Kad odeš na selo kod babe, usput te sretne neka baba koja te zna, i uz obavezno " juuuu, što si porasla, pa si lepa, dodji da te baka poljubi'', vidiš u krupnom planu samo usta koja se oblizuju i prilaze, kao usporeni film. Ti u agoniji misliš ''neeeeeeeeeeeeeeeeeeee''. U tom trenutku osetiš ruke na svojoj glavi koje te drže tako da nema šanse da se pomeriš ni milimetar (što bi neki rekli: ''Dobrinka, imaš kovačku ruku''). U medjuvremenu, usta se približavaju i osetiš ljigu na rubu usana, i brčone kako te grebu. Ruke još ne puštaju. Baba te gleda u oči još par sekundi, ali je za tebe vreme stalo. Tvoja baba u tom trenutku shvata šta se dešava, i zgrabi te za ruku i povuče te ''idemo''. Ti sva ošamućena, još uvek ne znaš šta te je snašlo, dok baba mrmlja sebi u bradu '' Pu, gde baš Veru baksuza da sretnemo, uništi mi dan''
Iako totalno nekompetentan kao totalni ne-Šumadinac i još totalniji ne-Levačanin (ne znam ni gde je isti), ne mogu a da ne pomislim da napred navedene destinacije pored imena TV ili beše radio emisije koja me nekako uvek asocirala na ono "pozdrav iz zavičaja" ili kako beše ono drugo gde gastarbajteri naručuju pesme, .... a, da, "jedna pesma, jedna želja" imaju i neki dublji smisao. Mora biti da je to još jedno od onih opštih mesta gde smo se podelili, pa je Srbija samo Šumadija, ili, taj, kako se zvaše, Levač? Tako opet i u pesmi narodnoj, mi glupsoni, što nismo iz mesata koja se rimuju sa jelek i opanke, selo i prija, Čačak i Ljubić, Šabac i Sava, ostadosmo da na svadbama i ispraćajima u vojsku nemamo svoje, autentične, lokalpartiotske pesme. Ili, ne daj bože ako ih imamo, i zapevamo, onda gosti, s mladine strane a iz nekog opevanijeg mesta, blenu u neverici i vade još 100 evra da muziku vrate k sebi.
Sopoćani, Studenica, napred pomenuti Čačak, Kosmaj i Beograd...
Nije hejterska def. majke mi, svaka čast svima od tuda, samo mi došlo...
Objekat koji pravi razliku između sela i varošice.
A: Nije loša ona mala sa drugog sprata. Odakle je? B: Dolazi iz nekog sela, iz Ježevice, čini mi se. A: Nemoj tako, nije Ježevica selo, oni imaju semafor.
Atrakcija u domaćinstvima. Skoro novoizumno sredstvo koje se stvarno oseti olakšavajuće na računu. Kako ko čuje iste, bez predomišljaja je koristi. Pogotovu sad dok je skupa struja. Vraćanje mode, opet, ranije to bilo standarno, čak i čudno ako neko domaćanstvo u selu ima obične sijalice. Kažem novoizumno, da. Ranije su koristili na drugojačiji način. Možemo i reći da i nisu baš korisne što se tiče osvetljenja, ali i te' kako su jeftine na računu.
- Ženo, bre! Ne možemo više ovako. Plaćam struju ovde, plaćam na selo. Plaćam babi Gini. Pola plate ode na struju, druga polovina ode na ostale kumunalije i na decu. Pa, ne držim ja telekom, majku mu.. - Pa, jes vala. Stevane. Šta da radimo? - Ču' šta? Da se modernizujemo malo, koristićemo štedljive sijalice ove. - Čula sam za to. No, gde ima da se kupe? - Ene, da se kupe. Ja znam da ih pravim, šta je s tobom? - Dela, dela.. - Sine! Odvrći sve sijalice što vidiš po kući, nemo' da ti zapne za oko ni jedna. Kad to uradiš, ideš i na selo, tamo isto. - Dobro, tata. I šta onda? - Ništa, štedimo struju malo, sine. I da, kod Gine idi, i reci da je tako moderno sad!
Zal nad tuznom sudbinom. Zasto je Bog tako surov, sta sam Bogu zgresio/la, pa da mi tako uzvraca!
Ja sam bre iz selo pobegla, i od kopanje, i od oranje, gospoDZa da budem, pa ja li sam se na Boga sa kamenje vrljala pa i u prestonicu sa matiku da se preganjam!
Svi koji su gledali Lord of d rings znaju šta je Ajzengard, beše nekad mesto mira i tišine, uredno i donekle čisto, da ne dužim, blejarnik. Ali onda Saruman izgubi razum, i ode sve u kurac, nije više mesto mira i tišine, a pogotovo nije uredno i čisto, sada anarhija vlada.
