Neki ih zovu i Baba Brka. Česta su pojava po lokalnim pijacama. Da li posledica radijacije, viška hormona, ili nešto treće utiče na gustinu tamno crne paučine iznad gornje usne, tek se svaki put zapitamo da li je to baba sa brkovima ili deda sa sisama.
-Čiča, daj mi dva kila jabuka.
-Ćerko, ja sam baba Stamenka.
-Juuu, izvin'te, učini mi se zbog tog džempera da ste muško.
Fudbalski neznalac. Njegova spretnost sa loptom i korisnost u ekipi je jednaka korisnosti potrošenog kondoma. Bira se u ekipu jedino ako profesor fizičkog insistira na tome, ili ako plati kako bi se pokazivao pred lokalnim curicama.
- Dodaj meni, dodaj meni, da šutnem na gol!
- Ne daj mu, idukurac, taj ni mačku sa praga nije šutnuo, šta smo Bogu zgrešili da zapadne nama!
- Ćuti, bar idemo na vopi posle, ako ništa drugo...
Obično je to osoba muškog pola, starosti između 30 i 35 godina, razume se u sve, i što je najvažnije nikad ne protivreči vozaču, jer je ipak vozač glavni. Može se sresti isključivo u međugradskim linijama, a krenuo je negde da završi nešto sa nekim čovekom.
Što se fizičkog izgleda tiče. "baja koji priča sa vozačem autobusa" je uvek u varijanti sportska elegancija, a oblači se kod šanera prema najnovijoj modnoj liniji. Najvažnija karakteristika je ta da UVEK sedi u prvom sedištu sa desne strane, i to onom koje je bliže vozaču.
Ponosan je na to što poznaje vozača, i misli da mu se svi dive jer jedini on ima tu čast da priča sa glavešinom autobusa.
Zadnji gutljaj pičkoperine, mlako pivo. Smola koja ostane na dnu flaše, a čine je žvale svih prisutnih koji su lizali flajku. Da bi eksirao to, moraš da budeš udaren u glavu, jer postoji mogućnost da ti posle par dana iz stomaka izleti osmi putnik sa grbom Apatinske pivare. Hrabrost onih koji ovo iskape može da se poredi sa vožnjom niz žilet dok kočiš jajima.
-Ustaj mrcino, dolaze nam gosti a nemamo kap cuge u stanu.
-Vrište mi jaja, ionako idem na slavu za sat vremena.
-Kakva bre slava, jel si rekao da ćeš da napraviš ručak dok ja sredim gajbu?
-Pozvala me bicuri kod njenih na slavu.
-Ne brabonjaj, zadnji put si imao ribu kad je Mandela bio u popravnom domu.
-Otpišaj bre, neću ja da ti izigravam kućnu pomoćnicu. Uostalom imaš onu krmaču što je pretekla od žurke. Idem da je otvorim...
*
-Burazeru izgleda da je provrištala, moraćeš da otvoriš onaj ćaletov Čivas.
-Otvoriću ja tebi glavu, daj vamo tu flašu. Pu, pa ovo ko sa donje pipe! Evo ti dva soma, kupi pivo i neke sokove.
-Fala bato, taman mi je zafalilo za poklon.
-Pičko!
Govori se za nezgodne ljude sa kojima se ne treba kačiti. Takve osobe gledaju da sve ide u njihovu korist i po njihovom. Ako im nešto ne ide, iskaljuju se na drugima. Poslednja osoba kojoj bi želeli biti žirant.
- Znaš li onog Milutina? Bio sinoć sa nama. Kul lik.
- Ma mani ga se. Nezgodan je on. Samo gleda da nekog zajebe il' iskoristi.
Boca, neizbježni pratilac odlaska na veselje. U skladu sa običajima, ne može se praznih ruku. Cvijeće, benkica ili igračka, set noževa marke Japan, pljati ili lampa, sve to može, zavisno od prilike i materijalnog stanja. Ali i ne mora. Boca mora.
- Ohoho prijatelju, ponovio si se, vidim.
- Ubi me žena, ne da više kao klošar da idem, sad se, kao što vidiš oblačim po modi.
- A ti si se i oženio! Pa ne mogu da vjerujem da mi niko nije javio.
- Ma intimno je sve to bilo, u krugu porodice. Ali, da svratiš do nas neko veče, milo bi nam bilo.
- Moram, i to sa bocom. I to ne bilo kojom. Nijesi mi ni ti bilo ko.
Objašnjenje, odnosno odgovor starijih navijača kada ih danas pitaju idu li još uvek na fudbalske utakmice. Stara garda za koju je navijanje predstavljalo šalove, zastave, dlanove i trošenje grla do tačke kada postaju nemi na nekoliko dana. Povremeno i neka šorka čisto da se ostane u formi, ali uvek u granicama fer pleja.
Ljudi koji su imali neki kodeks i ponašali se u skladu sa njim, a niko im zbog toga ne bi rekao da su pičke. U poslednje dve decenije ne snalaze se u novim okolnostima i među novim klincima ili tačnije rečeno ne dopada im se ono što danas vlada na tribinama. Cigle, noževi pa i gije nisu njihov način rada i navijanja niti su to ikada bili. Huliganizam im nikada nije bio blizak, niti su ga razumeli, jer oni su na stadion odlazili da bi bodrili svoj tim, a ne da prolivaju tuđu krv. Zbog toga su se preselili na zapadnu tribinu gde mogu da koriste dlanove kako bi nagradili neki dobar potez ili da puste glas čisto da ih želja mine neopterećeni prepucavanjima između navijačkih kopova. A ni fudbal više nije ono što je nekada bio, pa ni priče sa zapadne strane nisu baš česte.
