdrav!? - Pa ti reče da ne boli. Nego namesti se za jajaru. Zna Bole kako se namešta za jajarče. U bre, ljubim te u glavu, stvorena je za čvrge! - Aaaaaaaaaaa! Konjino, šta si zapeo!? - Dodži, dodži sad na munju! - Ne, nemoj munju, majke ti! - DODžI! - AAAAAAAAAAAAAAAA! AAAAAAAAAAA! - Evo sad još jedna za kraj i dobijaš metkiće. Ova je nova. - Nova? Kako nova? E, bre! Čekaj malo, nismo se tako dogovorili. Daj, brate, nemoj da se šališ, sklanjaj taj čekić od mene!!!
Urbani koktel-podrig u nastajanju, nastao kalemljenjem imenice "zlo" i prideva "loše", koji bi ubuduće komotno mogao da zameni iste u kontekstu odgovarajućeg razgovora sa bacanje pegle/mučnina tematikom i, generalno, kod osećaja opšte uzdrmanosti imunog sistema nasumičnog subjekta-korisnika.
"Zloše mi". I ovako kad ga pročitaš ubogog, u običnoj (pri)prostoj rečenici, ne možeš da se otmeš utisku da je postignut nedvosmisleni efekat na sagovornika od prekoputa, pa i da on još sto puta posle toga nastavi s insistiranjem "da cirnete po još koje" ili "da im fali još jedan za aračkinje-baračkinje, u balonu". Jebote.
- Tebra, daj griz jean... - Evo ti cela pljeka, brate, nešto mi zloše odjednom... - Što, jebote, dobra pljeka, hehe...:mljac, mljac: - Ma ne znam, bre, al' 'naš kako mi se baca pegla sad, ne znam šta mi je... - Da nisi trudan, brate, hehe...:mljac, mljac: - Hmm...A da, jebote! Podsetili me kečap i ljutenica na menstruaciju, koji mi kurac da ih uopšte stavljam unutra!? - Puši kurac.
-----------------------------------
- Na šta se žalite, mladiću? - Pa, ono, doktorka, neam pojma...sve mi nešto čudno kad gleam, 'nači, taj neki generalni osećaj zlošane, 'nači, ne znam kako da vam objasnim, hehe... - Hmm...A da nismo mi konzumirali neke opijate, mm, mladiću? Neke opijate da nismo konzumirali, pa kombinovali sa nekim alkoholom, pa sad to pravi rusvaj po našem telu, mm, mladiću? - Pa, ono, doco - ja ne znam šta ste VI cepali, ali sve ovo što se pomenuli zvuči do jaaaja poznato u MOM slučaju, hehe...uf...
Ako imalo držiš do sebe i smatraš se pravim domaćinom i patriotom, posećuješ manifestacije poput vašara. Ako ne, prvo moraš da shvatiš šta je to vašar, panađur, kirbaj ili kako se to već zove u tvom selu. Tvoje selo nema vašar? Dabogda đecu za laktove vodili. Ne, vašar nije lep narodni običaj i mesto gde je poželjno povesti celu familiju kao da idete na Dejvis kup u Arenu, obučeni u odeću za slavu. Bar ne poslednjih dezdvaes godina. Jer to više nije više benigno i bezazleno okupljanje pripadnika jedne etničke skupine u porti pravoslavne crkve gde se vrši trgovina bozom, liciderskim srcima i, da je sreće, tamnoputim robljem. Pa dobro, možda jeste, ali do ranih popodnevnih časova dok se ne sjate divlje horde malinara i drvoseča. Hardkor momaka. Onda nema mesta zajebanciji - kući, namiri stoku, slagalica pa Aranđel. Upravo ta ekipa je bitna za ovu priču jer se ovde priča o šatri, nezaobilaznom elementu takvih hepeninga. Šta je šatra? Šatra je ugostiteljski objekat u kome te konobar pita "Štaćeš" umesto "Izvolte". U očima nekog arhitekte jako jednostavan, prost kao i naš čovek, domaćin. Veliko parče cerade sa nekoliko šipki koje