Nekad davno, cipele u kojima si došao iz vojske su bile posljednje upozorenje za ženidbu. Dok one traju ima nade da ćeš se oženiti. Kad se na njima pojavi kakva falinka, odlijepi se đon ili šta drugo, to ti je, bato, drugi žuti.
Takvo vrijeme bilo, ženio se čovjek za rana, da se izrode čeljad, skući kuća , uveća imanje, nabave košnice. A ne ko danas, te hoće karijeru, te dobru platu, te stan na gotovo, te mnoge druge pičke materine, nema vojske nisu ni cipele što su bile, a lakše se i oženiti, nema više tih pravila, imaš DUGA TV SAT i BN MUSIC pa šalji poruke dok ne nađeš štogod... Nekad do tridesete pola tuceta djece ispiliš, što svoje što komšijine, patiš se dok ne stasaju,al' da vidiš onda kako kuća cvjeta. Neki se ženili prije vojske, neki poslije. A ovi što su poslije imali su rok. Dok ne poderu te iste cipele, inače ostaše stari momci, a oni mahom završavaju čekajući prilike od zbora do zbora, od kosidbe do kosidbe, i rijetko im važi stara izreka „ko čeka taj dočeka...
-OOOOOOOOOOOOOO DOOOMAĆINEEEEEEEEEEEEE! -Ne deri se međede, šta si se uživio u filmove Zdravka Šotre, nije niko ovdje gluv, imaš zvono na struzi pa povuci da prostiš! A to si ti sine, 'aj ulazi šta si se okačio na strugu jadan ne bio! -Đe si dide, šta mi radiš , kako junačko zdravlje? -Nikako, kako će biti, sve me boli kad radim vazdan, eto nekidan iznio par vreća šljiva iz njive, crko k'o ker, odem onom doktoru, on samo viče nemoj slano, nemoj masno, nemoj piti, nemoj pušiti, pa ko još more raditi na paradajzu danas, serem mu se u zanat njegov. Grozdana, došo mali, daj rakije, pristavi kavu!
Ide baba, podvila maramu ispod koljena k'o Rafael Nadal, i to preko trenerke, pruža smežuranu ruku i tu zglob zavijen maramom, nikad nisam shvatio da li joj to stvarno pomaže...
-O đe si janje moje, šta ima, dobro si se sjetio babu obići, neće baba jos dugo, patim se vala k'o Kristos, evo vidi sva sam u zavojima? -Evo baba došao malo u šljive... -Ma jebo šljive, dosta mi za pekmeza da imam. De ti babi reci, ima li šta na vintu? - Pa onako, nađe se. -Znači nema. Oja jadna sam ti i kukava, neću praunučad dočekati a taki momak, mlad visok, jak, školovan. I ne jebe ništa. CCC.
Upetlja se i did...
-Dede ženo ne kukaj, idi tamo vidi kavu, i ponesi pekmeza kad ti šljive ni za šta drugo i ne trebaju, pa ćemo uz čašicu pekmeza proeglenisati. Nego, mali, baba je u pravu, trebaš gledati ženiti se , vakat ti je, nemoj da bude „ sjetila se Prda kuđelje uoči svete neđelje“. - Znam , dide, ali gdje da ja to dovedem, nemam stan, nemam posao, ni kučeta ni mačeta. - Sine, ti tačno nisi krug oko lijeske sastavio!Kako bolan nemaš, prebroj stabla i dulume paš vidjeti imaš li, to ti je i previše za početak. Ja nisam imao ništa, samo stare vojne cipele, ali malo pomalo, kljucaj tamo, iskopaj ovamo, odrastoše i djeca i eto, nakupi se imanja. -Znam dide, ali neće nijedna na selo. -PA NORMALNO DA NEĆE KAD JE TRAŽIŠ NA KURSU LAMBADE, JEBEM TI SUNCE ŽARENO. Eno Stane Vojinove, nekidan na zboru, mlada, jedra, ma ja bi je sad zaskočio, ne fali joj ništa i ona se školovala pa ostala na selu, sve zna k'o kakvo muško, bistra, šta joj fali, nego ti pamet u glavu i samo metaniši za Stanu. Eh, evo i rakije, spucamo po koju da potrujemo gujane, i da ideš tresti to šljiva, kad ne treseš ništa drugo.
