Došao sam tiho. Brat mi pokazao za ovu Vukajliju, pa sam mu kasnije preuzeo nalog, jer ga je smaralo da mu visim na njemu. Rekao sam sebi: "Nemam kompleks, ajde malo da se igramo". Sreća bili tu neki instruktori, pa mi oni skrenuli pažnju kako treba da se piše. Uhvatio ti ja malo zalet, popalio se, sakupio neki plus kad se javi jedan prekaljeni Vukajlijaš kaže: "Šta si navro? Ideš ko bik u crveno! Smiri se ne ide to tako!" Pokupio sam stvari i otišao u Školsko, ipak je to najbolji lek za dušu. Kažu da je dobro da čovek skrene malo misli. Bila je tu i doza rezerve, navrnuh, i smirih živce. Prođe onaj švaler komšinice sa sedmog, smešan je ko bioskop! Kaže: "Srećan ti Vaskrs mali, sve najbolje!" Promumlah: "I ja tebi!"
Vratih se kući, prepio sam, uzeh lavor i stavih ga pored kreveta. Zamislih se šta je to život! Setih se i skočih da definišem. Red ukućana ispred komjutera je bio ko red Cigana ispred Austrijske ambasade! Al rekoh sebi: "Doći će i mojih pet minuta!" Keva nešto počela da smara spustih je sa: "Nemoj da si Tanja Bošković!" Nastavih: "Daj neki dinar!" Uzvrati: "Ti si punoletan i nezavisan!" Otupeo sam na ove igranke, izađoh iz kuće i zalupih vratima.
Stavio sam na leđa ranac ishrane i produžio u pravcu najboljeg ortaka. Razvalio sam ga na Soniju, bio je to jedan dobar pornić. Najbolje je bilo kad sam mu sa Žunjinjom mun`o u malu mrežu. Stavio sam čips i pivo na stomak, a i dalje sam ga razvaljivao. Poverio sam mu se da je Šomi opalio Danijelu i rekao mu da nikom ne priča. Reče: "Znaš me!" Uzvratih: "Znam te, zato ti i kažem!" Rekoh mu i da je Danijela njegovo godište, nije verovao. Nije mu bilo jasno kako ju je smotani Šomi smuvao. Rekoh mu da joj je izvalio foru: "Jesu bili ovi iz UNESKO-a kod tebe?" Upišao se od smeha.
Došlo je vreme da krenem kući. Sretoh Moldavku Luizu i rekoh joj: "Laku noć!" Nisam mogao da se ne zajebavam pa je pitah i dal prima kartice! Odbrusi da prima samo gabarit, na nekom srpskom u pokušaju. Dođoh kući, brat pita kako sam! Rekoh mu: "Pusti, brate. Sipaj pivo! Tako! Živeli!" Jesmo bili braća, al smo bili uvek ko Paja i Jare. "Bole me brige za sve probleme" - rekoh sebi i zagrlih jastuk.
Ujutru uzeh podsetnik za podsetnik u kojem je pisalo da definišem život. Uradih to. Posle nekoliko dana brat kaže da je dovatio drugaricu za dupe. Ipak je on mali, shvatite ga! Rekoh mu: "Skidaj gaće da se izljubimo!" A on se natuštio, jer se ona posle smuvala sa Jocom Krmkom. Uteših ga, rekoh mu da njemu vaga izbaci: Molim vas 1 po 1, ali nije bilo pomoći. Uzeli smo da gledamo vaterpolo. Drali smo Mađare. A njega tek sad stiglo, pa počeo da plače! Posle se presabrao i shvatio da sam ja u pravu. Kaže: "Glej, kako ću da izudaram Čvarka sad!". Ja gledao sa terase, jeste manji, al refleksi brzi, složio je Debelog ko metar drva. Sav bitan reče: "Ništa još uvek nije gotovo, ćeraćemo se mi još! Moram da krenem da vežbam! Ivana se prima na nabildovane!"