-Majka i ja idemo na selo, baba ti je bolesna pa idemo na par dana. Evo ti nešto para da ti se nađe, a hrana ti je u zamrzivaču. Nedo ti bog da opet praviš žurku, znaš kakva je kuća bila kad smo došli?! -Naravno ćale, nemaš frke!
-Matori okupi društvo i pravac kod mene, matorci odoše na selo, imamo par dana iživljavanja! -Tooooooo mi reci bre! Tu smo za dva minuta!
Nekoliko dana kasnije...
-ŠTA JE OVO BOG TE MAZO!?!?! Pa šta sam ja bre reko za pravljenje žurki sunce ti tvoje?!?! Opet si mi napravio Ajzengard od kuće!!! Marš u sobu, mesec dana nećeš videti ni sunca ni meseca!
Vekovna dilema balkanskih naroda, i tema na čiju raspravu se nije naišlo ni po školama ni u skupštini, iako je trebalo. A zašto? Zato što su ove reči diskriminisane, proglašene za proste i ružne i mesto im je u svadji, kafani i eksplicitnom seksu. Mudre glave su o ovome možda i većale, ali rezultate istrage nisu objavile ni novine, ni televizija, ni udžbenici - a zašto? Zato što su kurac i pička jebene ružne reči.
No nakon svog ovog vremena, udaranju glave o zid se konačno nazire kraj. Naime, iz pouzdanih izvora se došlo do saznanja da su pička i kurac prvo proterani iz jednog šumadijskog mesta, a kasnije prognani iz čitave zemlje kao dva pogana izraza. No, krenimo redom:
1337. godina je u Srbiji naizgled delovala kao i 1335., 1323.,1279...Deca su se pravila, zemlja obradjivala, ljudi se svadjali i mirili, mlado volelo, staro umiralo. Ali nije sve bilo tako uobičajeno.
- Naime, specijalnim ukazom papa proglašava kurac i pičku poganim i nebogougodnim rečima, i za primer spaljuje na lomači tri roba, osam veštica, četrnaest kočijaša i dvaespet pingvina. Kurac i pička bivaju najstrože zabranjeni, zamenjuju ih zvanično penis i vagina.
- Pošto su se katolici i pravoslavci već bili razišli, Balkan je boleo penis (pardon kurčina) za papin ukaz i ostali su verni maternjem jeziku i izrazima. Tako je srpski človek nastavio sa ispunjavanjem svakodnevnih obaveza, dužnosti i užitaka, podsmevajući se penisu i vagini i sažaljevajući nepravedno pobijene katolike. No, muka je tek usledila..
- U malo šumadijsko selo tih dana je zalutao putnik namernik, noseći robu iz Smirne da je uvalja seljanima. Seljani ko seljani, nisu hteli da menjaju soj pršnjak za pederska sranja koja je moda tih dana propisala, i putniku je ostala jedna jedina opcija - da trampi dobra za hranu, prenoćišta i seks. Pošto je dosta putovao i video svašta, na kraju e nehotice napavio golemo sranje i jebao nam majku krvavu na jege za dok smo živi, a evo i kako:
- Utorak, mesec juli 1337. oddine negde u Šumadiji. Dve drugarice čuvahu stada ovaca a proplanku, kad povede se sledeća priča:
- Znaš li moja Jano..Kreto ti ja sinoć na vodu, kad onaj trgovac lepi me ščepa, ja se ne dade.. - Auu, i šta bi? Je l te jeste? - Ma ne dade se ja, nego..Pogleda me u oči, i reče - Hoćeš li da ćeramo ljubav? (i tako Srbin izumede vodjenje ljubavi). - Jaaaoo, kako je to romantično! Čekaj - jesu li izmislili reč romantično? - Mislim da će biti poznata tek za tri veka (i tako Srbin izumede reč romantično). - E al si sreće..Mene Milutin i ne pita, već samo podvikne - Odi da te jebem kurcem u pičku! - I mene moj tako..Nego znaš šta? Što mi to da trpimo? Jebeš ovce, idemo u selo da dignemo žene! (i tako Srbin izumede feministički pokret).
- Na prvom saboru žena, odlučeno je da se jebanje od sad preinači u ćeranje ljubavi, i da se prihvate zapadni standardi, konkretno penis i vagina. Mužjaci to dočekaše na nož i ispičkaraše žene. No, naše prabake bejahu odlučne da istrasju, i povukoše se u šumsku pećinu. Videvši da od metanja kurca u pičku već dva dana nema ništa, muški meštani otidoše pred pećinu da jebu. Izgovoriše Gaće spadajte! Medjutim kamen na pećini se ne pomeri. Na kraju se dogovoriše sa ženama i nadjoše kompromisno rešenje - metanje kurca u pičku više nije jebanje ni prcanje već teranje ljubavi. Vodili su se žestoki pregovori oko toga da žena za seks treba da se pita, muškarci popustiše, a par njih ostaše pri svome i odvojiše se (tako Srbin izumede opoziciju, silovanje i silovatelje).