Izraz kojim hoćemo da objasnimo da je neka osoba za nas potpuno nebitna i da zbog nje nemamo namere ni najmanje da se sekiramo, u situacijama kad bismo zbog nekog drugog načisto popizdeli.
- Šta se smešiš tako? - Hehe. - Jebo si? - Hehe. - Ko je nesretnica? - Gorica iz Padinske. - Auh čoveče, srećan si kao da si imao snošaj sa djevom, a ne ovom što pola dana briše mrtve iz imenika.
Direktan nož u srce prosečnoj srpskoj udavači. Težak psihički nokaut, nakon kojeg joj sledi par meseci naporne rehabilitacije, sa mogućnošću ostanka vidljivih mentalnih posledica. Dan kada omiljeni glumac/muzičar/sportista objavi celom svetu da navija za pogrešan tim ostaviće trajan pečat i neizbrisiv trag u njenom dotadašnjem samačkom životu.
Sati i sati, koje je zbog njega provela pribijena uz televizor, postaće samo daleka prošlost iz koje će izvući važnu životnu pouku - Muškarci su svinje kojima ne treba verovati! Ej, pa ona je svake noći na počinak kretala sa njim u mislima, a budila se sa Sredozemnim morem u gaćama, ona je svoj cvet mladosti čuvala samo za njega (a ne zato što ga niko drugi nije hteo, kako priča ona kurva Rada po komšiluku), a on joj tako okrutno preko medija saopštava da voli da ga prima u dvojku. Svinja muška flafičasta, čitav svet joj je srušio jednim nadasve sebičnim potezom!
Ipak, život teče dalje, a ona će morati da suzbije u duši bol, protiv kojeg ne pomažu tablete, ni sav alkohol i da mu javno napiše koliko ga je volela, a nije ga prebolela.
Ezel priznao da je gej!
Nata Zauzimaš posebno mesto u mom srcu, najdraži. Čekaću te zauvek ili ću svenuti sama k'o tetka Ljubinka :*
Wesnica Bio si mi sve, glavni lik iz serije, ja devojčica koja u sve veruje, bio si mi drag, sad od tebe ne vidim ni trag... <3 <3 <3
PlavušaLA Sanjala sam kako me prenosiš preko praga naše kuće u Lajkovcu. Nadam se da sve ovo nije istina, pošto mama i baba jedva čekaju da te upoznaju. P.S. Požuri, baba umire.
Najveća zabluda iz mog detinjstva je da su moji roditelji narkomani. Bila sam ubeđena da su držali drogu u kuhinji, među začinima. Jednog dana sam se okuražila i poverila starijim drugaricama. Rekle su mi da je iznesem u dvorište. Bila sam oprezna, ponela sam i flašu vode i tri čaše(prema instrukcijama). Rastvorile smo po kesicu droge i hrabro popile (one su znale "proceduru" drogiranja). Bilo je slatko.
Ispostavilo se da je to vanilin šećer, proizvođač DROGA, Portorož!!!
Drugi naziv za lije ko iz kabla.Toliko pada kiša da su ulice pune vode,ljudi se spašavaju ko da je apokalipsa,a autobusi GSP-a su puni da je prava umetnost uću u njih.
To su one fore i događaji koje svi prepričavaju, i svi se kunu da znaju nekog ko je to uradio, ili nekog ko zna nekoga ko je to uradio. Obično to niko nije uradio, ali ako ih pitaš jel znaju nekog, obično su to uradili neki likovi pre 2-3 generacije ili iz neke druge škole.
Lik 1: "Jao, jesi čuo za one što su izbacili klupu kroz prozor kad je profesorka rekla - zadnja klupa napolje?". Lik 2: "Da, da, znam brate, to su likovi uradili kod nas pre dve godine."