služe kao noseća konstrukcija i hladnjačom iza. Ne šator. Tako kažu pederi. U šatri stolovi. Ali ne kao kad je svadba ili nekada davno ispraćaj. Bitan je raspored stolova, jer u ovom slučaju stolovi nisu spojeni, već svaki stoji za sebe. Na porodičnom veselju pod šatrom sede ljudi bliski, međusobno voljeni. Na vašaru je druga stvar, ni sa kim ne deliš simpatije i svakoga gledaš kao svog potencijalnog ubicu, a sa svojim ubicom ne sediš za istim stolom osim ako si za to potpisao kod matičara. Drugi bitan element pod šatrom je bend koji u svom imenu ima reč bend sa ženskim vokalnim solistom koja nije prošla audiciju za Zvezde Granda, već je oterana sa pozornice posle prve strofe. Dakle, užasne vokalne sposobnosti. Ako ti ne valja, idi u neki fensi restoran pa slušaj Oliveru Ćehu ili tako te skuplje kurve. I treći, najbitniji element bez koga bi vašari nestali brzo poput polovina kuvanih jaja na ovalu sa predjelom - gogo sekulić igračice. Gospođice bez novaca, srama i receptora za hladnoću u koži (ili kako se to već zove) jer odlično podnose sve vremenske uslove oskudno obučene, kao da su pile antifriz. E, one su te koje su ključne za ovo pisanije. Ako si ikad bio u takvom ugostiteljskom objektu, (mogo si da preskočiš dovde jer sam objašnjavao ovim urbanima šta i kako) sigurno si primetio jednu pojavu koja mene izuzetno iritira, a viđa se iznova i iznova. Dakle, neke skupine ljudi koji stoje na ulazu u gorepomenuti objekat. Da te podsetim, kucaj "rumski vasar 3 decembar i rumske mesalice" u jutjubu. Da se ne mučiš, jer znam kakva si lenština, evo ti link. E sad, kakvi su to ljudi? Kao što vidiš, određene starosne dobi, obično adolescenti. Momci iz ruralnih područja, sa soma kinti u džepu, doniranih od strane roditelja uz reči "Evo sine provedi se nađi neku žensku prcaj tako sam ja kad sam bio mlad a i posle malo jebiga nemoj reći majci". Obučeni u pazarske farmerke i ariljske dukseve i bodi majice. Sa tribalima. U oba ušesa minđuše sa cirkonima, u kosi onaj gel Maksi rozi, na parkingu ostavljen kineski skuter. Sa tribalima. Pošli su sa mišlju "Ajmo malo, biće pički, jebiga." Nijednoj nisu prišli, nemaju nikakvu žvaku i jednostavno numeju. Onda se sete: majku mu jebem ima tamo podšatrom kod Škempa nekih fuksi što igraju i daju pičke odma, samo jedva čekaju da im priđe nešto skurcem, to bre sve Vendi do Vendija. Dođu pred šatru, a tamo već nešto čeka dvadesetak istih takvih paćenika. Skontaju da je valjda skupo piće, a fulje još skuplje. Đeš davati 200 dinara za pivo kad ima za šeset ispred Mečkine prodavnice. Prepuštaš pipkanje užeglih, znojavih spojlera koji se tresu na telu neostvarene frizerke, profesorke sociologije ili radnice u metaloglodačkoj industriji matorim neženjama, malinarima i drvosečama kao i lokalnim švercerima dok šatra zvrji poluprazna. Kiselo grožđe, jebiga.
Ne budi lik koji stoji na ulazu, uđi unutra, ispipaj genitalije raspale igračice i gazdine žene. Pobij se, završi u nekom kanalu sa ranama od krampa. Ne budi prosečan Srbin koji je ostao bez muda pod uticajem judeomasonskih pedera sa V92 jer ćemo svi jednog dana žaliti što nam se nemož dić kurac i što Hrvati bolje jebu.