- Pošto se pregovori uspešno obaviše, poglavica sela Dušan viknu Snežana, otvori se (tako Srbin izumede Duška Dugouška i sezame otvori se) I nastade višesatna divlja grupna orgija metanja kuraca u pi..Pardon, penisa u vagine.
- Proču se to po drugim selima i gradovima, žene se uzjoguniše i izdejstvovaše svoje. Odluči se ukazom kralja da se čitava stvar uvede u udžbenike i da se sve lepo utemelji, kako bi deca od sad znala da za metanje kurca u pičku treba da se pita, i kako da se pita (tako Srbin uvede seksualno obrazovanje u škole pre struje), i pička i kurac bejahu isterani iz školske nastave i opšteprihvaćenog jezika.
- Kasnijom najezdom Turaka i sistematskim uništavanjem naroda i narodnosti, ova poglavlja istorije su zaboravljena i izbačena iz knjiga. Kurac i pička i danas žive u govoru, i sinonim su za nepristajanje na konvencionalnosti, i koriste se ne za vojenje ljubavi sa sagovornikovom mamom, već za njeno jebanje.
Ovo što ću vam ispričati je bio stvaran događaj, negde 1966. Prepričava se i danas. Naime, šezdesetih su bile popularne reporterske priče novinara koje su prikupljali u seskim sredinama. Svi ti novinari su se takmičlili koji će objaviti što interesantniju priču! Tako je jedan od tih reportera krenuo u selo Banatsko Karađorđevo u blizini Zrenjanina da piše o radu veterinara u tom selu. Selo je poznato po tome što u njemu žive kolonisti uglavnom iz Bosne, ratni veterani i heroji I i II sv.rata i da su svi žestoko opičeni! Ako u selu u toku dana ne padne bar jedna tuča, propade im dan. U autobusu se naš reporter vozi sa jednim meštaninom i objašnjava mu kojim poslom je pošao u Karađorđevo i čovek mu govori: " Đe ćeš pisati o veterinarima, bolje ti je da pišeš o ratnim herojima! Evo čim stignemo ja ću ti naći nekog od njih da ti ispriča neku ratnu priču!" Čim su stigli, odu u prvu kafanu i nalete na Nikolu P. ratnog heroja iz II sv.rata koji je pretrčao u neprijateljski rov uzeo njihovo oružje i pobio gomilu neprijatelja i tako dobio gomilu ordenja za hrabrost. (Možete misliti kakva je taj luda bio!) "Vi ste ratni heroj?" "Ja sam". "Možete mi ispričati neku ratnu priču?" " Čekaj ,bolan, ne ide to tako! Prvo moram da da odem kući, da nešto pojedem, da se okupam i da se presvučem, pa ćemo onda pričati!" I ode do kuće. Naš nesretni reporter, sedi u kafani, pije neke kisele vode, prolaze minuti, ovog još nema,sad već prolaze sati, ovog i dalje nema. Počeo je i mrak padati, otišao jedan autobus, pa još jedan...U neko doba evo ti Nikole na vratima kafane, obučen u svečano odelo, na grudima puno ordenja,seda za sto, sipa sebi rakiju i kreće da sipa reporteru. " Ne,hvala ne pijem" odgovara reporter. "Šta ne piješ?!" pita Nikola. "Pa ne pijem rakiju." "Ti mene zajebavaš...Stvarno ne piješ rakiju?" " Stvarno ne pijem rakiju,hvala!" Tek će Nikola: " E, onda ništa od priče! Ne razgovaram sa ljudima koji ne piju rakiju", ustade i ode iz kafane! Ostade naš repotrer i bez priče o veterinarima i bez ratne priče i bez autobusa. Sreća,bilo je letnje doba, pa je prespavao u parku!
Vrhunac zadovoljstva gastarbajtera prilikom posete rodnoj grudi. Način da se svima u bližoj, a u pojedinim slučajevima i daljoj, okolini da do znanja koliko su dotični uspešni i pri tom poleči po koji kompleks nastao time što ih tamo posmatraju gore nego mi ovde azilante. Lek za sve one boljke koje čak ni mečka, metalizen sjajna, ne može izlečiti.
Čuli smo da je Milisav doziđao potkrovlje na kuću pa smo mi došli na mesec dana u selo iz Viema i naziđali sprat, pa nek crkne od muku!