Povezao sam sve ono što mi je mali ispričao i sretoh Ivaninu sestru. Zamolih je da popriča sa sestrom na tu temu, složila se naravno, uvek smo bili u dobrim odnosima. Što žena može iz mesta, đavo ne može iz zaleta. Naučiće ga mala Ivana, tražiće repete. Šutnuh neki kurac niz ulicu. Prođoh pored prodavnice, imali su kvorum, nisam im bio potreban. Pozdravih ih i nastavih, nešto su me boleli sinusi! Komšija harmonikaš je svirao, a komšinica sa sedmog se drala: "Sviraj, svirali ti na sarani!" Moglo joj se, imala je muža koji je švalera zadavio golim rukama. Sretoh Šomija, kaže sinoć u kafani je bila kavurma. Bilo mi je žao što nisam išao, prebacio sam se da sam u minusu. Poče nešto da mi prigovara rekoh mu: "Da me uvatiš za kurac i da vičeš: Uzbuna!" Naljutio se, nije pravo društvo.
Majao sam se malo po gradu i vratih se kući autobusom. Brata nema, uhvatio džadu, mora da je ga je Ivana uzela po svoje! Ćale kasni sa poslom, puca po svim šavovima. Otišao sam da serem. Kad sam hteo da obrišem iza sebe četka nam je imala funkciju ko Priština u vremenskoj prognozi. Al` ajde pomirih se sa tim i odoh u sobu. Ne nađoh kurčev daljinski iznervirah se i zahrkah!
Šta kao došla petstota? Da me Mlata malo pre nije potsetio za ovaj jubilej, da vam pošteno kažem ne bih ni znao. Al pošto je taj neki okrugao broj valja ga i obeležiti. Hoće li biti jubilej? Ko zna, možda ću napisati još 1500 defki pa da budem kao Reservoir Dog, ali on će tad imati 3214. Ela i Džoni će se do tad uzeti. Turgenjev će postati još bolji kritičar, a Agilni će izdati knjigu slenga. Prof će završiti istoriju i doktorirati istorijske primere. Kumara će biti negde daleko, dobro obezbeđena svaka defka će joj biti na naslovnoj. Covpa dolazi u Srbiju jer mu je šljiva RO-DI-LA, pa će da pravi rakiju. Apofis je izdao knjigu punu elokventnih izraza. Izi će nositi doktorski mantil i izazivati Javija i njegove vršnjake koji čekaju pregled. Gusti sok će biti skuplji. Murinjo će trenirati kruševački Napredak, tamo je sad došao mali Mišković, pravi srpski Mančester Siti. Šanz će prosipati svoju filozofiju ispred dragstora koji će mu ostati kao jedina uteha. Kajzen će prodati sajt bogatim Kinezima i kupiće osrtvo u Atlanskom okeanu. Kosmopolita postaje baba, a Brus deda. Reme se zaposlio u Simensu, jer mu je Ciklon objasnio kako da to uradi. Srna odvodi crnce, otvara svoje preduzeće, i posle nekoliko godina otkupljuje Miškovićevu malu bebu, Delta Holding. Leno završava Šumarski fakultet, dok Coa brani pripadnike novog Karaburma klana. Enjemi se odsmorio od sajta i sad je sedmi. Tračica i Sidro se i dalje jure po komentarima, ona tri reči, a on četiri. Luks prima nobelovu nagradu za fiziku. Srbija ulazi u Evropsku Uniju.
Koji kurac ja ovo proslavljam? Možda ću nalog predati svom sinu, koga trenutno nemam a i to mu ne želim. A možda odem sutra, sve zavisi od raspoloženja.
Da li ste se nekada zapitali zašto neki ljudi imaju decu?Da li zbog toga da jednog dana ne ostare sami,zbog toga da bi imali nekoga da kinje i muče zbog svojih promašenih života,ili zato što je potreba jednog ljudskog bića da odgaja i neguje i provede kroz život drugo ljudsko biće.Znam razne roditeljske i dečje priče,alo ova me kopka već godinama.
Goran je 25-ogodišnji apsolvent na jednom fakultetu u Beogradu.Ima majku,oca i starijeg brata.Majka i otac nisu studirali a nije ni brat,čak šta više jedva je završio neku trogodišnju školu.Njih troje rade,Goran studira.Prosečan je student,ali veoma obrazovan,izuzetno društven i zabavan.
-Početak Goranovih studija;upao je na budžet,njegovi mu plaćaju stan u Bg-u.Stalno ga zovu,navodno čuju priče da se drogira,da prodaje drogu,da mu dolaze kurve...Izvori su im razni ljudi što ga sreću po Bg-u.
-Sledeće godine Goran putuje na vežbe i predavanja 150 km svakodnevno,
nema plaćanja stana jer ko zna šta on tamo radi.Zima,napolju minus,veje,Goran se smrzava,po 4 sata u putu,cvokoće na stanici i razmišlja kako da prodju još dve godine da bude svoj čovek.