Lik koji je u lokalnoj teretani nagomilavao masu.Inteligentnog goveđeg pogleda... Ovakvi likovi veruju da će ako nabiju dovoljno mase postati besmrtni. Ta besmrtnost se ogleda u tome da on može da prebije sve ljude normalne građe. Količina sirovog mesišta na njegovom debelom vratu ili potiljku, odbija bilijarske štapove,pesnice i kamenje, a u izuzetnim slučajevima i metke. Veruju da je to vrhovni stadijum neprejebivosti(neprejebiv sam po sebi). Skrštenih ruku i sa nadmenim kezom gleda sve likove sitnije od njega. Nije mu jasno kako je moguće da te ribe vole mršave likove(po njegovim merilima).Ali on je samozadovoljan. Jer je shvatio da on ima moć. On odlučuje ko će ući, a ko ne...Nesrećnici koji plaćaju ufur u klub, moraće da polože test KULOSTI(koliko je neka riba ili lik kul po njegovim merilima) da bi ušli. Specijalitet mu je da neku sisatu ribu propusti uz bezobrazan kez, a njenog pratioca ostavi na vratima plašeći ga šta je ``bilo šabane`` pogledom.To je lik koji se nalazi u kasnim dvadesetim ili kasnim tridesetim, nosi spitfajerku i ima kockastu ćelavu glavu (nije mu jasno zašto ljudi uopšte gaje kosu) Ćale mu je najverovatnije bio pandur, vojno lice ili samo jedan pijanac koji ga je mlatio nekom kaiščinom(sa kojim je ćaletov deda prešao Albaniju,a ćaletov ćale se obesio kada su ga u Komunističkoj partiji proglasili za jeretika).U svakom slučaju ćale mu je bio ružan džukac koji ga je maltretirao, i hteo je da ovim metodom od sina napravi još ružnijeg i glupljeg džukca. Kako je mali oduvek bio svestan svoje ružnoće i gluposti, morao je da ulaže u sebe.A mnogo je teško od ružnog i glupog napraviti lepog i pametnog.Ali masu, masu je moguće napraviti, ako redovno jedeš i treniraš.Ideja ``živim sporo i hranim se teško`` uspeva kod slonova i nosoroga a može i kod ljudi uz dobar izbor proteina i steroida.I sada kada je njegova evolucija od običnog šabana došla do Sivonje(što ću drugom prilikom definisati) on oseća da ima-moć. Šiša se na ćelavo da bi sakrio da mu je kosa na temenu retka od hemije koju je pio, oblači navatiranu spitfajerku da bi izgledao još veće i opasnije, a kod kuće gaji pit bula koga maltretira jer ga sprema za borbe.(naslednika još nije napravio pa zato od kera pravi mašinu za ubijanje)
komunikacija ovakvog lika sa ortakom:
A: -E, ajmo na fudbal!
B: -Ne mogu, ako trčim onda gubim masu...
komunikacija ovakvog lika sa posetiocem njegovog kluba:
-E, molim te torima, aj me pusti u klub samo da vidim kakve su ribe unutra, da znam da li da uvodim ekipu ili ne...
-Ne može bre. Aj pali! Nije ti ovo butik pa da gledaš!
(ili, ako je dobroćudniji, što je retkost) -Može, al` nemo` da te Ja tražim!(preteći uperuje kažiprst)
Jednostavan odgovor, pri tome i način da se obustavi diskusija materije koju ne poznajete dovoljno - uopšte.
Pr. 1 (Studenti potpuno različitih proseka)
A: ...ipak, ubrzo je postalo jasno da crnjenje pločice nema nikakve veze sa fosforoscencijom jer je ona crnela kada je mineral držan u mraku. Takođe ne-fosforoscentne soli uranijuma pa i metalski uranijum su pocrnjivali pločicu. Bilo je jasno da post....
B: Tako ti je to.
Pr. 2 (Doktori različitih pogleda na život)
A: Doktore, ja sam pomalo istraživao povodom ove moje operacije. U lečenju stenozantno-okluzivnih segmentnih lezija u bolesti koronarnih arterija primenjuju se perkutana transluminalna angioplastika sa ili bez ugradnje stenta. Jedna od glavnih dilema prethodnih godina bila je: Da li primeniti balon angioplastiku ili perkutanu transluminalnu koronarnu angioplastiku sa ugradnjom stenta?
