Ja-je-jebem-a-ona-mi-puši-laži su lagarije koje razotkrivaju same sebe. Koriste ih samo oni koji skapavaju od potrebe za pažnjom. Jednom uhvaćeni u ovom baronisanju na kvadrat više nikada ne mogu da prodaju svoje pecaroške priče ekipi.
- Igramo mi u tom selu utakmicu za prvo mesto. Treba nam pobeda. Devedeseti minut, a još 0:0. Ja predriblam dvojicu, prođem po desnom krilu i centriram. Vidim – nema nikog, uletim i tap – glavom dam gol. Kraj, 1:0 za nas!
- Ma da, ti je jebeš, a ona ti puši…
Predstavlja vaš odgovor pri totalnoj nezainteresovanosti, i nemanje volje da slušute nečije neinteligentno izlaganje njegove priče do samog kraja, jer već znate ishod unapred.
-E tebra matori da viš što me juče keva napala...
-E a da viš ti što mene to zanima ko uticaj vlage na pubertet žaba.
-A što sam sinoć karo onu, bole me muda ceo dan danas...
-Tvoja muda su mi bitna ko uticaj vlage na pubertet žaba.
Devojka kojoj ne vredi govoriti. Možeš se truditi na sve načine da joj objasniš ali kad nešto zacrta, to je kraj priče.
- M: Pa što ne obučeš ovu crnu majicu? Baš je lepa a i dobro ti stoji.
- Ž: Rekla sam ti da ne mogu tu! To je iz prošlogodišnje kolekcije.
- M: Pa kakve veze ima to? Ko da je bitno.
- Ž: Bitno je! Nemam šta da obučem, ne izlazim večeras.
- M: Ja te ljubim, ti podriguješ. Radi kako hoćeš, zaboli me kurac više.
Često se može čuti od naših ljudi koji žive u dijaspori i čije 'tamo kod nas' priče često zajebu i romane Isaka Asimova.
- Daj bre Jovano, šta ćeš ovde u Srbiju. Tamo kod nas u Nemačke sve roboti rade a ti samo ležiš, šminkaš se i gleaš televiziju preko satelita.
- Jovana dete, viš šta čovek kaže. Udaj se za njega mori, ja vi dajem moj blagoslov.
Naivna Jovana sluša svog oca i odlazi u Nemačku gde do penzije čisti klozete u fabričkom krugu.
Burna masta, rajski snovi, citav svet po spoznaji plovi;
Rumen obraz, pruzen dlan, cak i kisni vedar je dan;
Cista dusa, pusti greh, nezasita sreca, radost i osmeh;
Tata junak, ljubav Majka, poljubac sve je, zagrljaj i bajka.
Citav zivot paticu sto nisam ostao dete... Mozda sam zalutao iz pesnickog kuta, ali nisam mogao da odolim...
Prebaciti težište radnje ili priče na ono što je u tom trenutku prioritet. Usmjeriti pažnju svih u željenom smjeru i staviti do znanja kakav se epilog očekuje.
- 'Ajde, vojsko, da se čisti snijeg sa piste! Dajte mu ga po akcentu tamo oko bine i nemoj da sam vas opet uhvatio da ga bacate u tuđi reon!
Fin i sufisticiran nacin, na koji osoba koja uopste nije takva, uspeva da skrene paznju sa neke veoma bitne price, na svoju nezanimljivu, i krajnje nepotrebnu pricu
Neki lik prica drustvu: "I tako se nasa ekspedicija popela na Himalaje, i taman zagazimo u sneg, on dubok jedan metar, a izgleda isto kao sladoled od vanile, kad ono..."
Neka riba: "Apropo toga, mala digresija... Tako smo ja i Zoran, kad smo bili zajedno svaki dan jeli sladoled od vanile. Bas nam je bilo lepo dok smo bili zajedno, to je bila prava ljubav, steta sto je puklo... bla, bla, bla..."
svi prisutni u sebi: "Sta koji kurac sad ova smara..."
Najzastupljenija borilačka veština medju srpskim ciganima. Tu su i njihove urnebesne priče o legendi kung fua Brus Liju.
"Nemo' me diraš,ču zovem svu braču, če te pokažu kung fu!"Nervorzno uzvikuje ciganče, dižući nogu do kuka htevši da te udari, jer si ga pomazio po glavi.
Navođenje abnormalno lažljivog prijatelja da svoju besedu završi krešendom, a taj krešendo je laž najveća od svih. Šlag na tortu naučno-fantastične priče.
Nisam ti pričao... Pre par godina naleteo ja na Natašu Ninković tamo kod Pravnog i mi kao ono malo pričali, ja je pozvao na ćepi neko, taj rad...
- Aha...
I pričamo mi tu o svemu, pita me ona za godine, ja slagao, rekao da sam stariji i muvamo se mi kao tu...
- Stavi višnju na kraju, molim te.
Kako to misliš?
- Samo mi reci da je zvala Vesnu Trivalić kasnije, pa ste otišli na tvoju gajbu...
Nije, brate, zvala Anicu Dobru.
Skupo dozlaboga.
Mesto gde će te sačekati hostesa sa šampanjcem i čokoladnim minjonima, dok oko tvog četvorotočkaša obigrava školovani kadar mehaničara iz nemačke sa leptir mašnama i ugrađuju licencirane rezervne delove.
Tamo nećeš čuti rečenice "Pa, uđi mater ti jebem!" ili "Paše ti taj deo i od Golfa dvojke jedan na jedan, nema veze što voziš Punta." Ne. Tamo nose rukavice, stavljaju folije na volan i menjač da ga ne isprljaju dok deca ne starija od 18 godina nose u rukama laptopove i efikasno otklanjaju sve moguće kvarove za koje nisi ni bio svestan da imaš dok nisi stavio auto na kanal.
Ali probudićeš se iz sna, i zagrcnućeš se onim šampanjcem sa početka priče kad budeš video račun koji ti bude servirala ista ona hostesa sa biser belim osmehom od uva do uva dok u jednoj ruci drži čitač kreditnih kartica a u drugoj skalpel da ti izvadi bubreg.
Pa ti biraj šta ti je milije.
- Zdravo Jovice, otkud ti peške? Da ti nije žena oduzela ključeve kad je otkrila da imaš pičoku sa strane, hehehe...
- Pusti me u kurac, nemoj me i ti zajebavati molim te.
- Što? Šta je bilo?
- Ma sednem ti ja jutros u auto i okrenem ključ i samo čujem TAKA,TAKA,TAKA ni da zavergla! Jebo me pas! Moraću da ga teram u ovlašćeni servis, nema mi druge.
- Pa, ono jes. Imaš para za bacanje. Tamo ti je matori samo dobar dan sto evra, boli te kurac, i ja bi da imam.
- I, šta mi predlažeš?
- Idi kod Žike gedore da ti to sredi, reci da sam te ja poslao, ako ti on ne popravi to u gradu neće znati niko.