-Raspust je,kući je sprema ispite.Svaki dan sluša matorce,dele mu savete za ispite,tu su i pretnje.Porede ga sa bratom koji u drugoj sobi sa drugom kamiondzijom,fizikalcem,i portirom gleda nešto na porno sajtu,Stoja trešti iz zvučnika.On je već čovek,radi treba da se ženi,a ne kao Goran vucibatina...
-Avgust,ispitni rok će uskoro,fali mu još neki ispit za uslov.Matorci ga vode u selo da radi od 6 ujutru do 6 popodne.Posle toga očekuju da uči naravno.
-40 stepeni napolju,pobeglo gde je šta moglo.Goran sa ćaletom''restauira''česmu u dvorištu.Ćale uložio u nju oko 500e.Neka španska keramika,ili šta već.Goran briše znoj i poneku suzu.Poslednji put je bio na moru'91 negde pred rat.Peče ga vrućina,a još više gorčina koju oseća.Zaklinje se da će biti svoj čovek čim bude mogao.
-Obnavlja godinu,nalazi posao,stan,ne javlja se roditeljima.Plaču,mole,preklinju da dodje malo kući.Ode ponekad,ipak su mu roditelji.
-Upisuje narednu godinu,obaveze na faxu,ne stize da radi,vraća se kući,obećali su da će sve biti super.
-Opet putuje,smrzava se.Kad ne putuje,uči.Daju mu 200kinti za izlazak.Matorci ga optužuju da je nastran jer nema devojku,a kući sve neki muškarci zovu...
Puca...izlazi napolje da zapali cigaru.Pita se šta je to bilo pogrešno u njegovom životu.Svaki novi dan sve je manje života u njemu a sve više gorčine.
Čitam novine svaki dan,crnu hroniku.Plašim se da ne naletim jednog dana tu na njega,da ne osvane njegov lik i priča komšija''Bio je tako fin i miroljubiv dečko,ne znamo šta mu je bilo.''
Sumnjam svakim danom šta mu može biti.
Logičan zaključak velikog broja kladioničara kada vide da neki klub gostuje u Rusiji. Inicijalna kapisla koja ih tera da sve pare stave na domaće baćuške koje su, po njihovom mišljenju, navikli da glume Eskime i sasvim im je normalno da pikaju lopte na debelom minusu.
Nema tu velike mudrosti; mator je dekica pa na konto toga zna kako je ruska zima sjebala Hitlera, a Bože moj, zašto ne bi nekog tamo sa Pirinejskog poluostrva. Jer, po njemu, ne postoji toliko kvalitetna gostujuća ekipa koja može da anulira Sibirski kijamet i vrati se iz tog pakla uzdignute glave. A samo se jednoprocentni udeo popunjivača tiketa seti da nije svaka država Lesoto ili Burkina Faso, pa na osnovu toga, sa velikim uspehom ume da razlikuje pahulje snega od vune Merino ovce.
Lik svraća u kladionicu, uzima listu dok usput priča sa nekim na telefon.
-Evo me u Mocartu. Kako misliš šta radim tamo? Hoću da uzmem neki dinar. Da. Znam da nikad nisam uzeo pare na kladionici ali osećam da je danas taj dan. Nemoj da brineš, kad platim stanarinu od tih para, kupiću ti one čizmice koje ti se sviđaju a za resto možemo da skoknemo do Mauricijusa na čaj od divlje trešnje. Buci, buci. I ja tebe volim. Ćao.
Celu situaciju posmatra vremešni čilac, pije espreso jer po ceo dan provodi u kladionici pa se radnica sažali na njega, a onaj lik mrmlja nešto sebi u bradu.
-Hm, na 20 kinti da uzmem milionče?! Zašto da ne? Aj da stavim ove Peruance što se igra na neutralnom terenu. Nadmorska visina tri 'iljade metara. Ma to je to. :uključuje se čilac:
-Dečko! Zajebi te Peruance. Domaći igraju bez centarfora koji je zadobio opekotine trećeg stepena kada mu je bojler spao dok se tuširao pa ga spržio k'o licnu od kamionske sajle. A i jebeš fudbal. Pare se uzimaju na basketu.
-Pa šta mi preporučujete?
-Da mi daš 100 kinti da odigram nešto.
-Ma, bre, za basket pitam.
