Javna preduzeća u Srbiji. Raznosi i razvlači ko kako stigne, ali isključivo po partijskoj liniji.
„ко бадњак у кућу“
Kad je neko građen ko trokrilni orman, ali loše prišrafljen.
Sklapan u "Formi ideale".
Subota veče, negde u gradu.
Peki : - (nateže sok od jagode, sa nula šećera) Ej, što me leđa zatežu...
Milica : - ( opipava plećke) Jel' te puno bole ?
Peki : - Razbio sam se na benču. Dvadeset serija po deset, sa 120 tereta!
Milica : - (trepće) Vauuuuu!
Peki : - Umoran sam kao pas.
Milica : - Hoćeš da odemo do mene, da kupimo picu i "gledamo filmove" ? (trep, trep, ponovo)
Peki : - Kakva te pica spopala!? Radim definiciju,bre!
Milica : - Ali, mislila sam samo malo...
Peki : - Ništa od toga. Palim kući, ujutro radim bicepse, tricepse i kvadricepse. Nazvaću te kad završim, ako budem imao snage.
Milica : - Javiću se, ako budem imala snage. Radiću i ja neke cepse na štrandu. Leto rano počelo, sunce ubiva, pa sam zagorela malo....
Džabe 20000 volti u mišicama, kad sijalica u glavi ne gori.
To su osobe koje se takmiče ko će brže i nerazgovetnije da priča.
Svako ko je potrošio više od 5000 na garderobu koja nije crna.
Bar je tako po rečima TRVE metalaca. Oni ne mogu biti buržuji nikako. Da im verujemo.
Jedna od najprimenjnijih i nauspešnijih metoda za otkrivanje počinioca nekog dela.
Funkcioniše tako što se za neko delo okrivi dežurni krivac, ukoliko je on stvarno kriv, slučaj je rešen, ukoliko nije, dežurni krivac će pod pritiskom priznati ko je to uradio kako bi zaštitio sebe. Obrni-okreni, krivac će biti uspešno pronađen.
školski primer
- Ivane, ponovo si polomio stolicu, brzo kod direktora, pred izbacivanje si, a nastvljaš sa svojim vandalizmom!
- Zašto uvek ja, za sve loše što se dogodi Ivan je kriv, dokle više?
- Ako nisi ti, ko je onda?
- (pogled na Mladena) Mladen Milosavljević.
Pre mnogo godina otprilike des, petnes bejaše popularna jedna igra koja narodu mlađem od 12 godina, a i ponekom starijem pričinjavaše zadovoljstvo i određivaše klasu u društvu. Behu to klikeri, u to vreme poznatiji ko klajferi. Kotrljajuće staklene i mermerne kuglice, čak i poneka metalna, poznatija ko lager leteše tako po zemljanim terenima i pokušavaše da uđu u rupe. Pravila bejahu jasna, prvi ko ufura klajfera u rupu, a pritom i pogodi protivnika pobeđuje i odnosi kliker. Timske partije su takođe bile izvanredne za učestvovati u njima a i za gledati ih. Raja se skupljala i navijala a posle je pobednik uživaše slavu i dobi uvažavanje sviju od njih. Lepa vremena dok su dečaci i devojčice gurali kuglice po zemlji u jednom trenu nestadoše al sećanja ostaše zauvek tu da nam vrate osmeh na lice i pomognu u ovim teškim vremenima obaveza.
Aj pikamo klajfere, imam negde na tavanu punu flašu, jebote od kad nismo....
Težak momenat u životu običnog čoveka, tj. onog ko ne pripada pravničkim gikovima.
Život je tekao lagano, opušteno, tu i tamo neka velika radost (ljubav, letovanja, završavanja škola...), tu i tamo neka velika tuga i bedak (umro bliski rođak, neki životni neuspeh)...prosto sve teče nekim normalnim životnim tokom.. a onda... dolazi i TAJ dan kada saznajete da vam nema druge nego da polažete neki ispit sa sufiksom "pravo" (krivično, procesno, građansko).
Događaj koji normalnu osobu preobrati u zatvorenog mračnjaka koga ni najbliži ne mogu prepoznati, psihijatri u konzilijumskom sastavu nemaju pojma koj' mu se desio...
Dotadašnja normalna osoba gubi kontakt sa realnošću svakim novim pravnim paragrafom na pamet naučenim, svakim novim centimetrom brade i danom nebrijanja povećava se izolacija i prekidanje odnosa sa najbližim osobama.
Onda dolazi dan D - materijalizovanje napamet nabiflanog gradiva, prinudno brijanje i kupanje novopečenog pravnog eksperta (jebiga ne valja se na ispit neokupan), iznajmljivanje profesionalne bubice ili zaluđenog studenta Pravnog Fakulteta koji će umesto vas skinuti govno sa vrata...
Pitanje sa uplašeno začuđenim izrazom lica kada ste u kolima nekoga ko vozi kao manijak.
Izraz koji se koristi za djevojku koja daje samo važnim i bogatim ljudima. Štulićeva Krvava Meri. Za njom slinave svi lokalni dripci, klinci u pubertetu i matori impotetni despoti, produbljujući svoje stadijume zagorjelosti. Za sve koji nemaju džep dublji od njene pohlepne i gramzive ruke, hladna je ko babine noge. Prići da joj platiš piće isto je kao da dođeš u crkvu, baciš na ikonu 20 kinti i pomoliš se Bogu da dobiješ na kladionci. Uzaludno. Samo će te odjebati kao da si šugav, jer u tvom džepu nema dovoljno para ni za njen aperitiv...
A:Joj brate vidi ove Milice jes dobra, poguziću je kad tad, pazi šta ti kažem. Ima da je razbucam ko mačka masan džak.
B: Daj majke ti ne balavi mi tu, koga ćeš ti razbucati? Klošaraš tu po ćoškovima sa dvolitrom Meraka, pušiš najgoru krdžu, smrdiš ko jarac posle sezone jebačine. Ona takve ne bi ni govnjavom motkom preko fejsa, u njenu šumu ulaze samo krupne zvijeri. Stvarno brate, kad si se ti zadnji put okupo?
Jebena legenda.
Mi Srbi smo stoka ko stoka, pa Jovo nije poznat na nacionalnom nivou, već samo na regionalnom, tj. u istočnoj Srpskoj. Živio je tačno 100 godina (1886-1986) mada neki kažu da je upisan u knjigu rođenih kao dječak, tako da je prešišao i stotku. Imo je jednu ženu i 16 djece (11 sinova). Bio je travar sa Romanije i liječio ljude od Triglava do Đevđelije sa svojim travkama. Liječio je čak i sina američkog predsjednika Niksona (pozvo ga u Bijelu kuću, Jovo kupio avionsku kartu Romanija-Vašington-Romanija, došo tamo i ozdravio mu sina) Kad je imo 90 godina, sam je sebi podigo spomenik u prirodnoj veličini. Boliogakurac. Kad je napunio stotku, smorio ga život pa je izvršio samoubistvo.
Danas je sramota biti diler na tim prostorima, jer niko ne može da nadmaši učinkovitost Jovovih trava. Kad bi danas neko imo njegov originalan lijek, imao bi neprocjenjivu vrijednost, kaka Mona Lizina slika kaki kurci.