B: Tako ti je to.
Pr. 3 (Likovi potpuno različitih seksualnih iskustava - i bez njih)
A: I matori, ja polako brus, hop...pa polako tangice dole, i onda gol u 25. minutu. I sve je bilo mirno, i onda ja izgleda pogodim G-tačku, ona u delirijumu, jel' se i tebi dešavalo?
B: Tako ti je to.
P.S. U slučaju da se diskusija nastavi i posle ovog odgovora, improvizujte. O indikacijama, merama opreza i neželjenim dejstvima, posavetujte se u rubrici 'definicije'.
Pojava česta kao rupe na putu od Pojata do Paraćina, samo bez logičnog objašnjenja ŠTO? Pretpostavka je da je to samo čudan splet okolnosti koji se, doduše, mnogo često ponavlja, mada postoje i mišljenja da je to dugogodišnja praksa vragolastog nordijskog boga klađenja, Maksbeta, koji eto voli da se poigra ionako oštećenim centralnim nervnim sistemom igrača na sreću . Oprem čega se ovde radi?
Po nekom nepisanom pravilu, duduk koji ne pravi razliku između rumunskih osmoligaša i timova iz Premijer lige uvek uzima pare na prvo klađenje. To se može objasniti jednostavno userom (ili početničkom srećom, ako se služite rečnikom prilagođenim scenariju Siniše Pavića). I to je okej, usere čoveka, šta da se radi. Međutim, ono što je srž ovog problema je deduktivni metod kojim se vrši odabir parova i tipa klađenja. Milozvučnost, eci-peci-pec, poljuljane patrijarhalne vrednosti u predgrađu Donjecka – sve ovo može predstavljati kriterijum biranja keca, iksa, ili dvojke. Jebemliga kako, ali kriterijum se često pokaže uspešnim. Bar taj put.
- Je l' ideš? - Čekaj tiket da sastavim. - Ae, bre, jebo te tiket, ionako nikad ne prođeš. - Sačekaj minut. - Nc, ionako ćeš da padneš. Pošto si glup, ekekeke. - Puši kurac, sačekaj čas. Sedi tu. - Ae, ae... U stvari, daj 'vamo tu listu, sad ćeš da vidiš kako se igraju ta govna. - Haha, ajde, nauči me 'leba ti. - Ozbiljno ti kažem, daj ovamo da napišem tu kec, dvojka, trojka, manja-veća. - Ti da uplatiš tiket? Ti nisi pogledao dve tekme u životu. Mislio si da je ser Aleks Ferguson vitez okruglog stola. Šta ćeš ti da uplatiš koj kurac? :kez: - Pa dobro, pazi, ti pratiš svaki dan, pa opet nikad ništa ne uradiš. Ne seri mnogo nego daj tu listu. - Njenjenje... Drži! ... - Da vidimo, da vidimo, da vidimo... Majčica Roljsija! Slavьsя, Otečestvo naše svobodnoe... Zenit – Rubin Kazan. Šta je ovo, krv ti jebem?! Kazan, hehe. Tu se peče rakija. Dvojka. - E, nemoj da bacaš pare, molim te. Kakva dvojka na Rubin, pa je l' znaš ko je Zenit? - Ne znam, a da ti pravo kažem, puca mi i močuga za njih. Dvojka. Idemo dalje... Šta je ovo? Engleska. Može Engleska. Mančester, to ništa, Aston Vila... Opa, Svansea. - Svonsi. - Znam konju. Labud, labudova pesma, labudovo jezero, ružno pače... Moj bijeli labude, kad me jednom ne budeeeeeee... Kec. - Nemoj, brate, to da stavljaš, oni prošlu dobili u gostima 5-0, ne mogu opet, nije Vest H... - Pet nula! Opa, oni znači najbolji na svetu, hehe. Šta je ovo jedan crta jedan? - Da vode na poluvremenu i da pobede na kraju. - Pa to će i da stavimo. Op, Svonsi. - Eee... - Idemo dalje... Nemačka, uuuu Švabe. Da vidimo šta je ovo... Ajntraht Frankfurt. Hehe, tamo mi stric živi. Radi u nekoj sprotskoj sali, čisti đubar. Ajntraaaaaht, jedinica. Hehe, Švabe, mamu im jebem. - Protiv Leverkuzena? Daj bre... - Ništa se