-A to. Najveći fiks kola ti je ovaj Jenisej. Jes' da mu gostuje Barselona, ali znaš ti šta je minus pedeset, leptejebo. Mrzne ti se Eustahijeva tuba a kamoli šake. Umlatiće ih Jenisej kao majka ludo dete.
-Deda?
-A?
-Koja, bre, zima, kad igraju u dvorani? Tamo toplije nego u mojoj sobi, koji kurac!
I dok se Munk prevrće i vrišti u grobu, a meni se prevrće želudac dok kvarim ovu reč i divan pravac, jedan ekspresionista upravo sada objašnjava da je ateista, metalac, najngegovac, totalno lud, ima IQ 198 i nervira ga najbolja drugarica jer je glupa. Ekspresionista nije sposoban da informacije zadrži za sebe. Budući vam izbrblja čitavu istoriju o sebi bez uzimanja vazduha ili, uglavnom, predstavljanja, imate osećaj da se neko zajebava s vama. Osnovna pravila preživljavanja, bori se ili beži, važe u džungli, ali ne i kod ekspresioniste. Pobeć ne možete, jer je eksijeva (nadimak od milja, ali dato više zbog praktičnosti no umiljatosti) moć munjevitog fizičkog zbližavanja nadaleko poznata. Počinje nevinim haj fajv (ili lou fajv, ako ste metar i spljoštena šumska jagoda) ali eksi nakon 10 minuta, ne druženja, već bivenja u blizini, smatra za prikladno da određuje trvdoću vašeg stomaka po Mosu iako vama nije ni na kraj pameti da izgubite kažiprst u njegovim pihtijama. Iz čiste pristojnosti, ignor nije opcija, ali se preporučuje ukoliko imate herca.
Čekam drugaricu sa njenim drugom kog ne znam, sedim ispred škole.
Eksi: -I ti ideš ovde, je li?
Ja: - Da, s Anom u razred.
- Ne volim ovu školu.
- Ni ja, jer idem u nju. Ali koji je tvoj razlog?
- Znam da svi idu na veronauku.
- Pa?
- Ne verujem u boga. Ti?
- Molim?
- Je l' veruješ u boga?
- Ja te ne poznajem. A to nije jednostavno pitanje jer...
- Veruješ ili ne?
- Ne možeš tako...
- DA ili NE?
- Ne. Valjda.
- I ja sam ateista.
- Nisam to rekla.
- Šta si ti, rokerka?
- Ne, ja sam Sanja i nije mi baš drago.
- Ličiš na rokerku. Ja sam metalac.
- Anin duks, ovde je minus pingvin, bilo mi je 'ladno.
- Mrzim odela, podsećaju me na pingvine. A bez odela su kao konji. HAHHAHAHHHAHAH
- Lud si.
- Znam, to mi svi govore, da nisam normalan i da sam zabavan. Znaš da sam dobio pičke za 15 dana?
- Sarkazam.
- U, obožavam ga. Ljudi ga inače ne shvataju jer su glupi, a moj IQ je 165.
- Gde si se testirao?
- Na netu.
- I mislila sam.
- E, eno je moja bivša. JA sam raskinuo S NJOM.
- Šta, bila je detinjasta?
- Da, kako znaš?
- Jer ide u 7. razred.
- Nema teorije, vidi kolike su joj sise.
- Hibridna deca, jebiga. Kako ne znaš koji ti je devojka razred?
- Nismo pričali o tome. Ja sam Borislav inače. Ali zovu me Nindža. Šta misliš zašto?
- Mislim da samo ti sam sebe tako zoveš. ANA, SREĆO, HVALA BOGU!
- Ali ti ne veruješ u...
Ana: Ajde, Boro, idemo.
Ja: Ide s nama kući? Jeeej
Ova kratka rečenica se dodaje kao šlag na tortu posle planiranja kako će se zaraditi koji dinar.
U glavi
Još malo pa će leto brate mogao bih koji dan na njivu kad to malo bolje skontaš 2000 na dan pa ti računaj 70 dana, au brate kolko je to ček da izvadim kalkulator..
Aha eve ga 2000x70 = 140000 , jebote tolke pare za 70 dana, ma to mi je to sad svaki dan ustajanje u 5 neće biti problema dan ti je 24 sata a radi se samo 8 sati znači preostane mi 16 sati.. dobro i minus 5 sati spavanja znači 11 sati odmora mi ostaje, ma to je to od sutra krećem, biće para!
