Igra kartama u kojoj svako ima neka svoja pravila.
Laki: Hoćemo mau mau?
Ja: Može.
Vule: Hajde da se samo podsetimo pravila, pa da počnemo. Sedmica - sledeći vuče 3 karte, Dvojka tref - prethodni vuče 4 i žandar menja boju.
Laki: A osmica?
Vule: E da osmica - igra se još jednom.
Ja: Ne bre, osmica preskače igraca.
Vule: A da, jeste, kec - igra se još jednom.
Ja: I dama menja smer.
Laki: Kakva bre sad dama? Prvi put čujem za damu, al' aj, može i to.
Vule: A četvorka karo?
...
Indeferentnost buja u ovom popularnom objašnjenju nebeskog naroda za skoro svaki vid nesreće, katastrofe ili pričinjene štete epskih razmera, a u dijapazonu od prosutog mleka, preko posute sperme, do jebenog Armagedona. Neki bi to nazvali i "pomirenost sa životom" ali to su optimistični primerci čije mišljenje nije naročito objektivno. Uostalom, granica između logičnog i nelogičnog je ionako najčešće nevidljivo tanka. Svet je, bre, odavno otišao u pizdu materinu. Srdačan.
- Mihajlo, jesi ti pojeo one kolače što sam spremila za goste?
- Pa, ionako bi bili pojedeni...
*
- Brate, si čuo što su izginuli neki studenti na ekskurziji?
- Ma, ionako su bili sa Megatrenda...*
- Kuku, Gradimire, što nam maloletnoj ćerki napravi dete, Bog te ubio da te ne ubije?!
- Tja. Ionako bi to neko drugi uradio pre ili kasnije...
Uzvik koji pokazuje da ste za par sekundi presli ceo put religijskog prosvetljenja, koji ide otprilike ovako:
Pitanje- Ma, sta se bre ono cuje?
Sumnja- Ma, jel to ono sto mi se cini da jeste?
Samopreispitivanje- Jel to moje oci dobro vide?
Otkrovenje- Jebaga!!!
Poricanje- Ma, nije moguce!
Prihvatanje- Oooo, Gospode Boze!!! (krsti se triput)
A sve na konto jadnog deda Stanislava sto ste ga zatekli gde je natiso Stanojku iza plota. Putevi Gospodnji su nekad zaista cudni......
Pitanje koje babe uvređeno postavljaju unucima koji odbijaju nenormalno prežderavanje. Ide u kombinaciji sa "Jedi bre!" i nakon toga ako i dalje odbijate sledi "Što si mi uopšte prlj'o tanjir onda?!" i baba uvređeno odlazi u kujnu i mrmlja sebi u bradu neke kletve, zbog kojih se posle izvinjava i ljubi unuka i ostavlja mu roze ili crvene fleke po licu od previše karmina.
-E baba ja ne mogu ovo da jedem, nisam gladan...
-Jedi more, nemoj da zajebavaš!
-Ne mogu stvarno.
-A što si onda uopšte prlj'o tanjir, sad bezveze moram da ga perem.... 'O'š kolača možda?
-Ne mogu ništa više...
-Ma idi u peršun za džabe sam spremala ovol'ko.
Usled česte pojave pripadnika ove sekte pred našim vratima a povodom uvaljivanja njihove stručne literature kao nepisano pravilo ponašanja u toj situaciji nameće nam se vrlo kratak razgovor ISPRED vrata (Imamo neke knjige o religiji i Isusu Hristu, da li biste želeli da pogledate?... NE hvala!), u hodniku zgrade, nakon kojeg nezvani gost odlazi a mi ulazimo unutra i zatvaramo vrata.
Elem, ova rečenica se izgovara kada nam neko dođe pred vrata stana ali ne želi da uđe jer je samo došao da nam nešto kaže a navodno mu se žuri.
(zvuk zvona na vratima)
A: (otključava vrata) Ej de si brate ajde upadaj...