Hvala Rezervoar dogu, jer me je inspirisao komentarom na Predražinjovu šipku
- Kimi da neće i tvoj matorac sa nama u subotu na derbi?
- Sumnjam Sale. Možemo da ga pitamo, ali mrka kapa od toga.
- Što bre? Toliko nam je pričao kako je prošao staru Jugu za Zvezdom, silna gostovanja po Splitu, Zagrebu, Sarajevu, Mostaru i gde sve ne.
- Sale za njega su to neka druga vremena, ali 'ajde probaćemo.
- Ćale aj na derbi, idemo Kimi i ja.
- Hahaha sine jesi li ti normalan? Koji ću vam kurac ja tamo?
- Daj bre ćale uši si mi probijao sa pričama kako si odlazio na utakmice i pratio Zvezdu svuda. Što nećeš sad?
- Mali nije to više moja igra. Šta ću ja na severu sa vama balavcima? Sada u obzir dolaze samo priče sa zapadne strane.
- Ne razumem, kakve priče, kakva zapadna strana?
- Ej bre šiljokuranu pojma ti nemaš. Za mene je sad samo zapadna tribina, da mogu na miru da gledam utakmicu, mada i nema šta da se vidi. Gde ću ja da se guram sa onim balavcima po tribini, onima što odmah vade noževe ako pomisle da si ih popreko pogledao. Treba da mu drknem jednu roditeljsku, a onda da fasujem batine od pola tribine? Idi bre u kurac.
- A i to što kažeš. Doduše ni Zvezda nije pet godina uzela titulu, pa i nemaš zašto da ideš.
- Marš u pičku materinu mali.
Kroz čitavu istoriju ljudskog postojanja, kroz kakva god turbulentna vremena čovečanstvo i civilizacija da su prolazili, sistem vrednosti na relaciji muškarac - žena - supruga je ostajao isti. Ne može se sa sigurnošću utvrditi kako je došlo do opšteg nepisanog zakonika po kom se na promiskuitetne i nevine ili seksualno - slabo iskusne žene ne gleda sa istim rezonovanjem, no i dan danas, "poštene i moralne" žene su poželjnije za vezu i brak, dok se na raspuštenice uglavnom gleda kao na lake seksualne objekte koji služe za obest, zabavu i povremeno korišćenje. Kao i mnogo puta do sada, čovečanstvo je u debeloj zabludi, a evo i zbog čega:
- Oženivši solidno očuvanu kuravu sa kaćke petlje (ili drugog područja uzdaha), čovek dobija retko iskusnu i seksualno slobodnu ženu pored sebe, koja će pristati na ispunjavanje svakoraznih fantazija, akrobacija, vratolomija, maštarija, što je sa drugim ženama već nešto teže. Uostalom, ne vredi ni pominjati koliko kvalitetan seksualni život utiče na kvalitet življenja uopšte.
- Takvoj ženi je u životu kurca već odavno preko glave. Preko dana će se uhvatiti za metlu, peglu i varjaču, a noću ono što uhvati doživeće telesnu katarzu i osećaj sedmog neba.
- Verovatno je u životu doživela puno potcenjivanja, torture, omalovažavanja..Biće ti zahvalna ako je ne mučiš, neće ti kenjati što si u pola tri noću došao pijan i legao da spavaš, a usput će razumeti tvoju potrebu za promiskuitetnošću, zbog čega ti neće kenjati.
- Ne ume da se vadi na glavobolju. Nije naučila.
- Nagledala se svih oblika i veličina, tako da je mala verovatnoća da će ići po komšiluku i od tebe praviti rogonju i kretena (na ulicu joj se svakako ne vraća), što sa nevinim suprugama nije slučaj. Ta kada podivlja, spasa braku više nema..
- Pošto ju je pola familije već izopštilo i proklelo, poštedećeš sebe tašte, odlazaka na tetkinu slavu, rodjendane, sahrane, daće, trošak kada ideš u goste njenoj familiji koja bi ti i onako išla na kurac.
- Drugarice joj se jebu ko štuke.
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
u svakom filmu holivudske A/B produkcije akcionog zanra, u odlucujucem trenutku tokom pucnjave, pojavi se on. Onaj sa pumparicom.
Ovi kurajberi sa heklerima, emkama i kalasnjikovima su bedni. Njihovi meci ne mogu da naprave rupu u Zemljinoj atmosferi. Oni se pucaju, bacaju iza zaklona...mozda eventualno i pogine neko , i to tek posto ga dobro izresetaju...dok se ne pojavi ultra - baja celave, nauljane glave, garav od dima, sa bicepsom 50cm u obimu, i ogromnom jebenom sacmarom kojom pocne da razara neprijateljska tela. Tada sva akciona muzika staje, vise se ne cuju pucnji niti eksplozije u pozadini, cuje se samo ono DZHMMM (repetira) , DZHMMM (opet repetira) DZZZHMMM , i naravno sve to dok ne trepce niti menja izraz lica. Tela i udovi osakacenih neprijatelja "onog sa sacmarom i njegove ekipe" lete unaokolo menjajuci boju neba u krvavo.
Obicno ga glumi nagruvani, celavi crnja, ili belac (takodje celav) sa gustim dlakama na grudima, i tompusom koji grize zubima uz surovi osmeh.