-Al vidi brate sad što bi ja krivio kičmu da čupam neke voćkice a mogu lepo da prodam ovaj komp iz 2001 za 20 hiljada, saću postaviti na kupujemprodajem, biće para!Ustvari oću kurac mrzi me da ustajem i šta lupaš debilčino ko će to kupiti ne može majnsviper da pokrene, sad za 20 hiljada kupiš frižider sa ugradjenim plejstejšnom možeš da drkaš one pizdarije po ceo dan, kakav bre komp u najboljem slučaju prodaću delove u staro gvožđe.
-Sad stvarno ispadam glup a mogu da se učlanim u neku grupu za tipovanje utakmici 1500 dinara i cepam kladionicu ko lud, evo vidiš pogledaj mu story sve neke novčanice okolo ajfoni, kurve e tako ću i ja saću babi da maznem 1500 od penzije pa da se učlanim, biće para!
Vidi ovo prijem članova 30.6 , a danas 21.5 idi bre .. Aj dobro sad kad sam već babi prepolovio penziju da ne propadne odo da kupim pivo i pljuge.
Vekovi su trebli da bi homosapiens evoluirao i postao domaćin, da bi se otrgao iz stega robovlasništva, prestao biti potrošan materijal u rukama „bogom danih“ gospodara, koji su ničim izazvani izazivali sukobe u kojima je na glavnom meniju bio posluživan kao topovsko meso, hrana za lešinare i kusur ratnih profitera. Od najranijih vremena običan čovek je težio za slobodom i nazavisnošću, otimao ih, kupovao, borio se za iste. Dok su cene formirali trgovci smrću, njegovi dželati, vukovi u jagnjećoj koži, gospodari vremena i prostora na koje je bio osuđen, nekada rođenjem, a nekada na prevaru ili silu odveden u roblje. Biti slobodan, misleći i nezavisan ima svojih prednosti, ali košta. Puno. Danas nismo svesni toga, bar mi na ovim prostorima, jer smo slobodu nasledili, pa je lagano krckamo, kao i svaki drugi naslednik trećeg reda, koji iz nevezano dobije neki keš „od preminule tetke“ iz daleka sveta, koja na žalost, nema drugih i boljih naslednika, do nas. Ignorisanje sopstvene slobode smo doveli do savršenstva, bol u predelu malog stomaka za istu, takođe. Šta bi se mi danas nešto tu otimali i gicali, kada sve svakako šljaka i bez nas, a i lepo su nas 70 godina stari učili : Ne diraj, pokvarićeš nešto, pa ćemo se svi o jadu zabaviti. Tu lekciju smo najbolje savladali, samo što nam niko nije rekao koliki je rok trajanja slobode i šta da radimo kad zaškripi. A, počelo je škripati, otkazivati, crkavati, ne danas. Počelo je poodavno, već smo i zaboravili kada. Jednostavno, crk’o kvar! Za deceniju, deceniju i po više nećemo imati svedoke toga, smrt je egzaktna stvar, pa ćemo po našem starom, dobrom običaju opet da se bavimo posledicama, jer o uzrocima neće imati ko da priča. Pisanim tragovima će se baviti istoričari i naučnici, a opšte je poznato da istoriju pišu pobednici, a da su naučnici morali, kroz tu istu istoriju, da tvrde pod prisilom vlasti da je zemlja ravna ploča i da je heliocentrični sistem đavolja rabota. Negde, sredinom pete decenije prošlog veka, otprilke kada je komunizam (ono, cveće, proleće, med, mleko i te munje) od domaćina započeo proces stvaranja proletera, koji je za relativno kratko vreme priveden kraju. Današnje generacije imaju složen i težak zadatak, da decu i unučad proletra reformišu, kako se to popularno izvoli reći i vrate ih na početne parametre. Stvore nove generacije onih koji će stvarati nove vrednosti. Nimalo lak i prijatan posao, ali ga neko mora uraditi, a siguran sam, da svako od vas zna koje taj neko. Naravno, to smo mi. Neće sve teći kao po loju, još uvek se naš čovek nada da će se probuditi jedno jutro u (recimo) 1977 godini, sa pesmom na usnama krenuti u prvu smenu i pre isteka radnog vremena biti na putu u toplo porodično gnezdo, gde ga čeka ručak, zadovljna žena i