ti ne sekiraj. Čekaj još nešto da nađem... Italija, to ništa, Žabari prokleti... Francuzi isto... Evo ga, Španija. Betis – Rauo Valekano. Ko im dade ovo ime, ooo Prokleta Jerino! - Rajo Valjekano. - Rajo? Ringe ringe Rajo, poližeš mi JAJO! Hehe. Dvojka. - ... - Dobrooo, to je to. Kolko ima ovde ako uplatim za 50 gengi? - Ima oko desetak soma. - Odlično. Na, uplati mi to. ... Iste te večeri, na uplatnom mestu će se vršiti isplata, a sa pulta će se čuti ushićeni povici tipa - Brate, si vido što sam ubo kintu! Međutim, ushićeni će u devedeset posto slučajeva i sutra u kladionicu, s tim što uveče neće biti isplate. U najboljem slučaju, vratiće se u kladžu još možda par puta u životu. U najgorem, vraćaće se svakog dana.
Široj javnosti poznat kao glavni lik u avanturističkom TV serijalu "Lov i ribolov" odnosno kasnije "Sasvim prirodno". Ovaj mladi avanturista obilazi pola sveta, sve preko Volge, kroz tundre Sibira na gusenicama tenka... Pa kroz Kirgiziju duž puta narko dilera do Turkmenistana tragajući za nečim egzotičnim za svoju udicu ili ređe nišan lovačke puške. I tako sa grupom svojih pratilaca mongolske puti i nikad viđenim kamermanom pokušava da preživi.
Ovaj buntovnik je obišao razne predele a kasnije u malo da dođe do samog severnog pola (nedostajalo mu je tridesetak hiljada evra). Iako i dalje pun avanturističkog duha, u poznijim godinama sve ređe obilazi instrane predele i svoj put usmerava ka domaćim terenima. Ta promena se jednostavno objašnjava manjkom budžeta RTS-a, jer se sve više ljudi odlučuje za neplaćanje pretplate zbog nezadovoljstva u vezi sa stalnim repriziranjem domaćih serija.
Joca obilazi i izveštava iz najlepših predela naše zemlje, a tu je i njegov verni pas Mange koji će ga zaštititi u slučaju napada stvorenja nečasnog porekla, kao što su: vampiri, vile... Iscrpljen od napornog puta, ne uzdržava se gostoprimstva lokalnih seljaka i uz dobru trpezu nikad ne odbije ni brojne poklone koji će bez problema stati u njegov novi Tojata pikap.
Jovan Memedović je čovek koji je uspeo da ostane živ čak četiri dana u Srpskoj divljini, u dolinama surove reke Drine i nemilosrdnim predelima planine Tara, jedući samo šumske jagode i bobice, spavajući po pećinama u divljini. Da, uspeo je da preživi... i pored jake diareje. Zato je zasluženo dobio nadimak: Srpski Ber Grils.
Ovog čoveka mnogi pamte i kao izuzetnog poznavatelja Fudbala i Košarke, te nije čudo da je RTS sa svojim skromnim budžetom uspeo da ga pošalje, ovaj put u južnije delove planete: na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2010 u Južnoj Africi, odakle je zajedno sa egzotičnim crnkinjama i kolegom Šarencem prenosio utakmice.
I pored svojih godina, ovaj avanturista iako nezavidne kilaže zadobijene tokom boravka u Vojvođanskim selima Srema i Banata, jedući kulene, slanine, kobasice i druge specijalitete, kao i tokom posete proplancima južne Srbije uživajući u njihovim brojnim jelima sve od pršute do domaćeg sira, on i dan danas verno izveštava iz svih delova zemlje opeemljen dugim vunenim gaćama za prevenciju prostate i moli Boga da ponovo vrate pretplatu ne bi li opet posetio braću sa Istoka, a ternutno pregovara sa Sinišom Pavićem o nastavku serijala Bela Lađa, i neprekidno moli Lana da se vrati u ulogu Šojića.