B: Ej neću...ajd oblači nešto idemo do grada, imam neku varijantu...
A: (staje ispred vrata koja pritom zatvara) Kakvu varijantu, šta se dešava?
B: Ma zvala nas Maja da dođemo do grada. Sedi negde sa onom Emom i onom drugom, plavom, Sanjom valjda...
A: S kim? Ko su Ema i Sanja???...
B: Ma one dve namunjene što smo ih spopadali na rođendanu kod Maje u subotu...
A: Aaaaa! Ajde bre što stojimo tu u hodniku k'o Jehovini svedoci, upadaj unutra da obučem nešto pa palimo...
Izuzetno kvalietna vutra, prava retkost u današnje vreme, osim ako ne znaš pravog čoveka. Naziv dobila po čuvenom žabarskom ''smučaru'' Albertu Tombi, kralju slaloma i veleslaloma osamdesetih i početkom devedesetih, a ne kao ova jenkijevska pederčina Bode Miler, fićfirić običan.
Jednom rečju, džokavac koji vozi bre...
- E braćela, sinoć smo se razvalili jebote od one Daltonove robe, 'nači vrčina, kajzerica, Tomba! Odo sad digram fudbalicu, kasnim boga oca, aj vizdra braćela!
Etiketa koja se možda može naći na našoj šljivovici u Kanadi i još možda na par proizvoda, ali poenta je da Bre kada kažemo ili napravimo neki blam, neprevaziđena glupost, idiotluk kome se ceo svet smeje... Prisvajamo ga kao deo osobina, nas kao nebeskog naroda, hvalimo se time i pretvaramo ga u naš najbolji brend.
Niko nema što Srbin imade...
Posprdica u nastajanju na račun ortakovog šarenolikog načina oblačenja (da ne kažem stajlinga i navučem gnev tradicionalista), bazirana na boji dresova KK iz naslova a levela zračenja na Gajgerovom brojaču lociranog negde između rumunskog buvljaka i pokojne nuklearke u Fukušimi.
Uglavnom - odevna kombina pre odgovarajuća za privlačenje leptira i 'čela nego li oku zgodnog ženskog čeljadeta u prepunom klubu.
- E, brate, kaci potpis'o za Megu?
- Duvaj ga, bre, keva slučajno turila švecin brus u mašinu...
SK2016 - "Renesansa"
A bre to li su onija sto se tuzno oblace i kao nesto sve deprimirani,ma vidim ja kako sam iso na koncerti,sve vise neki obuceni ko grobar-peder a kose ko da ih je krava lizala,samo sedi cuti u ugao i gleda u prazno,pa posle vidim i ona Lavigna ili kako se zove i ona takva,pa vidim bre posle i onaj Stankovic derpe nakaza,em emo em zabavnjak em peva uz trubaci,sad vidim ima jedan takav kod mene na fax,kad ga vidis Bog da te sacuva,a slusa folk, (pa nema kad pustamo Grand svasta da radi), pa vidim oni Tokijo Motel,reperi li su rokeri li su,japanci li,ili Nemci,jebem li ga sta su,i na kraj sad kad prodjem kroz grad cak i kod onija sto nisu emo,a nedaj boze rokeri ,sve vidim isarani sa emo-lobanje i crna srca,pa neke patike ko iz 80-te, pa oni kaisi sa lobanje ko da ce vola sa njega da tepa.Dodje mi da prdnem od muku.
Da te ne bi lemo- nemoj biti emo!
Rečenica koja sledi posle čitanja neke knjige, kad šatro čitaš, a ustvari samo mehanički preskačeš rečenice, dok je mozak galaksijama daleko i od knjige i od zdravog razuma. I tako, posle par strana se pitaš odakle bre ovaj novi lik odjednom u celoj toj priči, al ne mili ti se da se vraćaš od početka ne bi li saznao.