sita i okupana dečica. Pluskvamperfekat, davno prošlo vreme je to. Revolucije su zamenile rezolucije, domaćini su se pretvorili u proletere, proleteri dalje u korisnike, a korisnik je svaki onaj koji zavisi od nečije mislosti. Bio to dečji dodatak, socijalna pomoć ili bilo koji drugi vid sitnog benefita koji se dobija zbog svoje socijalno-ekonomske ugroženosti. I tu onda prestaje sloboda, jer je korisnik ne želi i ne može da postane slobodan ili misleći i da odlučuje o sopstvenoj sudbini, već samo gleda kako da postane kategorija koja ima pravo da cedi suvu drenovinu od države. To što nema odakle, nema veze. Jer Bože moj, kako je do sada moglo? A, i prvi su počeli da nas navikavaju na proleterski život, na majke mi i dođem ti. Decenije samopregornog rada na ubijanju čovečnosti u običnom čoveku su nama danas došle na naplatu. Kvar je dijagnostikovan, nama je ostalo samo da ili izaberemo majstora koji će nam pod povoljnim uslovima pokrenuti naciju ili da sami zasučemo rukave i izvšimo generalku. Ignorisanje nije opcija, neće se samo od sebe popraviti. Krčmar život je ispostavio ceh, a niko se od prisutnih ne hvata za novčanik. Veresije nema, dozvoljeni minus nam je odavno u crvenom. Dedovinu smo proćerdali, a očevina nam je opterećena hipotekama.
Ako smo već odlučili da se proseravamo, da to onda radimo na velike gomile.
Osoba koja se, ispaljena ko zna otkud, nenadano pojavljuje i pogoršava stvar.
Iako je ona promašila cilj, neko mora da nastrada, i to obično neki nesrećnik, ni kriv ni dužan.
Grupa ljudi – uža i šira familija, bliski prijatelji, komšije i poznanici – okupljena u jednoj prostoriji. Trenutak intiman i svečan. Najednom upada Krunoslav, zajapuren, znojav i razdrljenih rutavih prsi. Udari o zid nasuprot vrata, odbi se, lupi ramenom u štok, glavom se zaleti u desni zid sobe. Zaleleka iza glasa. Ljudi se lecnuše, prekrstiše, babe zašaputaše. Lelek se iz zadriglog grla izvi u koliko-toliko artikulisan glas:
Jao, jadna mi majka, kukao mi ćaća! Šta će mi život kad od nje me rastaviste? Pogan na vašu dušu, glibav vam obraz, čukununučad vas po ljagi spominjala, i od vas se odricala! Kuku, ljudi, kamo moja stoka bez njene ruke namirena? Ku' ću s' svojom snagom bez njenijeh ruku i pogače zlatne? Majku li vam vašu, kad nju mi uzeste!
Nastavi da mumlja i čupa prsne dlake, glava mu već očerupana. Udara rukama po stolovima kao po timpanima, nogama poobara stolice, čelenkom se zaleti u orman. Odtetura nazad i obori nešto grdno sa stola. Babe podvrisnuše. Nejač se sakri pod suknje matera. Ljudi huknuše muklo. Đed Rajko zakrklja:
Stanojla, oči moje drage, ruko moja blaga! Gibanico slatka! Slatko od bresaka! Kukavan mi život, jadna mi bez tebe sudbina i džezva poluprazna, avaaaj...
Pade beživotno, samo mu proteza odskakuta do marame koja je pala sa Stanojline mrtve glave kad je ono Krunoslav obori sa stola. Nasta opšti jauk.
Alaaa, ode i Rajko za Stanojlom, a imanje ne razdijeli! Šta će snajke iz Švabije, kako su se nadale, zlo su se i udale!
Neki malo prisebniji izvukoše sa bdenja obeznanjenog Krunoslava i izbaciše ga na sokak, dok je iz kuće preko puta načelnikov najstariji sin upravo izvodio njegovu bivšu ljubu Dragojlu, a sada svoju nevjestu. Krunoslav se skljoka na zemlju kao prazna čahura.
____________
Komentari na odabranom posteru:
derex31: Vobra, care, carski poster!
SimaSmed: 9gag. Minus.
Rupica: +++
Poster_to_sam_ja: ALOOOO!!! Što mi brišeš postere!!! Ovo sam JA juče okačio, a ti obriso da ukradeš!!! Marš!!! MOJ POSTER!
Autor odabranog postera: Odjebi, moronu.
Moderator: Poster_to_sam_ja – 1 dan bana. Autor odabranog postera – 10 dana.