S namerom si došao u veliki grad. I Šaban je, ali on verovatno nije ni upisao faks, a ne završio. Ajde dobro, ti si ga upisao. Mislio si da će posle prijemnog sve biti kul u životu, kad ono međutim kurac!
Kažu da je student onaj ko padne i ko položi ispit. Ovo prvo ti neće biti problem, dok za drugo trebaš malo oznojiti muda, jer pored izlazaka, napijanja, drogiranja, spavanja na klupi i mnogo toga od tebe traže i da učiš ponekad. Zamisli! Ne brini, tu vražiju rabotu možeš nekad i da preskočiš i da se snađeš na adekvatan način.
- Dođi na ispit neobrijan i nepodšišan, a nemoj se kupati bar dve nedelje pre toga. Nek ti se čarape zalepe za tabane, štroka nek se nahvata ispod pazuha, a po bradi mahovina (devojke nek furaju dlake na nogama i masne brkove). Kad sedneš ispred profe, oslepeće u momentu što ti daje prednost da izvadiš knjigu i sve izdeklamuješ od reči do reči. Ako je profa tvrd orah pa ovo ne prođe, do sledećeg roka ništa nemoj raditi na sebi. Znači kupanja bez, brijač baci. Jednom će morati podleći povredama, a ti ćeš imati ocenu i potpis u indeksu.
- Ako si na nekom prirodnjačkom faksu tipa elektrotehnike gde je 99% studenata muškog pola, a onaj 1% čini nedefinisani rod, pred profom spomeni da si sinoć bio sa ženskom. Da, ŽENSKOM! Shvatiće da si svestrana ličnost jer pored tako teškog fakulteta nalaziš vremena i načina da i devojku imaš. Biće srećan zbog tebe jer on to nikad nije uspeo, prolaznu ocenu ćeš dobiti, a bogami i neku višu, što da ne! I to bez odgovaranja. Oduži mu se, nek ti da adresu, a sutradan mu pošalji kurvu na gajbu.
- Nabavi nekako 50 evra. Može i lažnih. Stavi ih u indeks. Kad sedneš ispred profe i kad ti uzme i otvori isti, videće veselu novčanicu koja će mu izmamiti osmeh na licu. Nonšalantno će prebaciti stranu i upisati šesticu k'o kuću. Posle toga mu se obrati, ali i obrati pažnju da svi čuju: "Izvinite, ispalo mi je negde 50 evra kod vašeg stola, to mi je za stan". Zbuniće se jadnik, moraće da ti ih vrati. Imaćeš i ocenu u indeksu i 50 evra. NAPOMENA: Obraćanje sledi tek pošto ti upiše ocenu i vrati indeks.
- Reci da ti religija ne dopušta učenje gradiva iz njegovog predmeta, fazon protivi se načelima. Kad te pita koja je religija, izmisli neku iz pičke materine, za koju nikad nije čuo (Maradonina crkva, crkva Svetog Pantele, pokret Radeta Lackovića). Bolje i da te pusti nego da ga dekan napušava jajima.
- Idi na kartu jadnika. Ništa nemaš, niko te ne voli, emo si. Ćale ti je jedva izvukao živu glavu iz rudnika u Čileu (!!!), keva nigde ne radi, živite od babine penzije. Reci da ti još ovaj ispit fali za budžet (nemaš ni uslov za uslov, a ne za budžet). Ako ne uspe, na sledeći rok dođi u crnom, jadne bakice više nema, a ni njene penzije. U slučaju da ti ponudi pozajmicu para, uzmi ih, promeni u evre i zajebi ga kao dva koraka iznad.