Ono što u 90 odsto slučajeva za posledicu ima loš ostatak dana. Kad te neće neće te, ali ti loši dani kao za pakost nisu od onih koje možeš prespavati jer: moraš na posao, kod lekara, na žurku, nebitno gde, ali negde moraš otići, uglavnom među ljude čime rizikuješ nove probleme. Protiv ovakve pojave nema leka, osim moliti Boga ili koga već da bar preživi
Budiš se u ujutru u 6, sav srećan što imaš još sat vremena do polaska na posao, ali ne lez' vraže, ukapiraš da nema kafe, pakla cigara ti je prazna i ta varijanta otpada. Rešiš da se okupaš, ali ne, tople vode nema (a napolju minus pingvin). Ajde dobro, šta je tu je, besan si, ali iskuliraš i odlaziš da upališ stojadin koji naravno pali negde oko 15 pokušaja i probudi pola komšiluka divnim zvucima motora. Putem do posla, obavezno naiđeš na pandure koji ti brknu kaznu nipošto manju od 5 hiljada, jer im se eto može i nisu raspoloženi za dogovor. Dolaziš na posao već izvan sebe, zelen od besa u nadi da ćeš bar popiti kafu na miru. Naravno, tvoj šef je baš danas hiperaktivan i pun velikih planova i rasporedi te da radiš sa matorom, klimakteričnom koleginicom koja ti popije krv u narednih 10 sati (naravno, ostao si prekovremeno). Nakon čitave muke, šef te obaveštava o smanjenju plate, ionako bedne. Izlaziš napolje izgovarajući rečenicu okidač za nova sranja: šta sad još može poći krivo, e do kurca? Da ne pomisliš slučajno da neće ništa, vidiš pauk kako upravo odnosi tvoj stojadin s parkinga, a pored nova bembara parkirana sred puta (al je bembara). Jebem ti i sreću i pravdu i sve, krećeš kući peške, po mogućnosti dobiješ batine putem, očekuješ da ćeš bar od ortaka ili devojke naići na razumevanje, ali oćeš ga majci, od ortaka momentalno dobijaš odgovor: Imam i ja svojih problema, dok ti u tom trenutku od devojke stiže poruka da raskidate. A u kurac koje sranje, dolaziš kući rešen da se obesiš, ali da nesreća bude potpuna, pri vešanju ti pukne kanap!
Ubrzo posle prve posete sajtu www.vukajlija.com posetilac postaje navučen na sadržaj pomenutog. Prvi dan je to istraživanje, dosta smeha, utisaka, i odluka da ćete ponovo doći. Nakon jednog ili više dana dok sedite za kompjuterom, a ni sami ne znate zašto, setite se ovog sajta kao ultimativnog leka za razbijanje dosade. Ova poseta prelama da dolazite svaki dan i redovno pregledate Vuku. Posle određenog vremena, pregledate Vuku bar 3 puta dnevno. Postaje vaša početna stranica, i kad god sednete za kompjuter prvo otvorite Vukajliju da vidite ima li šta novo. Slede toliko česte posete da vam se čini da koristite internet konekciju samo zbog ovog sajta. Navučeni ste. Dan ne može da prođe bez pregledanja Vukajlije, pa ukoliko dođe do nestanka struje, dobijate napad panike i nervni slom. Kako vam se sadržaj čini sve manjim, iako ga sve više ima, pravite svoj profil na Vukajliji. Pažljivo smišljate nadimak, a uskoro i pišete prvu definiciju ili pravite prvi poster. Osećate se kao šraf mašinerije a inspiracija dolazi sama od sebe. Od kako ste postali član, sve više stvari na Vukajliji se menja. Nikada vam neće biti kao pre, ali se nadate da su ljudi i dalje puni ideja koje će vas nasmejati, ali i održati ovu stranicu živom. Kako vam je ceo dan ispunjen Vukajlijom, poznajete svaki njen deo - od članova pa do tema na forumu. Znate kako da se ophodite prema svakom članu, i kakav mu je karakter, međutim ipak nije to to. Želite da sve bude kao ranije - ali nije.
Dolaziš iz škole sat vremena ranije nego što si to radio kada nisi znao za Vukajliju. Prva stvar koju uradiš je uključivanje kompjutera. Sedaš za stolicu sa iščekivanjem. Otvaraš Vukajliju i vidiš novu odabranu definiciju na naslovnoj. Nasmešio si se. Nema nijedne novo-odabrane sem gore pomenute od kako si poslednji put bio na Vuki. Otvaraš odabrane postere. Vidiš jedan koji ti se nije ni svideo toliko, ali mu daješ plus. Sledeći je onaj isti koji je stajao jutros u odabranim posterima. Pomišljaš da ima nade, i da su za sve moderatori krivi koji nemaju pojma da odaberu. Zato biraš glas naroda. Ideš u najpopularniji sadržaj za današnji datum. Nasmejao si se na nekoliko stvari, ali nije više to to. Par puta si ostavio komentar i to je to. I napokon kad su sve nade izgubljene pregledaš novi sadržaj. Ali ni tu ne nalaziš ništa zanimljvo, naprotiv, svaki drugi klik miša je korišćen za minus. I tako satima. Buljiš u kompjuter, pospan, ali ti je navika da češljaš Vuku. Zvoni telefon.
-E gde si brate, šta radiš ?
-Evo ništa blejim na kompu..Ti ?
-Ti si poludeo. Po ceo dan to radiš. Ponašaš se kao wow mentalci. Predpostavljam da buljiš u Vukajliju, a ?
-Ma čini ti se brate, samo sam poslednjih dana nešto zauzet.
-Poslednjih godinu dana, a? Kako god. Ajde ako hoćeš na fudbal kod škole, tu je i piva gajba i po.
-Pa hajde ustvari, ionako nemam šta da propustim ovde. Tu sam za pet minuta.
-Hoće Šoms.
-Sereš ? Mora da je se razočarao u onaj svet.
-Ne znam ali Boga mi kako je krenulo možda nas sneg spreči da odigramo fudbal.
Trol(l)ovanje, jedan od najtežih, ali i najprofitabilnijih internet zanata podrazumeva potpaljivanje mase ili pojedinca netačnim i/ili neozbiljnim, ali taktički smišljenim opaskama. Možete ga primetiti svuda: Na Vukajliji, Facebook-u ili nekoj drugoj socijalnoj mreži, kao i na svim browser igrama (najčešće onim socijalnog karaktera).
Međutim, na nesreću većine, troling se se polako prenosi u svakodnevicu i postaje pečat odmerenih ali i arogantnih ljudi koji su se do sada služili agrumentima.
1. Vukajlija:
(Na posteru se neka poznata ličnost valja po travi (Pantelić) sa komentarom koji bi trebao da predstavlja ono što osoba u tom trenutku govori (''Treneru, je l' dobro foliram?''))
Komentari:
- Hahahaha... Kako je moćno!
- Patrik za tebe!! Idem da te predložim za odabrane!!!
- +++++++++++++++++ najjači koji sam do sada video!
- Ja ne verujem da je Pantelić rekao ovo... :/ Minus.
- Lol, dečko, koliko godina imaš ti?! xD
- Jaaaaooo, kako si glup!
- Mrš bre na Demotivaciju, seljačino jedna!
- Poster je carski, a to što deca iz vrtića imaju pristup Vukajliji nije moj problem.
2. Facebook
(Na retardiranom statusu kojeg je, sa svrhom, postavio troll)
Komentari:
- Je l' poznajes Lazu?
- Kog Lazu? :o
- Lazarevića...
- Jaooo, nešto mi je poznato, ali ne mogu da se setim... :/
- Ovo je Laza Lazarević, brate...
- Jao, nije moj tip... Mislim, ti brkovi i brada... A pogledaj kako je mršav samo. :|
- Je l' si bila ti nekada u savetovalištu?
- Onom za trudnice? :o
- Ne, u savetovalištu u Lazi...
- Gde ulazi? :o
- Ma zajebi...
3. Život
(U kaficu sedi par momaka)
Dijalog:
- Ne laži da još niste...
- Nisi ni ti platio kad si puk'o onu partiju basketa, pa nikom ništa.
- Ma, dobro, platiću ti duplo ako izgubim još jednom, nego reci mi je l' me lož...
- Konobar, molim te dva košarkašk... Ovaj, dve koka-kole, jedan šveps i dva piva.
- E, sad kad si se izvikao, da nastavim o onome o čemu smo pričali...
- O basketu?
- Ne, o tvojoj devojci, brate.
- Ali moja devojka ne igra basket!
- Pa ko je rekao da pričamo o basketu?
- Malopre si rekao... Konobar, molim te, donesi samo jedno pivo, moj drugar je dovoljno pio!