- Iskoristi gužvu i zbunjenost. Dok neko odgovara, uleti do profe i reci da si u prošlom roku položio, samo si zaboravio indeks, ostala je formalna stvar upisa ocene. Možda je senilan i pogubljen. NAPOMENA: Ovo radi kad skontaš da je ispred njega dugonoga plavuša u miniću i bez brusa, to će dati plus na njegov pogub jer će buljiti u sisurde i guzove. Pis of kejk, nikad lakše položeno.
Ako kojim slučajem ne možeš da budeš neuredan, vodiš do higijene, ne možeš nikako da nabaviš 50 evra, nisi iskorištavač situacije ili si religiozan do zla Boga, batali sve ovo. Tad iz sobe izbaci krevet, nek samo radni sto ostane. Baci modem za net kroz prozor, isključi kablovsku i mobilni, devojci reci da nema razmene telesnih tečnosti na određeni period, a drugove slaži da si dobio boginje. I da, jebeno nauči jebeni ispit jednom u životu.
Možda je glupo ljude deliti na one koji slušaju ovu ili onu muziku i tako nekakve generalizacije, ali mislim da je ova podela na ljude koji znaju da instalirau vindovs i one koje ne znaju od suštinskog značaja. Naime, možda je ta glupa instalacija na prvi pogled laka i beznačajna, ali 90 procenata našeg domorodačkog stanovništva zazire od iste i to sa razlogom. Ne radi se tu o glupom poznavanju kompjuterskih nauka.
Ako uzmemo da je Bil kriv za to što je instalacija ikspea postala učestala potreba prosečnog korisnika, znaće se da prosečni, mladi urbani Srbin mora bar jednom godišnje, u najboljem slučaju, da prođe ovim putem pakla i stradanja. I šta on tada radi... Zove svog prijatelja koga poznaje samo kad mu je potreban i kršeći kantov kategorički imperativ, da se tako duhovito izrazim, koristi čoveka kao sredsvo, a ne kao cilj, kako bog i razum zapovedaju. Dobrodušni "prijatelj" dođe, za dva sata završi posao, vindovs je tu, i poker na fejzbuku može opet da se igra. Oni zaludni i nesnalažljivi pak spremni su da puknu i do 1000 dindži, a i više kako bi im propali student elektro-tehnike došao na kuću i pokupio kajmak, što bi narod rekao nit' orao nit' kopao. Tako se to nastavlja u nedogled sve dok se opet ne pojavi plavi ekran smrti ili dok kompjuter silovan pornjavom sa sajtova sumnjivog renomea ne počne da plače. Možda na prvu loptu deluje banalnom činjenica nepoznavanja ove tajnstvene tehnike koje znaju samo gikovi i iluminati, ali ona o tim ljudima govori najviše. Šta to zapravo, pitate se?
Pa, spremni su da sto puta posmatraju instalaciju ili bilo šta drugo u životu i da nikada ne postave pitanje. A, kad ne postaviš pitanje, kad si nezainteresovan onda ti džabe što dišeš i što ti srce pumpa. To je čista mehanika. Briga te bre kako radi jugov motor kad ga ovezeš kod mehaničara i on ga sredi, zabole te kako da očistiš unutrašnjost kućišta, šište ti jajca kako se pravi penicilin i kad su izumreli dinosaurusi i od čega, zašto su evropljani zarazili domoroce a ne domoroci evropljane, koji je drugi amandman američkog ustava, ko je predsednik države i čije je stanke član. Realno, boli te racku. Sipaj koka-kolu, naruči picu, pusti farmu i pozovi prijatelja. Uživaj. Jednog dana on neće doći, a ti sedi i igraj farmu na fejbzbuku.
Možda su tu prioriteti u saznavanju oni koji determinišu nepoznavanje ove tehnike, ali kad budete došli u situaciju da vas nešto možda zainteresuje ili začudi ali da ne uložite nikakav napor kako biste stekli novo saznanje, znajte tog trenutka da vam ogranske funkcije služe samo za sistem gojenja dupeta na račun mozga. Kada je ribolovac naučio siromaha da peca napravio je katastrofanu grešku. Propustio je divnu poslovnu priliku.
